Batut: Počela sezona krpelja - na šta da obratite pažnju
© Sputnik / Denis Abramov
/ Pratite nas
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" izdao je saoptenje povodom sezone krpelja koji su prisutni od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu, i mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije Lajmska bolest i krpeljski encefalitis.
Kako navode, najbolje mere zaštite koje značajno smanjuju rizik od infekcije jesu zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja.
U tom smislu, treba izbegavajti boravak u predelima u kojima ima krpelja, a ukoliko boravite u prirodi preporučuje se da nošenje odeće svetlih boja dugih rukava i nogavica, zatvorene obuće kao i korišćenje repelente na otkrivenim delovima tela i kreću se pešačkim stazama.
Pregled kože vršiti kako tokom boravka na području i to na svaka tri do četiri sata, tako i nakon povratka kući.
"Krpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojasa, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata", navodi se u saopštenju.
Podsećaju da se krpelji mogu uneti u domaćinstvo putem odeće i kućnih ljubimaca zbog čega preporučuju da se odeća četka pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja krpelja koji kasnije mogu da pređu sa odeće na nekog od članova domaćinstva, kao i da se pre ulaska u kuću pregledaju kućni ljubimci.
Ističu da nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli.
Šta kad dođe do uboda
Ukoliko dođe do uboda krpelja, važno je javiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi u toku prvih 24 sata od uboda, jer je rizik od infekcije veći što je boravak krpelja na telu duži.
"Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože. Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja infekcije. U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije", navodi se u saopštenju.
Dodaju da je važno zabeležiti dan uboda i dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja radi utvrđivanja i praćenja prirodnih žarišta bolesti, kao i javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila na koži ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon uboda krpelja.
Krpelji prenose na ljude zarazne bolesti kao što su: Lajmska bolest, krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, babezioza, Q groznica i rikecioze.
Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon uboda krpelja, a ozbiljnije komplikacije se mogu javiti nedeljama i mesecima nakon uboda, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija.
Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme.
Pogledajte i:
