Lavrov: SAD delimično izgubile interesovanje za ukrajinsko pitanje
20:15 20.05.2026 (Osveženo: 22:11 20.05.2026)
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Pratite nas
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su Sjedinjene Američke Države delimično izgubile interesovanje i entuzijazam za rešavanje sukoba u Ukrajini.
U intervjuu za Šangajsku medijsku grupu SMG on je naveo da u Vašingtonu sve češće govore kako bi Evropa trebalo da se bavi Ukrajinom, dok će se SAD fokusirati na Kinu.
Istovremeno je naglasio da je Moskva i dalje otvorena za pregovore i da postoje kanali komunikacije sa američkim predstavnicima.
„Mi smo uvek otvoreni za pregovore. Evo, vidite, mislilo se da je pitanje bilo zatvoreno u Enkoridžu, ali nije. I dalje imamo kanale komunikacije sa američkim predstavnicima. Ako oni u nekom trenutku budu spremni da obnove direktan razgovor, biće zanimljivo čuti kako oni gledaju na situaciju koja se razvila posle Enkoridža. Uskoro će biti već godinu dana od samita na Aljasci“, precizirao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusija ne može dozvoliti militarizaciju i „nacifikaciju“ Ukrajine, niti da sa njene teritorije dolaze pretnje po Rusku Federaciju.
Rusija ne želi da koristi prekomernu silu
Rusija ne želi da nanosi „prekomernu štetu“ teritorijama koje kontroliše ruska vojska i ostaje otvorena za pregovore o rešavanju ukrajinskog sukoba, rekao je ministar.
„Dosledno rešavamo zadatke specijalne vojne operacije. Predsednik Rusije Vladimir Putin više puta je govorio da ne koristimo sredstva koja bismo mogli da koristimo, jer ne želimo da nanosimo prekomernu štetu teritorijama na kojima, u suštini, žive naši ljudi, koje nacisti pokušavaju da potčine“, izjavio je Lavrov.
Lavrov je poručio da Rusija nastavlja da ispunjava ciljeve Specijalne vojne operacije i naveo da je od početka godine oslobođeno oko 80 naselja.
"Proces je u toku", istakao je on.
Odnosi sa Kinom
Energetika predstavlja osnovu ekonomske saradnje Rusije i Kine, a snažna materijalna baza odnosa dve zemlje podržana je zajedničkim pogledom na razvoj sveta, rekao je Lavrov.
„Odnosi se oslanjaju na veoma snažnu materijalnu bazu. Već godinama trgovinska razmena značajno premašuje 200 milijardi dolara. Osnova je, naravno, energetika, poručio je on“
Takođe je ocenio i da Rusiju i Kinu povezuju najstabilniji odnosi dve velike sile u savremenom svetu koji su zasnovani na principima uzajamnog poštovanja, uzajamne koristi i uvažavanja interesa jedni drugih.
Uloga Rusije i Kine na međunarodnoj sceni
„Rusija i Kina, kao dve velike sile, u kontekstu bilateralnih odnosa igraju stabilizujuću ulogu na međunarodnoj sceni“, kazao je Lavrov i dodsao da su obe zemlje nakon Drugog svetskog rata „već bile centri novog sveta, zasnovanog na principima Povelje UN“, rekao je Lavrov.
Takođe je poručio da su Rusija i Kina zainteresovane za normalne odnose među svim državama i ne žele da multipolarnost preraste u haos.
„Svet se menja. I da, on već postaje multipolaran. Drugo je pitanje da li će se ta multipolarnost pretvoriti u haos. Ranije je postojao jedan gospodar koji je svima upravljao posle nestanka Sovjetskog Saveza, a sada će, kažu, nastati haotično i neuređeno kretanje. Ni Rusiji ni Kini se takve prognoze ne dopadaju. Ne želimo da se diktat jedne grupe zemalja pretvori u haos“, poručio je on.
Takođe je dodao i da Rusija, kao i Kina, ne želi ratove, ali će braniti svoje interese.
Politika Zapada
Agresivna politika Zapada, prema Lavrovu, posledica je slabljenja njegovog uticaja, dok strah od konkurencije odražava osećaj Zapada da gubi uticaj u svetu.
Zapad se, kako je ocenio, prevario misleći da će sankcijama slomiti Rusiju i Kinu. S tim u vezi on je istakao da Moskva i Peking aktivno jačaju tehnološki savez.
„Kina poseduje tehnologije koje pomažu Rusiji da prevaziđe veštačke i nezakonite prepreke koje stvara Zapad. Aktivno sledimo kurs tehnološke nezavisnosti i tehnološkog suvereniteta“, naveo je.
Istovremeno, šef ruske diplomatije je evropske političare koji govore o pregovorima sa Rusijom nazvao „sitnim političarima“ i upozorio na, kako je naveo, „obnavljanje nacističkog duha“ u Evropi.
Takođe je dodao da je neophodno je i reformisati međunarodne institucije, među kojima prvenstveno Savet bezbednosti UN i to proširenjem zastupljenosti zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike“.
