Počelo je: Bliži se kraj Kancelarije visokog predstavnika u BiH
21:10 12.05.2026 (Osveženo: 21:15 12.05.2026)
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Ovo je krajnja faza institucije visokog predstavnika u BiH. Ukoliko novi i bude imenovan on će imati samo jedan zadatak, a to je da dovede do kraja tu misiju i da zatvori Kancelariju visokog predstavnika - zauvek.
Ovo je mišljenje šefa Misije BiH u EU Obrada Kesića posle održane redovne sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o stanju u Bosni i Hercegovini, ali i o ulozi Kancelarije visokog predstavnika, za koju bi se u najmanju ruku moglo reći da je, što se tiče Sarajeva, prošla vrlo loše.
Početak kraja
Ako se ne računa stav Velike Britanije, Rusija i Amerika su iznele mišljenje da je ta institucija nepotrebna. Razlika je jedino u tome što je Moskva bila mišljenja da Kancelariju visokog predstavnika treba odmah zatvoriti dok Vašington smatra da je potreban period tranzicije.
Kesić komentarišući za Sputnjik sednicu SB UN kaže da je zaključak da će Kancelarija visokog predstavnika za BiH ostati još neko vreme u životu ali bez mogućnosti da koristi takozvana „bonska ovlašćenja“.
„Već duže vreme od strane Trampove administracije se najavljuje mogućnost da se „bonska ovlašćenja“ koriste u nekoj ekstremnoj situaciji, a to bi značilo npr. proglašavanje nezavisnosti jednog dela Bosne i Hercegovine. Ali i to je isto pod znakom pitanja, zato što mislim da se sve više ne samo u Vašingtonu, nego i u Evropi postavlja pitanje: kakva je to država ako moraju stranci da je održavaju, da rešavaju probleme i da nema kapacitet iznutra da se problemi rešavaju kroz dogovor,“ kaže Kesić.
Zato slobodno možemo reći, dodaje on, da je ovo krajnja faza institucije visokog predstavnika i da, i ako bude nominovan drugi, taj novi imaće samo jedan zadatak, a to je da dovede do kraja tu misiju i da se Kancelarija visokog predstavnika za BiH zatvori.
Povratak međunarodnog prava
„Druga stvar, što je mnogo važno, jeste da se kaže da je sad velika polemika oko toga kako će se imenovati mogući novi visoki predstavnik. Problem je u tome što ovo što je urađeno sa Kristijanom Šmitom je pokazalo da se to radi mimo međunarodnog prava zbog čega se i generalni sekretar UN-a odrekao Kancelarije visokog predstavnika i samog visokog predstavnika kroz pisma koje je on uputio srpskom članu predsedništva. To znači da je sve ovo bilo igranje sa međunarodnim pravom. Jer, ne može da ima bilo kakav autoritet po međunarodnom pravu nikakav PIK koji se sastavlja od strane ambasadora i koji ne dolazi od strane UN i Saveta bezbednosti. Ne mogu oni sami sebi dodeliti bilo kakva ovlašćenja koja nisu u skladu sa ovlašćenjima koja su doneta kroz rezolucije Saveta bezbednosti ili Dejtonskim sporazumom,“ objašnjava Kesić.
Oni to rade godinama ali sada, uveren je naš sagovornik, tome dolazi kraj jer to ne može više da se održava bez aktivne uloge glavnog arhitekte tog sistema, a to je Amerika.
„Izjava ambasadora Amerike u Savetu bezbednosti otvoreno govori da je taj projekat završen, da neće biti više „izgradnje“ nacije, kao što je na početku mandata i najavio predsednik Tramp i državni sekretar Marko Rubio. Znači za Ameriku sve treba sve da se prebaci na predstavnike dva entiteta i tri konstitutivna naroda - oni očekuju da će dogovor biti postignut kroz pregovore i kroz konsenzus. Ako se to ne desi, onda naravno, ulazimo u situaciju gde će morati da se prihvati realnost, da mora sve da se stavi na sto i da se pogleda svako moguće rešenje koje garantuje mir i stabilnost na prostoru Zapadnog Balkana, a pogotovo za tri konstitutivna naroda koji čine BiH,“ dodaje naš sagovornik.
Amerika i Rusija približili stavove
Prema njegovim rečima, druga važna stvar jeste da po ovom pitanju postoji raskol i neslaganje između predstavnika Evropske unije, koji su govorili na sednici i Amerike.
„Iz EU bi želeli da grupa ambasadora u PIK-u nastavi da nameće odluke, da izaberu poslednjeg visokog predstavnika i da istovremeno sačuvaju ovlašćenja koja taj nikad nije ni imao po međunarodnom pravu. Amerika s druge strane jasno daje do znanje da to nije prihvatljivo, da je odlučivanje sada u toj novoj fazi koju je američki ambasador opisala, a to je da se izgrađuje na autoritetu lokalnih lidera i lokalnih institucija. Znači, ne može se nametnuti bilo koje rešenje mimo dogovora lokalnih lidera i rešenja koje su doneta u skladu sa ustavom, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i ustavom entiteta Republike Srpske i Federacije. To je vrlo jasno. Tu postoji potpuno različiti pristup između onih predstavnika koji su u Savetu bezbednosti govorili od strane Evropske unije i Amerike, gde je njihov stav mnogo bliži stavu Rusije nego što je stavu EU, barem onih zemalja koje su preko svojih ambasadora iznele stavove,“ napominje Kesić.
Nezadovoljstvo u EU i Sarajevu
On naglašava da je stav bošnjačkog člana predsedništva danas pokazao da on apsolutno ne prepoznaje ovaj novonastali moment što se tiče međunarodnog poretka i što se tiče sudbine Bosne i Hercegovine.
„Umesto da govori o tome kako lideri poput njega treba da preuzmu odgovornost i da se izbore kroz dijalog i kroz pregovore za rešenja koja su prihvatljive za sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta, on je ponovo tražio intervenciju sa strane. I glavna poruka je bila - dajte rešavajte naše probleme, evo šta morate uraditi za nas; morate preko Kristijana Šmita pre nego što ode doneti odluku oko državne imovine, morate da nametnete nove izborne zakone kroz tumačenje koja mi kao predstavnici bošnjačkog naroda vama nudimo kao jedino rešenje koje je prihvatljivo za izborni zakon. Takođe prozvao je predstavnike druga dva konstitutivna naroda pokazujući da apsolutno ne postoji politička volja, barem ne kod njega, da se sedne i da se kroz dijalog rešavaju problemi. Znači to je ono što je za mene bilo ključno i što smo čuli i videli u raspravi koja je vođena u SB,“ kaže Kesić.
Naš sagovornik primećuje da nije jasan stav Amerike kad je reč o pravnim posledicama delovanja Šmita i preispitivanju njegovih odluka što je RS tražila od SB UN, kao ni o tome šta će biti sa odlukama Šmita koje su nametnute za njegovog mandata.
„Nejasno je šta je stav Amerike po tome, ali ako možemo da nagađamo, iz izjava ambasadora Amerike bi se dalo zaključiti da jednostavno ne treba da se otvaraju ta pitanja, zato što ako se to otvori, onda se otvara pitanje niza drugih rešenja koja su nametnuti od strane ranijih visokih predstavnika. Ali jednostavno vidimo da tu nema mogućnosti za dalje implementiranje odluka koji su krajnje problematične zbog osnovne činjenice da nisu u skladu sa „aki komuniter“ (pravnom praksom) Evropske unije. A Bosna i Hercegovina kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ne može da se pravi da ne postoji prekršaj prema poštovanju osnovnih pravnih temelja Evropske unije. Ne može stranac nametnuti krivični zakon po kom se smenjuju legitimno izabrani predstavnici bilo kog konstitutivnog naroda u Bosni i Hercegovini, a da to ostane na snazi. Ne mogu da se nametnu zakoni po kojima se osuđuju ljudi samo zato što slave Dan Republike Srpske, ili zato što podržavaju svoje ratne političke lidere ili generale. To je jednostavno nemoguće u zemlji gde nismo imali pobednika što se tiče rata,“ napominje on.
I Šmitove odluke će doći na red
Mi imamo situaciju, ističe Kesić, gde se moraju poštovati volje sva tri konstitutivna naroda, a to uključuje i volju što se tiče praznika i pamćenja onog šta se desilo u ratu u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.
„Ne znam da li je realno govoriti da će Savet bezbednosti ili bilo koja pravna komisija koja bi se mogla formirati od strane eksperata moći da se bavi pitanjima legalnosti po međunarodnom pravu odluka koje su nametnute, ali to više nije ni bitno zato što je vrlo očigledno da će i samo od sebe, bez jake intervencije sa strane i od međunarodne zajednice, jedna po jedno od tih odluka morati da se poništi i da mora da se krene sa procesom dogovora o svim otvorenim pitanjima, uključujući nelegalno nametnute zakone i odluke visokih predstavnika ili ćemo se naći u situaciji gde nema konsenzusa,“ smatra naš sagovornik.
A ako nema dogovora oko države, to znači, zaključuje Kesić, da onda moramo da razmatramo druge opcije.
