Vojna sila – najbolji zalog bezbednosti Rusije /video/
© Sputnik / Mikhael Klimentyev
/ Pratite nas
Poruke upućene iz Moskve na Dan pobede potvrđuju da je Rusija svesna da čak i ako pregovara sa Zapadom jedini zalog njene bezbednosti ostaje vojna snaga, ocenjuje istoričar i fakultetski profesor Miloš Ković.
Pregovarati se mora i sa onima koji su dokazali da im se ne može verovati ali, napominje Ković, postoji uslov pod kojim možete da razgovarate sa njima - morate imati spremne oružane snage, oni moraju da znaju da ste spremni, morate imate demografsku snagu, a što je najvažnije, morate imati visok moral stanovništva koje zna šta brani.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, naime, na konferenciji za novinare održanoj na kraju obeležavanja 81. Dana pobede, uz konstataciju da se bliži završnica sukoba u Ukrajini, govorio, između ostalog, i pod kojim uslovima je spreman da razgovara sa Vladimirom Zelenskim ali i sa evropskim predstavnicima. Otkrio je i da mu je, nakon načelnog dogovora s Ukrajincima 2022.godine o okončanju sukoba francuski predsednik Emanuel Makron rekao da Vladimir Zelenski ne može da potpisuje sporazum “s pištoljem uperenim u slepoočnicu” i da Rusija zato treba da povuče trupe koje su se nalazile kod Kijeva – da bi onda bivši britanski premijer Boris Džonson potpuno minirao svaki dogovor.
“Laganje u pregovorima je deo tradicije nekih zemalja zapada. To je ta svest o superiornosti, bogoizabranosti, kad su u pitanju Amerikanci i Englezi, koja dolazi od kalvinizma - da nisu dužni da drže reč datu nevernicima, paganima, šizmaticima ili rasno inferiornim narodima”, objašnjava Ković u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Lagali su i Srbe
On podseća i da su zapadni predstavnici, bivši lideri Nemačke i Francuske Angela Merkel i Fransoa Oland, otvoreno priznali da su lagali kad su prihvatili da budu garanti Minskih sporazuma samo da bi kupili vreme Ukrajini da se naoruža, ali da su predstavnici Zapada mnogo puta lagali i Srbe. Bivši posrednik u pregovorima Beograda I Prištine Britanac Robert Kuper je u svojoj knjizi “Razgradnja nacija” napisao da superiorni narodi, koji žive u postmodernom vremenu, nisu dužni da poštuju obećano prema narodima koji žive u drugoj, modernoj epohi.
“U tom njihovovm Matriksu ključan je kompleks superiornosti. Doslovno kaže Kuper, možete se služiti lažima, prevarom, to je legalno. To dolazi iz tog osećanja kulturne, odnosno rasne superiornosti, sa sekularizacijom evropskog čoveka. Ne govorimo samo o rasizmu kao odnosu između belih Amerikanaca i crvenokožaca. Govorimo o rasizmu unutar bele rase. Pošto je rasizam konstituisan od strane francuskih i engleskih pisaca, ne nemačkih. I ključno je bilo da se pokaže da su Germani iznad svih, onda dolaze Latini, pa tek onda Sloveni”, navodi profesor uz ocenu da su svega toga i te kako svesni u Moskvi.
Za penzionisanog pukovnika Sretena Egerića ključna poruka iz Moskve poslata je nekoliko dana pre Dana pobede, kada je Kijevu jasno stavljeno do znanja šta će se desiti bude li bilo kakvog uznemiravanja ruske javnosti u toku defilea na Crvenom trgu.
Neki su u Kijevu, kaže Egerić, čak spakovali kofere, a Zelenski je pobegao u šumu odakle se javio video porukom iz rejona Vinice.
“Ali to je bila poruka upućena i Vašingtonu i celom kolektivnom Zapadu. Neki su to uspeli da shvate, neki još nisu”, primećuje pukovnik.
Krstaški nagon Zapada
Ković, analizirajući ponašanje kolektivnog Zapada, ističe da istoričari često paradoksalno zahvaljujući sadašnjosti mogu bolje da razumeju i prošlost.
“U ovom konkretnom slučaju mi sada živimo i svedočimo novi pohod zapadne i srednje Evrope na istočnu Evropu, na Rusiju. I mi gledamo kako su u tom pohodu udružene vodeće zemlje zapadne i srednje Evrope i kako se ne samo tolerišu neonacističke pojave i politika, nego se i ohrabruju. Pa zar sve to nismo videli i osetili na svojoj koži, kada Evropska zajednica, odnosno Evropska unija, nije reagovala na projave neonacijizma, pre svega u Hrvatskoj, ali i u BiH. A onda zar 1941. u Hitlerovoj vojsci faktički nisu bili gotovo svi takozvani vodeći evropski narodi.”
Izgovori se na Zapadu menjaju, ali suština, smatra Ković, ostaje taj drevni nagon zapadnog čoveka da se potvrđuje time što će da juriša na istok i da istrebuljuje takozvane jeretike, šizmatike - to je taj krstaški nagon.
“U ideološkom smislu to je jedna vrsta samoubistva, samorazaranja Evrope, baš kao što i ovo jurišanje na Rusiju, nuklearnu silu, koja iza sebe ima i Kinu i ceo taj ogromni evroazijski prostor ja vidim kao neku vrstu zaista nagona za samoništenje”, ističe naš sagovornik.
Ković nema dileme da je jedan od razloga za aktuleni odnos Evrope prema Rusiji to što posle Drugog svetskog rata u Nemačkoj nije izvršena istinska denacifikacija, a podseća i kako je “pacovskim kanalima” Vatikan uz pomoć MI 6 i CIA spasavao nacističke ratne zločince, uključujući hrvatske ustaše.
“Onda čovek u stvari počinje da razumeva poziciju današnjeg političkog zapada, zemalja NATO pakta. Da ne govorimo o hiljadama i destinama hiljada nacista koje su spasili i uposlili u strukturama NATO pakta. Ili nacistima koje je Kondard Adenauer uposlio u administraciji SR Nemačke.”
Kite se tuđim perjem
Egerić u odsustvu istinske denacifikacije vidi i razlog što neki na Zapadu ne priznaju ključni doprinos SSSR pobedi nad nemačkim nacizmom.
Kako kaže, ne umanjuje ničiju žrtvu u pobedi nad nacizmom, ali one koji tvrde da je odlučujući bio Dan D pita zašto je onda Crvena armija pre britanskih, američkih i francuskih snaga stigla u Berlin a Titovi partizani pre njih u Trst.
“Na Odri se desilo da su Rusi pokušavali da okruže nacističke snage Vermahta, da ih zarobe ili unište, a Englezi, Francuzi, Amerikanci su postavili pontonski most da ih evakuišu u Zapadnu Nemačku”, kaže pukovnik, dodajući i podatak da su se mnogi nacistički generali udomili u NATO strukturama.
Zato mu, kaže, te tvrdnje o odlučujućem doprinosu zapadnih saveznika u pobedi nad nacističkom Nemačkom, s težnjom da izjednače 27 miliona sovjetskih žrtava i oko 400 hiljada američkih, liče na svraku koja se kiti paunovim perjem, a kad se ono skloni ostaje što je i bila - obična svraka.
Pogledajte i:
