Što više Amerikanci blate BRIKS, sve je duži red za članstvo u toj organizaciji
© Sputnik / Kirill Zykov
/ Pratite nas
Amerika radi na potkopavanju BRIKS-a jer ova organizacija nije tipična po zapadnim merilima – BRIKS se trudi da otupi oštricu zapadnog neokolonijalnog i neoimperijalnog sistema. Zato se na Zapadu i pokreću kampanje protiv BRIKS-a i na zainteresovanost velikog broja zemalja da pristupe organizaciji odgovara se - agresijom.
Ovako dopisnik Informativne agencije BRIKS-a iz Beograda, Dragoljub Bosnić komentariše reči ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da Interesovanje država za BRIKS ne opada uprkos pritisku Zapada.
Prema Lavrovljevim rečima, zapadne zemlje, posebno SAD, javno predstavljaju BRIKS kao protivnika progresa. Međutim to, dodaje on, ne umanjuje interesovanje za članstvo ili partnerstvo sa tom organizacijom. Lavrov je naglasio da BRIKS ne pokušava da se izoluje od ostatka sveta, niti od, kako je naveo, „svetske manjine“.
BRIKS otupljuje oštricu zapadnog neokolonijalizma
BRIKS nije ni vojna, niti organizacija sa geopolitičkim aspiracijama, kao što je NATO; on više podseća na organizacije tzv. „vašingtonskog konsenzusa“ kao što je MMF, mada ni to nije sasvim tačno poređenje, objašnjava Bosnić.
BRIKS je pokušaj nezapadnih zemalja i onih koje više ne žele da budu pod zapadnom dominacijom, da vode nezavisnu ekonomsku politiku. Da bi to postigle, one moraju da razviju svoje institucije, različite od onih koje su do sada služile Zapadu za ostvarivanje dominacije.
„Svi znamo kako je postavljen svetski ekonomski sistem i znamo da je on štetan za nezapadne zemlje, da guši ekonomije nezapadnih zemalja. Podsećam da su Amerikanci tokom pandemije odštampali 80 odsto svih dolara koji su danas u opticaju, a nikakva hiperinflacija se nije dogodila u Americi. To je moguće zato što čitav svet plaća cenu američke inflacije. Dakle, Amerikanci izvoze inflaciju i to je razlog zbog čega mogu da finansiraju ratove i destabilizacije drugih zemalja – i upravo je to ono što BRIKS želi da otupi, tu oštricu neokolonijalističkog i neoimperijalstičkog sistema i upravo ga zbog toga Amerikanci napadaju“, ističe Bosnić.
Prvi korak u borbi protiv BRIKS-a bio je, kaže naš sagovornik, izbor Havijera Mileja za predsednika Argentine. Milej je odbio da pristupi BRIKS-u, iako su prethodne argentinske vlade utanačile članstvo u ovoj organizaciji.
Bio je to samo početak, nastavak borbe protiv BRIKS-a poprimio mnogo ozbiljnije razmere. Iran je 2025. godine napadnut oružjem, neposredno pošto je postao članica organizacije. Novom agresijom na Islamsku republiku, početkom 2026, SAD su, između ostalog želele da postignu još jedan cilj, da naprave razdor u BRIKS-u, jer je Iran bio prinuđen da gađa američke baze u Zalivu, između ostalog i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su takođe postali članica BRIKS-a.
„Amerikanci na svaki mogući način pokušavaju da spreče, ne samo širenje BRIKS-a, nego i njegovo postojanje“, navodi Bosnić i dodaje da je u okviru toga puštena i lažna priča da su Kina i Rusija ostavile Iran na cedilu tokom američko-izraelske agresije. To, kaže on, naravno da nije tačno.
Danska – primer „zahvalnosti“ SAD
Ono što je privlačno u BRIKS-u je da se radi o organizaciji koja nije terala države da se opredeljuju između Istoka i Zapada, ali je istovremeno bila i platforma za suprotstavljanje zapadnoj dominaciji. Države koje nisu imale snage da se same suprotstave hegemonizmu zapadnih zemalja grupisale su se i nastoje da izgrade alternativne institucije.
„Kada pristupate zapadnim institucijama, gubite suverenitet, odnosno delegirate ogroman deo svog suvereniteta Vašingtonu, Londonu itd. Pogledajmo samo kako funkcionišu EU, NATO ili neka druga od brojnih takozvanih međunarodnih institucija na Zapadu. Vi, dakle, zaista morate da se odreknete suvereniteta u spoljnoj, bezbednosnoj, ali i unutrašnjoj politici da biste bili deo te priče. I ne samo da ste izgubili suverenitet, postajete alatka njihovog imperijalizma. Šalju vas u ratove gde god požele i, naravno, nikada vam nisu zahvalni“, objašnjava Bosnić.
Kako izgleda kada je Zapad „zahvalan“ svojim vazalima, najrečitije govori primer Danske. Danci su po glavi stanovnika bili najlojalniji saveznici Amerikanaca u Iraku i Avganistanu – dali su najveći broj poginulih vojnika.
„I šta se na kraju desilo? Tramp preti da će napasti, anektirati ili oduzeti Grenland od te iste Danske. Dakle, to je najlojalnija članica NATO-a koja je ginula za interese SAD i eto kako su prošli. Sa hegemonom ne možete da uspostavite jednake odnose, bilo da se radi o SAD ili nekoj drugoj vodećoj zapadnoj zemlji koja je eksponent neokolonijalističkog sistema, koji BRIKS pokušava da razruši“, zaključuje Bosnić.
Pogledajte i:
