https://lat.sputnikportal.rs/20260516/sudar-dva-potpuno-razlicita-sveta---usred-pekinga--1199255823.html
Sudar dva potpuno različita sveta - usred Pekinga
Sudar dva potpuno različita sveta - usred Pekinga
Sputnik Srbija
Susret Trampa i Sija u Pekingu bio je sudar dve potpuno različite političke filozofije. Dok američki predsednik u ležernom stilu šalje poruke unutrašnjoj... 16.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-16T22:30+0200
2026-05-16T22:30+0200
2026-05-16T22:30+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
kina
sad
odnos
razlike
kulturne razlike
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0e/1199189488_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_9cb08b16cb63ff6db2b8c8d8657f4ab6.jpg
Ovo za Sputnjik kaže diplomata Dušan Spasojević povodom istorijskog susreta predsednika dve svetske sile u Pekingu:U neformalnim delovima dvodnevnog susreta, ali i tokom zvaničnih sastanaka američkog i kineskog lidera, kamere su zabeležile susret dva sveta.Starim fazonima na diplomatiju smirenostiTramp je, u svom prepoznatljivom stilu, koristio duže rukovanje, gestikulacije i improvizovane komentare, kao deo političkog performansa. Ostavio je utisak čoveka koji želi da dominira svojom energijom i spontanošću.To je njegov stil, ali u susretu sa kineskim liderom poprimio je odraze groteske. Si, koji gotovo nikad ne odstupa od kontrolisanog izraza lica, sporih pokreta i odmerenih reakcija, uopšte nije reagovao na ove mini performanse. Njegva suzdržanost nije bila slučajna, ona je deo kineske diplomatske kulture u kojoj se emocije i impulsivnost smatraju slabošću.Iako je susret ocenjen kao dobar, ne može se pobeći od utiska sudara dveju koncepcija javnog nastupa, diplomatija, civilizacija. Ali i sudara interesa.Rušenje međunarodnih normiSpasojević pre svega podseća da je Tramp u poslednjih godinu dana pokazao, kako kaže, neverovatan prezir prema međunarodnom pravu i institucijama:On podseća da Trampa čekaju neizvesni izbori u novembru, za Kongres i Senat. Njegovim nastupom u Pekingu dobrim delom je upravljala i činjenica da je aktuelni američki predsednik i zagazio u drugu polovinu svog drugog mandata:„Njegove poruke su bile upućene unutrašnjoj javnosti, ali u svakom smislu njegovo ponašanje, njegov nastup odražava jedan pad civilizacijskog nivoa, nažalost. I predsednik Kine mu je to na jedan veoma uvijen, diplomatski pristojan način, i rekao, suprotstavljajući mu kinesku smirenost, a pre svega politiku planiranja na duge staze.Kraj utopije o liberalnoj KiniNaš sagovornik dodaje da se, da bi stvari bile razumljivije, treba setiti kako je Kina postala ekonomski džin. On podseća na stratešku grešku Vašingtona s početka milenijuma. Američka administracija je, uvlačeći Kinu u Svetsku trgovinsku organizaciju, verovala da će Peking vremenom usvojiti liberalno-demokratski model zapadnog tipa.„Taj liberalni svetski poredak je završen 2017. godine, kada je Kina po prvi put postala velika sila, a Rusija povratila taj status. Obe zemlje su stekle dovoljno ekonomske i vojne moći da pariraju Sjedinjenim Državama. Jednostavno, Kina ima drugačiju filozofiju. Oni su civilizacija stara nekoliko hiljada godina - koja ne žuri nigde“, ističe Spasojević, nekadašnji ambasador Srbije u Ankari i Atini.Monroova doktrina na IstokuOn dodaje da ključna tačka razilaženja Kine i SAD ostaje sfera uticaja u istočnoj Aziji. Kao što SAD, podseća, već dva veka drže do Monroove doktrine u svojoj hemisferi, ne dozvoljavajući drugim silama uticaj, tako i Kina sada nastoji da istisne američko prisustvo iz sopstvenog okruženja.Spasojević upozorava da je zabluda verovati da je ekonomska saradnja za Kinu važnija od nacionalne bezbednosti:„Istorija nas uči da, kad god su države birale između profita i bezbednosti, bezbednost je pobeđivala. Najbolji primer je Evropa pred svetske ratove, koja je imala izvanrednu ekonomsku saradnju neposredno pre sukoba. Zato Kina na Tajvan i Južno kinesko more gleda kao na pitanje opstanka. Peking mudro posmatra situaciju i neće dozvoliti da bude isprovociran, ali neće ni odstupiti od zaštite sopstvenog suvereniteta“, zaključuje Spasojević.
https://lat.sputnikportal.rs/20260514/si-porucio-trampu-nezavisnost-tajvana-i-mir-u-regionu--nespojivi-1199182058.html
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, svet – ekonomija, kina, sad, odnos, razlike, kulturne razlike, donald tramp, si đinping, dušan spasojević, komentari i analitika
svet, svet – politika, svet – ekonomija, kina, sad, odnos, razlike, kulturne razlike, donald tramp, si đinping, dušan spasojević, komentari i analitika
Sudar dva potpuno različita sveta - usred Pekinga
Susret Trampa i Sija u Pekingu bio je sudar dve potpuno različite političke filozofije. Dok američki predsednik u ležernom stilu šalje poruke unutrašnjoj javnosti, kineski lider nastupa sa civilizacijskom smirenošću i vizijom koja se planira na duge staze. Si je poslao jasnu, ključnu poruku, ekonomija je važna, ali bezbednost države je iznad profita.
Ovo za Sputnjik kaže diplomata Dušan Spasojević povodom istorijskog susreta predsednika dve svetske sile u Pekingu:
„SAD i Kina su dve velike sile čiji su interesi po pitanju međunarodne politike duboko suprostavljeni. Poruke kineske strane održavaju pre svega civilizacijski nivo politike, stava i pogleda na svet koji ne zavisi od trenutnih prilika. Trampov nastup odražava duboki otklon od pravila na kojima je svet decenijama funkcionisao“.
U neformalnim delovima dvodnevnog susreta, ali i tokom zvaničnih sastanaka američkog i kineskog lidera, kamere su zabeležile susret dva sveta.
Starim fazonima na diplomatiju smirenosti
Tramp je, u svom prepoznatljivom stilu, koristio duže rukovanje, gestikulacije i improvizovane komentare, kao deo političkog performansa. Ostavio je utisak čoveka koji želi da dominira svojom energijom i spontanošću.
To je njegov stil, ali u susretu sa kineskim liderom poprimio je odraze groteske. Si, koji gotovo nikad ne odstupa od kontrolisanog izraza lica, sporih pokreta i odmerenih reakcija, uopšte nije reagovao na ove mini performanse. Njegva suzdržanost nije bila slučajna, ona je deo kineske diplomatske kulture u kojoj se emocije i impulsivnost smatraju slabošću.
Iako je susret ocenjen kao dobar, ne može se pobeći od utiska sudara dveju koncepcija javnog nastupa, diplomatija, civilizacija. Ali i sudara interesa.
Rušenje međunarodnih normi
Spasojević pre svega podseća da je Tramp u poslednjih godinu dana pokazao, kako kaže, neverovatan prezir prema međunarodnom pravu i institucijama:
„Nabrojmo samo poslednje poteze, od rata u Iranu, politike prema Grenlandu, do tretiranja Venecuele i otmice njenog predsednika, ali možemo slobodno da kažemo da je današnji svet, a na Zapadu posebno, svojevrsni otklon od civilizacijskog nivoa kakav smo poznavali. U tom smislu, ovo je bio susret dve koncepcije, dva potpuno različita pogleda“, objašnjava Spasojević.
On podseća da Trampa čekaju neizvesni izbori u novembru, za Kongres i Senat. Njegovim nastupom u Pekingu dobrim delom je upravljala i činjenica da je aktuelni američki predsednik i zagazio u drugu polovinu svog drugog mandata:
„Njegove poruke su bile upućene unutrašnjoj javnosti, ali u svakom smislu njegovo ponašanje, njegov nastup odražava jedan
pad civilizacijskog nivoa, nažalost. I predsednik Kine mu je to na jedan veoma uvijen, diplomatski pristojan način, i rekao, suprotstavljajući mu kinesku smirenost, a pre svega
politiku planiranja na duge staze.
Kraj utopije o liberalnoj Kini
Naš sagovornik dodaje da se, da bi stvari bile razumljivije, treba setiti kako je Kina postala ekonomski džin. On podseća na stratešku grešku Vašingtona s početka milenijuma. Američka administracija je, uvlačeći Kinu u Svetsku trgovinsku organizaciju, verovala da će Peking vremenom usvojiti liberalno-demokratski model zapadnog tipa.
„Taj liberalni svetski poredak je završen 2017. godine, kada je Kina po prvi put postala velika sila, a Rusija povratila taj status. Obe zemlje su stekle dovoljno ekonomske i vojne moći da pariraju Sjedinjenim Državama. Jednostavno, Kina ima drugačiju filozofiju. Oni su civilizacija stara nekoliko hiljada godina - koja ne žuri nigde“, ističe Spasojević, nekadašnji ambasador Srbije u Ankari i Atini.
Monroova doktrina na Istoku
On dodaje da ključna tačka razilaženja Kine i SAD ostaje sfera uticaja u istočnoj Aziji. Kao što SAD, podseća, već dva veka drže do Monroove doktrine u svojoj hemisferi, ne dozvoljavajući drugim silama uticaj, tako i Kina sada nastoji da istisne američko prisustvo iz sopstvenog okruženja.
Spasojević upozorava da je zabluda verovati da je ekonomska saradnja za Kinu važnija od nacionalne bezbednosti:
„Istorija nas uči da, kad god su države birale između profita i bezbednosti, bezbednost je pobeđivala. Najbolji primer je Evropa pred svetske ratove, koja je imala izvanrednu ekonomsku saradnju neposredno pre sukoba. Zato Kina na Tajvan i Južno kinesko more gleda kao na pitanje opstanka. Peking mudro posmatra situaciju i neće dozvoliti da bude isprovociran, ali neće ni odstupiti od zaštite sopstvenog suvereniteta“, zaključuje Spasojević.
