https://lat.sputnikportal.rs/20260513/fijasko-starmera-najava-kraha-britanskog-sistema--ne-pomaze-ni-estradna-misija-kralja-carlsa-1199172198.html
Fijasko Starmera najava kraha britanskog sistema – ne pomaže ni estradna misija kralja Čarlsa
Fijasko Starmera najava kraha britanskog sistema – ne pomaže ni estradna misija kralja Čarlsa
Sputnik Srbija
Fijasko Starmera najava kraha britanskog sistema – ne pomaže ni estradna misija kralja Čarlsa
2026-05-13T20:42+0200
2026-05-13T20:42+0200
2026-05-13T20:42+0200
svet
svet
svet – politika
velika britanija
izbori
kir starmer
pad vlade
kralj čarls
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0d/1199171407_0:0:2136:1202_1920x0_80_0_0_c943dc7442dde982173e6c9ff3e077c1.jpg
Imajući u vidu rast Reformske partije Najdžela Faraža uz propast i laburista i konzervativaca na poslednjim izborima, izgleda da se bližimo kraju britanskog dvopartijskog parlamentarnog sistema, smatra Radić.Krah britanskog političkog sistemaJer ako bi se sutra održali parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji, reformisti verovatno ne bi dobili apsolutnu većinu ali bi bili u poziciji da formiraju vladu, ističe Radić.„Zeleni su, na primer, jako popularni među omladinom. Otvorena imigracija je njihova politika i oni usko sarađuju sa muslimanima u Britaniji i uvek su jedni uz druge. Treća partija koja je zanimljiva, ali koja u samom povoju jer dva meseca postoji jeste 'Obnovimo Britaniju'. Na ovim izborima, partija Ruperta Loa, bivšeg člana konzervativaca i reformista, zalagala se za repatrijaciju odmah. Kažu da će prvog dana ako pobede na izborima izbaciti iz zemlje sve koji su ovde nezakonito ali i one koji su zakonito a ne ispunjavaju određene uslove. I oni su već po broju članova prevazišli konzervativce, iako konzervativci nikada nisu imali veliki broj članova, oko 120.000-130.000, ali su ih prevazišli. Pošto su mala partija imali su ograničeni broj kandidata, međutim svih deset njihovih kandidata su pobedili.“Ostaje da se vidi koji je domet „Obnovimo Britaniju“, međutim partija kao što je reformistička moraće da od njih uzme, ako ništa drugo, onda odnos prema imigraciji, dodaje Radić.Borba za fotelju „bezličnog birokrate“Iako se očekivalo da će na izborima 7. maja laburisti loše proći, doživeli su nezabeležene gubitke i ostali sa 997 odbornika što znači da su izgubili 1.406, dok je Reformska partija Najdžela Faraža dobila 1.444 mesta a prethodno je imala samo dva, podseća Radić.A to pokazuje dimenzije nezadovoljstva građana jer su i konzervativci i laburisti izgubili jako puno svojih odbornika, dok su manje partije poput Zelenih i liberalnih demokrata dobile nešto više odborničkih mandata, dodaje Radić.„Sada se u okviru Laburističke partije vode borbe. Kir Starmer neće da da ostavku ni posle svih afera koje mu se stavljaju na dušu. Od afere Mendelson, Epstajn, tema sa imigracijom, dva zakonska aršina gde se masovno hapse ljudi zbog objava na društvenim mrežama, mislim da je cifra prošle godine bila oko 12.000 ne da su završili u zatvoru, već da su bar privedeni na razgovor. Ekonomija loše funkcioniše, cene rastu, plate su manje, Ukrajini se daju pare, a na primer, Faraž je rekao da će mu jedna od prvih stvari biti da zaustavi davanja novca za Ukrajinu. Zatim pitanje Bliskog Istoka i sukob sa Amerikom oko nedavanja pomoći u ratu sa Iranom.“Što se Starmera tiče, tu postoji i veliki problem njegovog ličnog stila jer je on jedan „bezlični birokrata i tehnokrata“ koji se ne dopada ljudima, smatra Radić.Za koga radi premijer Starmer?Tako da se postavlja pitanje zašto laburisti ne zamene Starmera, ali je isto tako pitanje i da li bi to za obične smrtnike uopšte nešto značilo i da li bi promenio bilo koji od političkih kurseva aktuelne vlade, dodaje Radić.„Većina ljudi smatra da ne bi, tako da je manje-više i nebitno da li Starmer ostaje ili ne. Situacija je takva da smo otprilike u pat poziciji. Sad se postavlja ozbiljno pitanje zašto čovek poput Starmera radi to što radi i zašto tako uporno drži sve kad je možda najbolje i za njegovu partiju i za njega da podnese ostavku i da se skloni. Pa se onda vraćamo na onu temu ko je njega uopšte doveo na to mesto, za koga radi, da li radi za nas, za svoje građane koji plaćaju porez i koji glasaju, ili možda radi za međunarodni kapital i za neke veće interese od naših internih?“A sam Starmer je u jednom intervju na pitanje da li misli da je važnije njegovo učestvovanje u parlamentu u Londonu ili na samitima Svetskog ekonomskog foruma, odgovorio da je parlament nebitna tribina dok se u Davosu donose odluke, podseća Radić.Sledeći izbori u Velikoj Britaniji trebalo bi da budu održani za tri godine a pitanje je da li će toliko izdržati Kir Starmer, ali sada izgleda da neće pošto laburisti jako slabo stoje u anketama, ocenjuje Radić.Estradna misija kralja ČarlsaMada se kao jedan od uzroka potpunog fijaska Starmerovih Laburista pominje i poseta britanskog kralja Čarlsa Donaldu Trampu, Radić smatra da tu nema direktne veze iako je kralj išao u SAD u misiju „da popravi ono što je Starmer zabrljao“.Postoje mišljenja po kojima je kralj Čarls išao u SAD da uspostavi veze koje je Starmer pokidao svojom politikom, nespretnošću i tvrdim stavom, jer je i sam Tramp rekao da mu se ne sviđa Starmer i da se ne slaže sa puno stvari koje radi, dodaje Radić.„Tako da je kralj Čarls išao tamo u misiju izbavljenja odnosa, međutim, ta misija je više nekakvog kulturnog dometa, za šou biznis. A što se tiče samog posla i same operacije političke, ekonomske, vojne itd. ne verujem da se tu nešto bitno promenilo posetom Čarlsa. Skoro svi kažu, jao koliko ih je lepo šarmirao, lepo je govorio i sve je to fino i simpatično, međutim sve je to šou tajm“, zaključio je Radić.Pomoćnik britanskog ministra za borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama Aleks Dejvis-Džons podnela je ostavku u vladi Kira Starmera, navodeći kao razlog „katastrofalan“ izborni rezultat Laburističke partije i potrebu za „odlučnim i radikalnim promenama“.Prethodno su i britanski ministar za zaštitu od nasilja nad ženama Džes Filips i ministar za decentralizaciju, vere i zajednice Mijata Fanbuleh podnele ostavke.Britanski premijer Kir Starmer suočava se sa pritiskom unutar vlade da razmotri vremenski okvir svog povlačenja sa funkcije nakon što je više od 80 poslanika Laburističke stranke pozvalo na njegovu ostavku zbog katastrofalnih rezultata na lokalnim izborima.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260508/britanski-premijer-o-izbornim-rezultatima-boli-ali-preuzimam-odgovornost-1198956698.html
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
svet, svet – politika, velika britanija, izbori, kir starmer, pad vlade, kralj čarls, analize i mišljenja
svet, svet – politika, velika britanija, izbori, kir starmer, pad vlade, kralj čarls, analize i mišljenja
Fijasko Starmera najava kraha britanskog sistema – ne pomaže ni estradna misija kralja Čarlsa
Očekivani su zahtevi laburista za smenu premijera Kira Starmera posle katastrofalnog poraza na lokalnim izborima ali rezultati ukazuju i na skori krah britanskog političkog sistema koji traje već vekovima unazad, kaže za Sputnjik profesor na univerzitetu u Kembridžu Nebojša Radić.
