https://lat.sputnikportal.rs/20260515/kada-i-gde-su-pripitomljeni-konji--1199242244.html
Kada i gde su pripitomljeni konji
Kada i gde su pripitomljeni konji
Sputnik Srbija
Konji nisu pripitomljeni u jednom jedinstvenom događaju u istoriji. To je bio spor, isprekidan proces pun prepreka, koji je trajao generacijama i dešavao se na... 15.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-15T22:36+0200
2026-05-15T22:36+0200
2026-05-15T22:36+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/04/1156753495_0:161:3070:1888_1920x0_80_0_0_9d7c46eff1f83875a5fd701dfc62f471.jpg
"Konji su se već koristili na sofisticirane i rasprostranjene načine pre nego što smo mogli precizno da utvrdimo potpunu domestifikaciju. Taj jaz menja način na koji razumemo ljudsku istoriju", rekao je Volker Hajd, profesor Univerziteta u Helsinkiju, jedan od vodećih autora istraživanja, i dodao:"Uloga konja u velikim istorijskim događajima je gotovo nemerljiva, otuda i izreka da je svet osvojen na konjima".Od masovnih kretanja evroazijskih nomadskih grupa, kao što su Huni, Avari, Mađari i Mongolsko carstvo, do njihove odlučujuće uloge u ratovanju (sve do Prvog i Drugog svetskog rata), konji su bili u središtu ljudskih sukoba i ekspanzije. Oni su takođe pratili konkvistadore preko Atlantika do Amerika i služili kao glavno prevozno sredstvo širom većeg dela sveta sve do uspona industrijalizacije i motorizacije, stoji u studiju objavljenoj u časopisu Sajens advanses.Danas istinski divlji konji više ne postoje. Čak i za konja Prževaljskog, koji je dugo smatran živim reliktom divljine, sada se zna da potiče od ranih pripitomljenih populacija, što pokazuje koliko su ljudi duboko oblikovali populacije konja tokom vremena.Tajming je važan. Između 3500. i 3000. godine pre nove ere, stepske populacije su počele da prodiru na istok i zapad preko Evroazije. Sa sobom su donele točak. Goveda su vukla prva kola. Konji su stigli u isto vreme. Jahač je mogao za nekoliko sati da pređe razdaljinu za koju su kolima bili potrebni dani, ali su obe inovacije bile ključne za mobilnost i transport, donoseći revoluciju u ljudsko društvo.Istraživači sada povezuju taj skok u mobilnosti sa širenjem protoindoevropskih jezika. Konj je nosio ljude. A sa njima i reči. Jezici koji se danas govore širom većeg dela Evrope i Azije vuku korene od tih ranih jahača i vozača kola."Danas su konji izvor fascinacije, druženja i prijateljstva za mnoge ljude. Zbog toga je važno učiti o najranijim fazama odnosa između ljudi i konja i o tome kako je ovo jedinstveno partnerstvo prvobitno nastalo" rekao je Hajd.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Kada i gde su pripitomljeni konji
Konji nisu pripitomljeni u jednom jedinstvenom događaju u istoriji. To je bio spor, isprekidan proces pun prepreka, koji je trajao generacijama i dešavao se na velikim prostorima dok nije došlo do potpune domestifikacije ovih životinja nešto pre 2000. pre nove ere.
"Konji su se već koristili na sofisticirane i rasprostranjene načine pre nego što smo mogli precizno da utvrdimo potpunu domestifikaciju. Taj jaz menja način na koji razumemo ljudsku istoriju", rekao je Volker Hajd, profesor Univerziteta u Helsinkiju, jedan od vodećih autora istraživanja, i dodao:
"Uloga konja u velikim istorijskim događajima je gotovo nemerljiva, otuda i izreka da je svet osvojen na konjima".
Od masovnih kretanja evroazijskih nomadskih grupa, kao što su Huni, Avari, Mađari i Mongolsko carstvo, do njihove odlučujuće uloge u ratovanju (sve do Prvog i Drugog svetskog rata), konji su bili u središtu ljudskih sukoba i ekspanzije. Oni su takođe pratili konkvistadore preko Atlantika do Amerika i služili kao glavno prevozno sredstvo širom većeg dela sveta sve do uspona industrijalizacije i motorizacije, stoji u studiju
objavljenoj u časopisu Sajens advanses.
Danas istinski divlji konji više ne postoje. Čak i za konja Prževaljskog, koji je dugo smatran živim reliktom divljine, sada se zna da potiče od ranih pripitomljenih populacija, što pokazuje koliko su ljudi duboko oblikovali populacije konja tokom vremena.
Tajming je važan. Između 3500. i 3000. godine pre nove ere, stepske populacije su počele da prodiru na istok i zapad preko Evroazije. Sa sobom su donele točak. Goveda su vukla prva kola. Konji su stigli u isto vreme. Jahač je mogao za nekoliko sati da pređe razdaljinu za koju su kolima bili potrebni dani, ali su obe inovacije bile ključne za mobilnost i transport, donoseći revoluciju u ljudsko društvo.
Istraživači sada povezuju taj skok u mobilnosti sa širenjem protoindoevropskih jezika. Konj je nosio ljude. A sa njima i reči. Jezici koji se danas govore širom većeg dela Evrope i Azije vuku korene od tih ranih jahača i vozača kola.
"Danas su konji izvor fascinacije, druženja i prijateljstva za mnoge ljude. Zbog toga je važno učiti o najranijim fazama odnosa između ljudi i konja i o tome kako je ovo jedinstveno partnerstvo prvobitno nastalo" rekao je Hajd.
