https://lat.sputnikportal.rs/20260516/potvrdjeno-u-pekingu-u-kakvom-je-neraspolozenju-donald-tramp-ispracen-na-samit-sa-si-djinpingom-1199257115.html
Potvrđeno u Pekingu: U kakvom je (ne)raspoloženju Donald Tramp ispraćen na samit sa Si Đinpingom
Potvrđeno u Pekingu: U kakvom je (ne)raspoloženju Donald Tramp ispraćen na samit sa Si Đinpingom
Sputnik Srbija
Možda i samo zbog netrpeljivosti prema Donaldu Trampu (premda nema znatnije trpeljivosti ni prema Si Đinpingu), tek, očekivanja medija glavnog toka s obe strane... 16.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-16T15:30+0200
2026-05-16T15:30+0200
2026-05-16T15:30+0200
svet
svet
svet – politika
sad
kina
komentari i analitika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0f/1199257579_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_02f48da7a40820c6a87479cb6484c025.jpg
U takvom je raspoloženju – između nepoverenja i defetizma – predsednik Amerike otputovao u trodnevnu posetu predsedniku Kine, odloženu u odnosu na prvobitno zakazani termin u aprilu zbog američkog napada na Iran.Izbegavanje sukobaUmesto da u Peking stigne osnažen brzom pobedom u ratu protiv ovog saveznika Kine, Tramp je u Kinu stigao upetljan u rat protiv njenog saveznika u kome ne može da pobedi, a ne može iz njega ni da izađe. Izuzev totalnim porazom.Tako da su još i ponajviše optimizma u pogledu kinesko-američkog samita i njegovih dostignuća iskazali komentatori londonskog ”Ekonomista”, koji su najavili ”samit sumnje” od koga ”nemaju tako velika očekivanja” pa će se – navodi se – ”kao uspeh računati i ako se izbegnu obnovljeni sukobi”.Ovo, naravno, pre treba čitati kao priznanje da se kineski pristanak na prekomerne američke zahteve unapred smatrao za nemoguću misiju a ne kao želja za mir u svetu; tim pre što isti list savetuje Trampu i da ”ne zagrize mamac” u vidu pristajanja na kineski zahtev da ne naoružava Tajvan u zamenu za neke trgovinske olakšice, već, umesto toga, od Trampa traži da izvrši pritisak na Sija da izvrši pritisak na Moskvu.Amerika u opadanjuIpak, konstatuje ”Ekonomist” nezadovoljno, ”o tome će jedva biti reči u njihovim razgovorima”, tako da će ”samit verovatno doneti malo toga osim usiljenih osmeha. Takav manjak ambicija je”, dodaje se, ”obespokojavajući”, premda i realan jer su ”tenzije između dve vlade toliko duboke da bi bilo naivno očekivati nekakav proboj” – podrazumeva se, u smislu kineskog potčinjavanja Americi – tim pre što se čak i do londonskog ”Ekonomista” probija shvatanje da je ”Si uveren da je Amerika u opadanju”. Pored ostalog i zato što ne može da skrši kineski monopol na retke zemne elemente dok, nasuprot tome, Kina radi na svojoj nezavisnosti (od Amerike) u oblasti poluprovodnika i čipova i uz to ”nastoji da se oslobodi dolara”.Uostalom, razloga za samouverenost Kina ima na pretek već i zato što je u gargantuanskim razmerama pokazala da je njena ekonomija dovoljno elastična da je američki trgovinski pritisak carinama izdržala bez ikakvih posledica. Pa i znatno bolje od toga: iako će američki trgovinski deficit sa Kinom ove godine biti samo trećina deficita zabeleženog 2017, kada su se prethodni put sastali Tramp i Si, tako da je uvoz iz Kine u Ameriku sa četvrtine spao na samo (očekivanih) 7,5 odsto ove godine (sa 375 iz 2017. na 134 milijarde ove godine), to ne znači i da se išta strukturno promenilo tako da Kina izvozi manje, a Amerika uvozi manje.Naprotiv, brojke pokazuju da je sve isto, pa i još ubedljivije, a promenile su se samo izvesne nijanse: ukupan obim kineskog izvoza je danas za 70 odsto veći nego što je bio pre pandemije kovida, i njen ukupni trgovinski suficit je prošle godine iznosio čak 1,2 biliona dolara, što je, kako u jednoj analizi potcrtava ”Vašington post”, ”najviše što je ikada u istoriji zabeležila jedna zemlja”. Nasuprot tome, američki trgovinski deficit je prošle godine igrom slučaja iznosio istovetnih (i rekordnih) 1,2 biliona dolara; za čak 50 odsto je porastao trgovinski deficit iz 2017. od oko 800 milijardi dolara.To ne upućuje samo na (očigledan) zaključak da je Kina brzo našla druga tržišta za izvoz svoje robe, nego i na (nešto manje očigledan) zaključak da sa tih tržišta Amerika uvozi (eventualno prepakovanu) istu kinesku robu. U ukupnoj količini robe možda nešto manje nego pre, ali zato u količini dolara to plaćaju skuplje nego pre.Kina uzvraća udaracU poslednjih su godinu dana, zaključno sa prethodnih nekoliko dana, još dva važna događaja obeležila novu fazu razvoja američko-kineskih odnosa. Prošle godine to je bio kineski odgovor na američke carine u vidu zabrane izvoza retkih zemnih elemenata koji je naterao Trampa na popuštanje – ”Ni u jednoj kalkulaciji ne smemo da potcenimo to što nas Kina time drži u šaci”, citira ”Vašington post” jednog američkog zvaničnika – a povrh toga je prošle nedelje Kina, po prvi put, primenila svoj zakon o blokiranju američkih sankcija nakon što je Amerika uvela sankcije kineskim rafinerijama zbog kupovine iranske nafte.Sve je to, procenjuje ”Vašington post”, stvorilo uverenje da ”Kina neće pristajati na jednostrane kompromise” te da ”ima sva sredstva da uzvrati ako Amerika pokuša da je pritisne”. Štaviše, citiran je i jedan američki poslovni čovek koji kaže da su ”kineski zvaničnici naučili da koriste svoje ekonomske prednosti, upozoravajući nedavno američke biznis lidere da će uzvratiti ’baš svaki put’ na američke poteze u trgovini i investicijama”.Što je posebno interesantno imajući u vidu da su Trampovu delegaciju u Kini činili lideri američkog biznisa kao što su Ilon Mask, Leri Fink iz BlekRoka, generalni direktori i najviši rukovodioci ”Envidije”, ”Epla”, ”Boinga”, ”Mete”, Džej Pi Morgan banke, ”Vize” i drugih vodećih kompanija.Šta su oni očekivali od samita u Pekingu? Kakva su bila očekivanja Pekinga? I šta dinamika odnosa Amerike i Kine znači za ukupan odnos snaga u svetu?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik iz Pekinga Milorad Denda.
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, sad, kina, komentari i analitika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, svet – politika, sad, kina, komentari i analitika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Potvrđeno u Pekingu: U kakvom je (ne)raspoloženju Donald Tramp ispraćen na samit sa Si Đinpingom
Možda i samo zbog netrpeljivosti prema Donaldu Trampu (premda nema znatnije trpeljivosti ni prema Si Đinpingu), tek, očekivanja medija glavnog toka s obe strane Atlantika bila su upadljivo slična. ”Si, siguran u moć Kine, spremno dočekuje nepredvidivog Trampa”, konstatovao je ”Vašington post”. ”Fajnenšel tajms”: ”Oslabljeni Tramp stiže na Sijev teren.”
U takvom je raspoloženju – između nepoverenja i defetizma – predsednik Amerike otputovao u trodnevnu posetu predsedniku Kine, odloženu u odnosu na prvobitno zakazani termin u aprilu zbog američkog napada na Iran.
Umesto da u Peking stigne osnažen brzom pobedom u ratu protiv ovog saveznika Kine, Tramp je u Kinu stigao upetljan u rat protiv njenog saveznika u kome ne može da pobedi, a ne može iz njega ni da izađe. Izuzev totalnim porazom.
Tako da su još i ponajviše optimizma u pogledu kinesko-američkog samita i njegovih dostignuća iskazali komentatori londonskog ”Ekonomista”, koji su najavili ”samit sumnje” od koga ”nemaju tako velika očekivanja” pa će se – navodi se – ”kao uspeh računati i ako se izbegnu obnovljeni sukobi”.
Ovo, naravno, pre treba čitati kao priznanje da se kineski pristanak na prekomerne američke zahteve unapred smatrao za nemoguću misiju a ne kao želja za mir u svetu; tim pre što isti list savetuje Trampu i da ”ne zagrize mamac” u vidu pristajanja na kineski zahtev da ne naoružava Tajvan u zamenu za neke trgovinske olakšice, već, umesto toga, od Trampa traži da izvrši pritisak na Sija da izvrši pritisak na Moskvu.
Ipak, konstatuje ”Ekonomist” nezadovoljno, ”o tome će jedva biti reči u njihovim razgovorima”, tako da će ”samit verovatno doneti malo toga osim usiljenih osmeha. Takav manjak ambicija je”, dodaje se, ”obespokojavajući”, premda i realan jer su ”tenzije između dve vlade toliko duboke da bi bilo naivno očekivati nekakav proboj” – podrazumeva se, u smislu kineskog potčinjavanja Americi – tim pre što se čak i do londonskog ”Ekonomista” probija shvatanje da je ”Si uveren da je Amerika u opadanju”. Pored ostalog i zato što ne može da skrši kineski monopol na retke zemne elemente dok, nasuprot tome, Kina radi na svojoj nezavisnosti (od Amerike) u oblasti poluprovodnika i čipova i uz to ”nastoji da se oslobodi dolara”.
Uostalom, razloga za samouverenost Kina ima na pretek već i zato što je u gargantuanskim razmerama pokazala da je njena ekonomija dovoljno elastična da je američki trgovinski pritisak carinama izdržala bez ikakvih posledica. Pa i znatno bolje od toga: iako će američki trgovinski deficit sa Kinom ove godine biti samo trećina deficita zabeleženog 2017, kada su se prethodni put sastali Tramp i Si, tako da je uvoz iz Kine u Ameriku sa četvrtine spao na samo (očekivanih) 7,5 odsto ove godine (sa 375 iz 2017. na 134 milijarde ove godine), to ne znači i da se išta strukturno promenilo tako da Kina izvozi manje, a Amerika uvozi manje.
Naprotiv, brojke pokazuju da je sve isto, pa i još ubedljivije, a promenile su se samo izvesne nijanse: ukupan obim kineskog izvoza je danas za 70 odsto veći nego što je bio pre pandemije kovida, i njen ukupni trgovinski suficit je prošle godine iznosio čak 1,2 biliona dolara, što je, kako u jednoj analizi potcrtava ”Vašington post”, ”najviše što je ikada u istoriji zabeležila jedna zemlja”. Nasuprot tome, američki trgovinski deficit je prošle godine igrom slučaja iznosio istovetnih (i rekordnih) 1,2 biliona dolara; za čak 50 odsto je porastao trgovinski deficit iz 2017. od oko 800 milijardi dolara.
To ne upućuje samo na (očigledan) zaključak da je Kina brzo našla druga tržišta za izvoz svoje robe, nego i na (nešto manje očigledan) zaključak da sa tih tržišta Amerika uvozi (eventualno prepakovanu) istu kinesku robu. U ukupnoj količini robe možda nešto manje nego pre, ali zato u količini dolara to plaćaju skuplje nego pre.
U poslednjih su godinu dana, zaključno sa prethodnih nekoliko dana, još dva važna događaja obeležila novu fazu razvoja američko-kineskih odnosa. Prošle godine to je bio kineski odgovor na američke carine u vidu zabrane izvoza retkih zemnih elemenata koji je naterao Trampa na popuštanje – ”Ni u jednoj kalkulaciji ne smemo da potcenimo to što nas Kina time drži u šaci”, citira ”Vašington post” jednog američkog zvaničnika – a povrh toga je prošle nedelje Kina, po prvi put, primenila svoj zakon o blokiranju američkih sankcija nakon što je Amerika uvela sankcije kineskim rafinerijama zbog kupovine iranske nafte.
Sve je to, procenjuje ”Vašington post”, stvorilo uverenje da ”Kina neće pristajati na jednostrane kompromise” te da ”ima sva sredstva da uzvrati ako Amerika pokuša da je pritisne”. Štaviše, citiran je i jedan američki poslovni čovek koji kaže da su ”kineski zvaničnici naučili da koriste svoje ekonomske prednosti, upozoravajući nedavno američke biznis lidere da će uzvratiti ’baš svaki put’ na američke poteze u trgovini i investicijama”.
Što je posebno interesantno imajući u vidu da su Trampovu delegaciju u Kini činili lideri američkog biznisa kao što su Ilon Mask, Leri Fink iz BlekRoka, generalni direktori i najviši rukovodioci ”Envidije”, ”Epla”, ”Boinga”, ”Mete”, Džej Pi Morgan banke, ”Vize” i drugih vodećih kompanija.
Šta su oni očekivali od samita u Pekingu? Kakva su bila očekivanja Pekinga? I šta dinamika odnosa Amerike i Kine znači za ukupan odnos snaga u svetu?
O ovim su pitanjima u ”
Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik iz Pekinga Milorad Denda.
