https://lat.sputnikportal.rs/20260515/da-li-su-nedavni-potresi-na-severu-srbije-uvod-u-jaci-zemljotres-1199242081.html
Da li su nedavni potresi na severu Srbije uvod u jači zemljotres
Da li su nedavni potresi na severu Srbije uvod u jači zemljotres
Sputnik Srbija
Zemljotresi u severnom delu Srbije nisu česti, ali njihova pojava nije neočekivana, izjavila je Ana Mladenović, seizmolog sa Rudarsko-geološkog fakulteta... 15.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-15T15:49+0200
2026-05-15T15:49+0200
2026-05-15T15:49+0200
društvo
srbija
srbija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/18/1183934117_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_d094148a3e3d4e3734f48883de0392e1.jpg
Ana Mladenović je za Tanjug objasnila da područje Bezdana u severozapadnoj Bačkoj, gde se dogodio najjači magnitude 4,1 stepen po Rihteru pripada Panonskom basenu i seizmički je najmanje aktivno u Srbiji, pre svega zato što je najudaljenije od glavnih izvora seizmičke energije - Jadranske obale, Karpata i Grčke."Rasedi koji tamo generišu zemljotrese nalaze se duboko ispod sedimenata Panonskog basena, pa su takvi događaji retki, ali ne i iznenađujući", rekla je ona.Mladenovićeva je naglasila da su slabiji zemljotresi koji su se javili nakon onog u Bezdanu tipični naknadni udari, jer se energija oslobođena glavnim zemljotresom preraspodeljuje na okolne rasede i može izazvati manje potrese.Mladenovićeva je podsetila i da svi zemljotresi nastaju usled oslobađanja tektonske energije akumulirane u zemljinoj kori."Zemljina kora može da akumulira samo određenu količinu energije. Kada se dostigne maksimum, dolazi do njenog oslobađanja i tada nastaje zemljotres. Nekada se energija oslobađa bez potresa koje ljudi mogu da osete, ali kada su pomeranja duž raseda veća, dolazi do seizmičkih udara“, navela je ona.Dodala je i da je precizno predviđanje vremena i mesta zemljotresa i dalje nemoguće, ali da seizmolozi mogu da procene potencijalnu seizmičku opasnost u naredne dve godine na osnovu geoloških istraživanja i analize aktivnih raseda.Ona je govoreći o šteti koju može da izazove zemljotres poput onog koji se dogodio na severu Srbije, kazala da su oštećenja uglavnom posledica starosti objekata i neadekvatne gradnje.Napomenula je i da u Srbiji nikada nije instrumentalno registrovan zemljotres koji ima magnitudu veću od šest, precizirajući da je najjači naš instrumentalno registrovani zemljotres bio na Kopaoniku 1980. i da je imao magnitudu 5,9.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, društvo
srbija, srbija – društvo, društvo
Da li su nedavni potresi na severu Srbije uvod u jači zemljotres
Zemljotresi u severnom delu Srbije nisu česti, ali njihova pojava nije neočekivana, izjavila je Ana Mladenović, seizmolog sa Rudarsko-geološkog fakulteta, ističući da desetak zemljotresa koji su registrovani tokom prve nedelje maja nisu uvod u jači zemljotres.
Ana Mladenović je za Tanjug objasnila da područje Bezdana u severozapadnoj Bačkoj, gde se dogodio najjači magnitude 4,1 stepen po Rihteru pripada Panonskom basenu i seizmički je najmanje aktivno u Srbiji, pre svega zato što je najudaljenije od glavnih izvora seizmičke energije - Jadranske obale, Karpata i Grčke.
"Rasedi koji tamo generišu zemljotrese nalaze se duboko ispod sedimenata Panonskog basena, pa su takvi događaji retki, ali ne i iznenađujući", rekla je ona.
Mladenovićeva je naglasila da su slabiji zemljotresi koji su se javili nakon onog u Bezdanu tipični naknadni udari, jer se energija oslobođena glavnim zemljotresom preraspodeljuje na okolne rasede i može izazvati manje potrese.
"U Srbiji, kada nakon zemljotresa magnitude četiri ili pet usledi serija slabijih udara, to uglavnom znači smirivanje tla".
Mladenovićeva je podsetila i da svi zemljotresi nastaju usled oslobađanja tektonske energije akumulirane u zemljinoj kori.
"Zemljina kora može da akumulira samo određenu količinu energije. Kada se dostigne maksimum, dolazi do njenog oslobađanja i tada nastaje zemljotres. Nekada se energija oslobađa bez potresa koje ljudi mogu da osete, ali kada su pomeranja duž raseda veća, dolazi do seizmičkih udara“, navela je ona.
Dodala je i da je precizno predviđanje vremena i mesta zemljotresa i dalje nemoguće, ali da seizmolozi mogu da procene potencijalnu seizmičku opasnost u naredne dve godine na osnovu geoloških istraživanja i analize aktivnih raseda.
"Mi pratimo geološke procese koji dovode do formiranja zemljotresa, odnosno kretanja blokova Zemljine kore duž raseda, aktivnost raseda i njihove dimenzije. Na osnovu toga možemo da procenimo koliki zemljotres određeni rased može da generiše, ali ne i kada će se tačno dogoditi".
Ona je govoreći o šteti koju može da izazove zemljotres poput onog koji se dogodio na severu Srbije, kazala da su oštećenja uglavnom posledica starosti objekata i neadekvatne gradnje.
Napomenula je i da u Srbiji nikada nije instrumentalno registrovan zemljotres koji ima magnitudu veću od šest, precizirajući da je najjači naš instrumentalno registrovani zemljotres bio na Kopaoniku 1980. i da je imao magnitudu 5,9.