Imajući u vidu rast Reformske partije Najdžela Faraža uz propast i laburista i konzervativaca na poslednjim izborima, izgleda da se bližimo kraju britanskog dvopartijskog parlamentarnog sistema, smatra Radić.
Krah britanskog političkog sistema
Jer ako bi se sutra održali parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji, reformisti verovatno ne bi dobili apsolutnu većinu ali bi bili u poziciji da formiraju vladu, ističe Radić.
„Zeleni su, na primer, jako popularni među omladinom. Otvorena imigracija je njihova politika i oni usko sarađuju sa muslimanima u Britaniji i uvek su jedni uz druge. Treća partija koja je zanimljiva, ali koja u samom povoju jer dva meseca postoji jeste 'Obnovimo Britaniju'. Na ovim izborima, partija Ruperta Loa, bivšeg člana konzervativaca i reformista, zalagala se za repatrijaciju odmah. Kažu da će prvog dana ako pobede na izborima izbaciti iz zemlje sve koji su ovde nezakonito ali i one koji su zakonito a ne ispunjavaju određene uslove. I oni su već po broju članova prevazišli konzervativce, iako konzervativci nikada nisu imali veliki broj članova, oko 120.000-130.000, ali su ih prevazišli. Pošto su mala partija imali su ograničeni broj kandidata, međutim svih deset njihovih kandidata su pobedili.“
Ostaje da se vidi koji je domet „Obnovimo Britaniju“, međutim partija kao što je reformistička moraće da od njih uzme, ako ništa drugo, onda odnos prema imigraciji, dodaje Radić.
A čuveni dvojac – laburisti i konzervativci, kako sada stvari stoje postaje sve više stvar prošlosti. Pa i ne samo to, nego već počinje da se postavlja pitanje da li je uopšte ovaj politički sistem možda zastareo i da li može da odgovori na zahteve i na izazove ovog vremena.
Borba za fotelju „bezličnog birokrate“
Iako se očekivalo da će na izborima 7. maja laburisti loše proći, doživeli su nezabeležene gubitke i ostali sa 997 odbornika što znači da su izgubili 1.406, dok je Reformska partija Najdžela Faraža dobila 1.444 mesta a prethodno je imala samo dva, podseća Radić.
A to pokazuje dimenzije nezadovoljstva građana jer su i konzervativci i laburisti izgubili jako puno svojih odbornika, dok su manje partije poput Zelenih i liberalnih demokrata dobile nešto više odborničkih mandata, dodaje Radić.
„Sada se u okviru Laburističke partije vode borbe.
Kir Starmer neće da da ostavku ni posle svih afera koje mu se stavljaju na dušu. Od
afere Mendelson, Epstajn, tema sa imigracijom, dva zakonska aršina gde se
masovno hapse ljudi zbog objava na društvenim mrežama, mislim da je cifra prošle godine bila
oko 12.000 ne da su završili u zatvoru, već da su bar privedeni na razgovor. Ekonomija loše funkcioniše, cene rastu, plate su manje,
Ukrajini se daju pare, a na primer, Faraž je rekao da će mu jedna od prvih stvari biti da zaustavi davanja novca za Ukrajinu. Zatim pitanje Bliskog Istoka i sukob sa Amerikom oko nedavanja pomoći u ratu sa Iranom.“
Što se Starmera tiče, tu postoji i veliki problem njegovog ličnog stila jer je on jedan „bezlični birokrata i tehnokrata“ koji se ne dopada ljudima, smatra Radić.
Za koga radi premijer Starmer?
Tako da se postavlja pitanje zašto laburisti ne zamene Starmera, ali je isto tako pitanje i da li bi to za obične smrtnike uopšte nešto značilo i da li bi promenio bilo koji od političkih kurseva aktuelne vlade, dodaje Radić.
„Većina ljudi smatra da ne bi, tako da je manje-više i nebitno da li Starmer ostaje ili ne. Situacija je takva da smo otprilike u pat poziciji. Sad se postavlja ozbiljno pitanje zašto čovek poput Starmera radi to što radi i zašto tako uporno drži sve kad je možda najbolje i za njegovu partiju i za njega da podnese ostavku i da se skloni. Pa se onda vraćamo na onu temu ko je njega uopšte doveo na to mesto, za koga radi, da li radi za nas, za svoje građane koji plaćaju porez i koji glasaju, ili možda radi za međunarodni kapital i za neke veće interese od naših internih?“
A sam Starmer je u jednom intervju na pitanje da li misli da je važnije njegovo učestvovanje u parlamentu u Londonu ili na samitima Svetskog ekonomskog foruma, odgovorio da je parlament nebitna tribina dok se u Davosu donose odluke, podseća Radić.
Sledeći izbori u Velikoj Britaniji trebalo bi da budu održani za tri godine a pitanje je da li će toliko izdržati Kir Starmer, ali sada izgleda da neće pošto laburisti jako slabo stoje u anketama, ocenjuje Radić.
Oni jedva da imaju 17 odsto glasačkog tela po anketama, a politiku Kira Starmera odobrava jedva 40 odsto stanovnika što je za premijera najniži nivo nekoliko decenija unazad. Znači, izuzetno je nepopularan i on i njegova politika. A da li partija u okviru sebe može to reši? Verovatno će u naredne tri godine to rešiti, međutim, izgledi da se osnovna politika partije promeni personalnim rešenjima veoma su mali.
Estradna misija kralja Čarlsa
Mada se kao jedan od uzroka potpunog fijaska Starmerovih Laburista pominje i
poseta britanskog kralja Čarlsa Donaldu Trampu, Radić smatra da tu nema direktne veze iako je kralj išao u SAD u misiju „da popravi ono što je
Starmer zabrljao“.
Postoje mišljenja po kojima je kralj Čarls išao u SAD da uspostavi veze koje je Starmer pokidao svojom politikom, nespretnošću i tvrdim stavom, jer je i sam Tramp rekao da mu se ne sviđa Starmer i da se ne slaže sa puno stvari koje radi, dodaje Radić.
„Tako da je kralj Čarls išao tamo u misiju izbavljenja odnosa, međutim, ta misija je više nekakvog kulturnog dometa, za šou biznis. A što se tiče samog posla i same operacije političke, ekonomske, vojne itd. ne verujem da se tu nešto bitno promenilo posetom Čarlsa. Skoro svi kažu, jao koliko ih je lepo šarmirao, lepo je govorio i sve je to fino i simpatično, međutim sve je to šou tajm“, zaključio je Radić.
Pomoćnik britanskog ministra za borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama Aleks Dejvis-Džons
podnela je ostavku u vladi Kira Starmera, navodeći kao razlog
„katastrofalan“ izborni rezultat Laburističke partije i potrebu za „odlučnim i radikalnim promenama“.
Prethodno su i britanski ministar za zaštitu od nasilja nad ženama Džes Filips i ministar za decentralizaciju, vere i zajednice Mijata Fanbuleh podnele ostavke.
Britanski premijer Kir Starmer suočava se sa pritiskom unutar vlade da razmotri vremenski okvir svog povlačenja sa funkcije nakon što je više od 80 poslanika Laburističke stranke pozvalo na njegovu ostavku zbog katastrofalnih rezultata na lokalnim izborima.
