https://lat.sputnikportal.rs/20260514/svetinje-pred-kojima-su-se-molili-sveti-sava-i-sveti-simeon-izlozene-u-galeriji-sanu-video-foto-1199210748.html
Svetinje pred kojima su se molili Sveti Sava i Sveti Simeon izložene u Galeriji SANU /video, foto/
Svetinje pred kojima su se molili Sveti Sava i Sveti Simeon izložene u Galeriji SANU /video, foto/
Sputnik Srbija
Izložba „Sveti Sava“, priređena povodom obeležavanja 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve, otvorena je... 14.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-14T22:30+0200
2026-05-14T22:30+0200
2026-05-14T22:30+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
sveti sava
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0e/1199210605_0:68:1280:788_1920x0_80_0_0_bd593c77ccd67cec36cef2a5bdec47ac.jpg
Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, ističući da se njome otvaraju „dveri osmovekovnog srpskog duhovnog, kulturnog i istorijskog pamćenja okupljenog oko ličnosti Svetoga Save”.Patrijarh je ocenio da ime Svetog Save vekovima objedinjuje najdublje slojeve duhovnog, kulturnog i istorijskog iskustva srpskog naroda i povezuje Hilandar, Studenicu, Žiču, srpsku književnost, ikonopis i bogoslužbeni život.Posebno je ukazao na značaj svetinja pristiglih iz Hilandara, među kojima su ikone pred kojima su se molili Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi, kao i Karejski tipik.Patrijarh je dodao da svetosavsko nasleđe i danas može biti poziv na izmirenje, istinu i duhovnu odgovornost u vremenu podela i društvenih izazova.“Dokle god budemo umeli da čuvamo to nasleđe znaćemo odakle smo, ko smo i šta nam je krajnji cilj. Neka nas ova izložba tome još više približi”, poručio je Porfirije.Svečanosti su prisustvovali i ministar kulture Srbije Nikola Selaković i ministar kulture i sporta Grčke Lina Mendoni, ministri u Vladi Srbije Zoran Gajić, Nenad Vujić i Dragan Glamočić, kao i predstavnici crkvenog života, diplomatskog kora i predsednik SANU Zoran Knežević.Ministar Selaković istakao je da izložba predstavlja veliki nacionalni i kulturni poduhvat kojim se delo i ličnost Svetog Save predstavljaju kao trajno duhovno i kulturno nadahnuće srpskog naroda.Selaković je zahvalio Muzeju Srpske pravoslavne crkve, autorima izložbe, naučnicima i institucijama koje su omogućile realizaciju postavke, a posebnu zahvalnost uputio je manastiru Hilandaru, Zadužbini Hilandara i Ministarstvu kulture Grčke zbog ustupanja dragocenih eksponata iz hilandarske riznice.On je naglasio da prisustvo ministarke kulture Grčke svedoči o dubokim istorijskim i duhovnim vezama srpskog i grčkog naroda, koje povezuju pravoslavna vera, Sveta Gora i zajedničko vizantijsko nasleđe.“Značaj dela iz hilandarske riznice večeras pred nama prevazilazi okvire jedne izložbe. To su svedočanstva duhovnog bića srpskog naroda, čuvari našeg pamćenja i našeg trajanja kroz vekove”, rekao je Selaković.Prema njegovim rečima, izložba pruža priliku građanima koji nisu u mogućnosti da posete Hilandar i Svetu Goru da deo tog nasleđa vide u Srbiji.“Neka nas lik i delo Svetoga Save i dalje sabiraju, mire, prosvećuju i podsećaju da narod koji čuva svoje duhovne korene čuva i svoju budućnost”, poručio je Selaković.Lina Mendoni je ocenila da posebnu vrednost izložbi daju eksponati iz Hilandara, koji predstavljaju vrhunska dela vizantijske umetnosti i svedoče o vezama srpske monaške tradicije i Vizantije.Predsednik SANU Zoran Knežević istakao je da Sveti Sava i danas predstavlja jedan od najvećih simbola srpskog identiteta i duhovnosti.Autori izložbe su vikarni episkop moravički prof. dr Tihon Rakićević, dopisni član SANU Igor Borozan i dr Miljana Matić.Postavka kroz pet tematskih celina prikazuje život, delo i nasleđe Svetog Save od njegovog vremena, preko osmanskog perioda i Velike seobe Srba, do moderne epohe i savremenog doba.Među najznačajnijim eksponatima nalaze se replika hilandarskog igumanskog štapa, prepis Karejskog tipika iz prve četvrtine 13. veka i replika ikone Bogorodice Trojeručice.Posetioci mogu da vide i originalne istorijske dokumente, rukopisne i štampane knjige od 13. do 18. veka, freske, ikone, grafike, crkveno-umetnički vez, kao i digitalne i multimedijalne sadržaje.Izložba “Sveti Sava” biće otvorena za posetioce u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti do 19. jula.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, sveti sava
kultura, kultura – vesti, sveti sava
Svetinje pred kojima su se molili Sveti Sava i Sveti Simeon izložene u Galeriji SANU /video, foto/
Izložba „Sveti Sava“, priređena povodom obeležavanja 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve, otvorena je u Galeriji SANU.
Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, ističući da se njome otvaraju „dveri osmovekovnog srpskog duhovnog, kulturnog i istorijskog pamćenja okupljenog oko ličnosti Svetoga Save”.
Patrijarh je ocenio da ime Svetog Save vekovima objedinjuje najdublje slojeve duhovnog, kulturnog i istorijskog iskustva srpskog naroda i povezuje Hilandar, Studenicu, Žiču, srpsku književnost, ikonopis i bogoslužbeni život.
“Pred nama nije samo istorijski pregled, nego svedočanstvo jednog dugog i neprekidnog trajanja, stalnog prisustva Svetoga Save među Srbima”, rekao je Porfirije.
Posebno je ukazao na značaj svetinja pristiglih iz Hilandara, među kojima su ikone pred kojima su se molili Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi, kao i Karejski tipik.
Patrijarh je dodao da svetosavsko nasleđe i danas može biti poziv na izmirenje, istinu i duhovnu odgovornost u vremenu podela i društvenih izazova.
“Dokle god budemo umeli da čuvamo to nasleđe znaćemo odakle smo, ko smo i šta nam je krajnji cilj. Neka nas ova izložba tome još više približi”, poručio je Porfirije.
Svečanosti su prisustvovali i ministar kulture Srbije Nikola Selaković i ministar kulture i sporta Grčke Lina Mendoni, ministri u Vladi Srbije Zoran Gajić, Nenad Vujić i Dragan Glamočić, kao i predstavnici crkvenog života, diplomatskog kora i predsednik SANU Zoran Knežević.
Ministar Selaković istakao je da izložba predstavlja veliki nacionalni i kulturni poduhvat kojim se delo i ličnost Svetog Save predstavljaju kao trajno duhovno i kulturno nadahnuće srpskog naroda.
Selaković je zahvalio Muzeju Srpske pravoslavne crkve, autorima izložbe, naučnicima i institucijama koje su omogućile realizaciju postavke, a posebnu zahvalnost uputio je manastiru Hilandaru, Zadužbini Hilandara i Ministarstvu kulture Grčke zbog ustupanja dragocenih eksponata iz hilandarske riznice.
On je naglasio da prisustvo ministarke kulture Grčke svedoči o dubokim istorijskim i duhovnim vezama srpskog i grčkog naroda, koje povezuju pravoslavna vera, Sveta Gora i zajedničko vizantijsko nasleđe.
“Značaj dela iz hilandarske riznice večeras pred nama prevazilazi okvire jedne izložbe. To su svedočanstva duhovnog bića srpskog naroda, čuvari našeg pamćenja i našeg trajanja kroz vekove”, rekao je Selaković.
Prema njegovim rečima, izložba pruža priliku građanima koji nisu u mogućnosti da posete Hilandar i Svetu Goru da deo tog nasleđa vide u Srbiji.
“Neka nas lik i delo Svetoga Save i dalje sabiraju, mire, prosvećuju i podsećaju da narod koji čuva svoje duhovne korene čuva i svoju budućnost”, poručio je Selaković.
Lina Mendoni je ocenila da posebnu vrednost izložbi daju eksponati iz Hilandara, koji predstavljaju vrhunska dela vizantijske umetnosti i svedoče o vezama srpske monaške tradicije i Vizantije.
Predsednik SANU Zoran Knežević istakao je da Sveti Sava i danas predstavlja jedan od najvećih simbola srpskog identiteta i duhovnosti.
Autori izložbe su vikarni episkop moravički prof. dr Tihon Rakićević, dopisni član SANU Igor Borozan i dr Miljana Matić.
Postavka kroz pet tematskih celina prikazuje život, delo i nasleđe Svetog Save od njegovog vremena, preko osmanskog perioda i Velike seobe Srba, do moderne epohe i savremenog doba.
Među najznačajnijim eksponatima nalaze se replika hilandarskog igumanskog štapa, prepis Karejskog tipika iz prve četvrtine 13. veka i replika ikone Bogorodice Trojeručice.
Posetioci mogu da vide i originalne istorijske dokumente, rukopisne i štampane knjige od 13. do 18. veka, freske, ikone, grafike, crkveno-umetnički vez, kao i digitalne i multimedijalne sadržaje.
Izložba “Sveti Sava” biće otvorena za posetioce u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti do 19. jula.
