Dr Otašević: Odlična saradnja s ruskim lekarima, u Institutu Dedinje predstavili novi sistem lečenja
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
I u našem zdravstvenom sistemu bi se pokazalo da personalizovan pristup, odnosno ruski model „jedan lekar – jedan pacijent“, može doneti dobre rezultate, unaprediti lečenje i doneti uštede zdravstvenom sistemu, što u savremenoj medicini nikako nije zanemarljivo. Tek nas čeka dalja saradnja sa doktorima iz Moskve i Peterburga.
Ovako upravnik Klinike za kardiologiju instituta „Dedinje“ prof. dr Petar Otašević komentariše susret sa ruskom doktorkom i kardiologom prof. dr Marijom Nikolajevnom Prokudinom iz Sankt Peterburga. Sastanak između srpskih i ruskih doktora održan u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ bio je posvećen mogućnostima saradnje u oblasti savremene neinvazivne kardiološke dijagnostike i organizacije ambulantnog lečenja.
Jedan lekar – jedan pacijent
Otašević kaže da je dr Prokudina prepoznala „Dedinje“ kao potencijalnog partnera za dalju saradnju što je, po njegovim rečima, vrlo značajno za naš institut. Ona je svojim srpskim kolegama predstavila model organizacije ambulanti u Sankt Peterburgu koje se bave lečenjem kardiovaskularnih bolesnika. Taj model podrazumeva male centre u kojima pacijenti mogu da dobiju praktično isti nivo usluge kao u velikim, sekundarnim i tercijarnim centrima.
U tim malim centrima može da se obavi maltene celokupan neinvazivni kardiološki pregled — od osnovnog pregleda, EKG-a i ultrazvuka, do testova kojima se procenjuje postojanje suženja na krvnim sudovima srca. Gospođa Prokudina je specijalista za stres-ehokardiografiju. To je vrsta testa tokom kojeg se pacijent podvrgava fizičkom opterećenju na traci ili dobija lekove koji simuliraju napor, nakon čega se prati ponašanje srca. Ukoliko neko ima suženje koronarnih arterija, u miru može imati potpuno normalan nalaz ultrazvuka, ali pri opterećenju srce ne dobija dovoljno kiseonika i pojedini delovi srčanog mišića prestaju normalno da se kontrahuju. Tada posumnjamo na ozbiljnu koronarnu bolest i pacijenta upućujemo na dalje ispitivanje, odnosno koronarografiju, objašnjava za Sputnjik dr Otašević.
On dodaje da je prednost ovog pristupa u tome što se rasterećuju viši nivoi zdravstvene zaštite, dok pacijenti dobijaju brži i lakši pristup vrhunskoj dijagnostici. Još jedna bitna stavka je i ta što u pomenutim centrima nisu prisutni samo kardiolozi, već i lekari drugih specijalnosti, poput endokrinologa i nefrologa. Razlog tome je, kaže Otašević, što veliki broj kardioloških pacijenata ima i druga pridružena oboljenja, pa se na taj način zaokružuje čitav proces lečenja.
Suštinska prednost ovog sistema jeste što pacijenti dobijaju negu na jednom mestu i imaju svog personalizovanog lekara koji im vodi lečenje, prikuplja sve rezultate i omogućava bržu i kvalitetniju dijagnostiku i uspešnije lečenje.
Može li ovo da zaživi kod nas?
Otašević kaže da u ovom trenutku zdravstveni sistem Republike Srbije još ne prepoznaje vrstu organizacije kakva je ruska, te da za sada imamo sistem koji podrazumeva da u domovima zdravlja postoje internisti. Međutim, kaže on, vrlo često u tim domovima zdravlja nema drugih vrsta specijalnosti poput subspecijalista kardiologije, endokrinologije i nefrologije.
Razgovarali smo o mogućnostima primene ovakvog koncepta zdravstvene zaštite i u Srbiji. Posebno su me zainteresovale farmakoekonomske analize koje pokazuju da ovakav sistem donosi značajne uštede zdravstvenom sistemu. Pacijenti se brže i efikasnije dijagnostikuju, ređe idu u bolnicu i manje se podvrgavaju složenim procedurama, što značajno smanjuje troškove.
Dr Otaššević kaže da će lekari razgovarati sa donosiocima odluka i videti kakve su njihove reakcije po pitanju uvođenja ovog sistema u Srbiji. Ono što je ključno, objašnjava on, jeste da se pre toga napravi analiza troškova i potencijalnih ušteda koje bi ovaj sistem mogao da donese. Svima je u interesu da pacijenti imaju brz pristup savremenim i naprednim metodama dijagnostike, jer se na taj način poboljšava lečenje i sprečavaju neželjeni ishodi, dodaje doktor.
Saradnja sa Rusima odlična
Srpski lekari sa „Dedinja“ razgovarali su sa ruskom doktorkom o mogućnostima razmene stručnjaka, jer je, kako kaže Otašević, lični kontakt najbolji način saradnje u ovoj vrsti posla. On smatra da postoji mogućnost da naši lekari odu u Sankt Peterburg na nekoliko nedelja kako bi na licu mesta videli kako ovaj sistem funkcioniše, ali i da njihovi lekari dođu kod nas.
Tokom prethodnih nekoliko meseci naši lekari su imali priliku da ugoste lekare iz Sankt Peterburga i Moskve, a organizovali su i zajednički simpozijum na „Dedinju“, dok bi krajem ovog meseca delegacija naših lekara trebalo da otputuje u Moskvu, na sastanak koji organizuju kolege iz Rusije. Tom prilikom će ovdašnji lekari predstaviti ruskim stručnjacima neke od novih rezultata lečenja i tehnika koje su patentirali ili poboljšali.
Saradnja i razmena stručnjaka postoji i u oblasti razvoja kardiogenetike – grane kardiologije koja se bavi ispitivanjem uticaja pojedinačnih gena na razvoj bolesti i na primenu određenih lekova. To je, objašnjava naš sagovornik, put ka personalizovanoj terapiji, gde svaki pacijent dobija terapiju koja isključivo njemu odgovara.
Zaista mogu reći da je saradnja sa lekarima iz Ruske Federacije više nego dobra, sa tendencijom da bude još bolja, zaključuje dr Otašević.
Pogledajte i:
