https://lat.sputnikportal.rs/20260515/vreo-maj-u-pekingu-amerika-napravila-zaokret-ali-odnosi-rusije-i-kine-su-na-mnogo-visem-nivou-1199239506.html
Vreo maj u Pekingu: Amerika napravila zaokret ali odnosi Rusije i Kine su na mnogo višem nivou
Vreo maj u Pekingu: Amerika napravila zaokret ali odnosi Rusije i Kine su na mnogo višem nivou
Sputnik Srbija
Tramp je posetom Kini napravio zaokret od 180 stepeni, suštinski prihvatajući principe BRIKS-a. Ipak, dok će se odnosi SAD i Kine tek meriti, pre svega kroz... 15.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-15T21:18+0200
2026-05-15T21:18+0200
2026-05-15T21:18+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
rusija
kina
sad
odnosi
vladimir putin
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/18/1198522045_0:0:3081:1734_1920x0_80_0_0_8103e6eabf7b25ddf037e80c7117817d.jpg
Ovo za Sputnjik kaže advokat i narodni poslanik Branko Pavlović, ocenjujući živu diplomatiju najvećih svetskih sila ovog maja u Pekingu:Američki predsednik završio je istorijsku posetu Kini, događaj koji je već označen kao potencijalna prekretnica u odnosima Vašingtona i Pekinga.Dok se čekaju prvi konkretni rezultati ovog susreta, svetska javnost s posebnom pažnjom prati i najavu samita ruskog lidera Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu 20. maja.Intenzivni diplomatski susreti dolaze u trenutku kada se globalna arhitektura bezbednosti i ekonomije ubrzano menja, uz veliko pitanje, da li smo na pragu velikog obrta na geopolitičkoj sceni.Tajvan kao lakmus papir poverenjaUpitan kakve su suštinske razlike u savezima koje Peking gradi sa Moskvom, u odnosu na one koje pokušava da izgradi sa Vašingtonom, Pavlović kaže da ključna razlika u odnosima velikih sila leži u prirodi njihovog poverenja koje Tramp tek treba da izgradi.Prvi korak je, kaže Pavlović, njegovo prihvatanje principa BRIKS-a.„A sad treba u konkretnim potezima da to dokaže. A prvo je na testu pitanje Tajvana. Ako se to pokaže u redu, onda naravno da je široko polje. Ali treba reći da je naznačeno široko polje zapravo na principima na kojima Rusija i Kina uveliko sarađuju, već dvadeset godina. I sve bolje i bolje sarađuju“.Pavlović objašnjava da je Tajvan prvo i suštinsko pitanje jer se na njemu vrlo lako meri da li je Amerika prestala da naoružava Tajvan ili ne:„Na tome ćemo da vidimo poziciju SAD. Pa ćemo zavisno od toga videti šta će biti sa kupovinom soje i aviona Boinga od Kine. A ona čeka da vidi da li će Tramp stvarno da se ponaša kako je rekao, jasno naznačavajući da, ukoliko se izigra ono što je rečeno, to će nesumnjivo voditi u konflikte“.Moskva i Peking - operativni savezPavlović naglašava da se na ovom pitanju vidi suštinska razlika između odnosa Kine i SAD i odnosa Kine i Ruske Federacije.Ovakva pitanja se u drugom slučaju odavno podrazumevaju, ne samo na rečima Rusije i Kine, već se uveliko operativno realizuju:Zaokret zbog ekonomskog opstankaAnalizirajući Trampovu poziciju, Pavlović primećuje da je američki predsednik mudro u Kinu poveo vodeće ljude iz sveta ekonomije, kako bi osigurao odstupnicu kod kuće.„Kada se vrati, on će svojim političkim protivnicima moći da poruči da zaokret ka saradnji nije njegova lična slabost, već zahtev najmoćnijih američkih kompanija koje žele stabilne poslovne odnose. Na taj način, ovaj zaokret se ne predstavlja kao čin predsednika, već kao neophodno razumevanje ekonomskih tokova same Amerike“, objašnjava Pavlović.Ipak, vremena za kalkulisanje je malo, jer je Tramp praktično ušao u drugu polovinu mandata, a ulozi su ogromni.Naš sagovornik upozorava da bi svako novo izigravanje dogovora sa Kinom neminovno vodilo u oštre konflikte i retorzivne mere Pekinga.„To se vidi iz reči Si Đinpinga kada je naglašavao kuda ide situacija, ukoliko Tajvan ostaje i dalje nerešeno pitanje između Amerike i Kine. Tu su vrlo oštre reči upotrebljene. Tramp je svestan da ekonomija Amerike ide u potpuni raspad. Zato mislim da će on iskoristiti ovaj trenutak i probati da makar za ovu godinu pred novembarske izbore napravi zaokret. Pokušaće da se, makar principijalno, priključi svetu u kojem Rusija i Kina već uveliko i uspešno sarađuju“, zaključuje Pavlović.
https://lat.sputnikportal.rs/20260515/kremlj-pripreme-za-putinovu-posetu-kini-zavrsene-1199222204.html
kina
sad
tajvan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, rusija, kina, sad, odnosi, vladimir putin, donald tramp, si đinping, strateški ciljevi, tajvan, briks, komentari i analitika, branko pavlović
svet, svet – politika, svet – ekonomija, rusija, kina, sad, odnosi, vladimir putin, donald tramp, si đinping, strateški ciljevi, tajvan, briks, komentari i analitika, branko pavlović
Vreo maj u Pekingu: Amerika napravila zaokret ali odnosi Rusije i Kine su na mnogo višem nivou
Tramp je posetom Kini napravio zaokret od 180 stepeni, suštinski prihvatajući principe BRIKS-a. Ipak, dok će se odnosi SAD i Kine tek meriti, pre svega kroz pitanje Tajvana, ali i ekonomsku saradnju, odnosi Rusije i Kine su na potpuno drugom nivou.
Ovo za Sputnjik kaže advokat i narodni poslanik Branko Pavlović, ocenjujući živu diplomatiju najvećih svetskih sila ovog maja u Pekingu:
„Tramp je ovom posetom i poslednjim potezima suštinski priznao novu realnost u kojoj Kina više nije neprijatelj i strateški suparnik, već nezaobilazan partner. Istovremeno, odnos između Rusije i Kine je decenijsko, operativno partnerstvo, koje ove dve države čini imunim na buduće globalne potrese“.
Američki predsednik završio je
istorijsku posetu Kini, događaj koji je već označen kao potencijalna
prekretnica u odnosima Vašingtona i Pekinga.
Dok se čekaju prvi konkretni rezultati ovog susreta, svetska javnost s posebnom pažnjom prati i najavu samita ruskog lidera
Vladimira Putina i kineskog predsednika
Si Đinpinga u Pekingu 20. maja.
Intenzivni diplomatski susreti dolaze u trenutku kada se globalna arhitektura bezbednosti i ekonomije ubrzano menja, uz veliko pitanje, da li smo na pragu velikog obrta na geopolitičkoj sceni.
Tajvan kao lakmus papir poverenja
Upitan kakve su suštinske razlike u savezima koje Peking gradi sa Moskvom, u odnosu na one koje pokušava da izgradi sa Vašingtonom, Pavlović kaže da ključna razlika u odnosima velikih sila leži u prirodi njihovog poverenja koje Tramp tek treba da izgradi.
Prvi korak je, kaže Pavlović, njegovo prihvatanje principa BRIKS-a.
„A sad treba u konkretnim potezima da to dokaže. A prvo je na testu pitanje Tajvana. Ako se to pokaže u redu, onda naravno da je široko polje. Ali treba reći da je naznačeno široko polje zapravo na principima na kojima Rusija i Kina uveliko sarađuju, već dvadeset godina. I sve bolje i bolje sarađuju“.
Pavlović objašnjava da je Tajvan prvo i suštinsko pitanje jer se na njemu vrlo lako meri da li je Amerika prestala da naoružava Tajvan ili ne:
„Na tome ćemo da vidimo poziciju SAD. Pa ćemo zavisno od toga videti šta će biti sa kupovinom soje i aviona Boinga od Kine. A ona čeka da vidi da li će Tramp stvarno da se ponaša kako je rekao, jasno naznačavajući da, ukoliko se izigra ono što je rečeno, to će nesumnjivo voditi u konflikte“.
Moskva i Peking - operativni savez
Pavlović naglašava da se na ovom pitanju vidi suštinska razlika između odnosa Kine i SAD i odnosa Kine i Ruske Federacije.
Ovakva pitanja se u drugom slučaju odavno podrazumevaju, ne samo na rečima Rusije i Kine, već se uveliko operativno realizuju:
„Između Rusije i Kine se sada radi o finom međukalibrisanju i daljem zajedničkom nastupu koji će učiniti i Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu još stabilnijim na moguće udare i potrese na međunarodnim odnosima u budućnosti. I učiniće ih još važnijim partnerima, ako je to uopšte moguće, nego što je bilo do sada“.
Zaokret zbog ekonomskog opstanka
Analizirajući Trampovu poziciju, Pavlović primećuje da je američki predsednik mudro u Kinu poveo vodeće ljude iz sveta ekonomije, kako bi osigurao odstupnicu kod kuće.
„Kada se vrati, on će svojim političkim protivnicima moći da poruči da zaokret ka saradnji nije njegova lična slabost, već zahtev najmoćnijih američkih kompanija koje žele stabilne poslovne odnose. Na taj način, ovaj zaokret se ne predstavlja kao čin predsednika, već kao neophodno razumevanje ekonomskih tokova same Amerike“, objašnjava Pavlović.
Ipak, vremena za kalkulisanje je malo, jer je Tramp praktično ušao u drugu polovinu mandata, a ulozi su ogromni.
Naš sagovornik upozorava da bi svako novo izigravanje dogovora sa Kinom neminovno vodilo u oštre konflikte i retorzivne mere Pekinga.
„To se vidi iz reči Si Đinpinga kada je naglašavao kuda ide situacija, ukoliko Tajvan ostaje i dalje nerešeno pitanje između Amerike i Kine. Tu su vrlo oštre reči upotrebljene. Tramp je svestan da ekonomija Amerike ide u potpuni raspad. Zato mislim da će on iskoristiti ovaj trenutak i probati da makar za ovu godinu pred novembarske izbore napravi zaokret. Pokušaće da se, makar principijalno, priključi svetu u kojem Rusija i Kina već uveliko i uspešno sarađuju“, zaključuje Pavlović.
