https://lat.sputnikportal.rs/20260510/novi-signali-u-podgorici-i-pragu--moze-li-doci-do-dvostrukog-otpriznavanja-lazne-drzave-kosovo-1198960982.html
Novi signali u Podgorici i Pragu – može li doći do dvostrukog otpriznavanja lažne države Kosovo
Novi signali u Podgorici i Pragu – može li doći do dvostrukog otpriznavanja lažne države Kosovo
Sputnik Srbija
Milan Knežević započeo je kampanju „otpriznavanja Kosova“. Potez Mila Đukanovića o uspostavljanju bilateralnih odnosa sa Prištinom, što je direktno i isključivo... 10.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-10T16:31+0200
2026-05-10T16:31+0200
2026-05-10T16:31+0200
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
češka
komentari i analitika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/14/1151231027_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_6f5b3c2e22822e29623b9d347086128b.jpg
Pod pritiskom i želeći da spase sebe, Đukanović je potrčao da podrži američki projekat bez ikakvog konsultovanja javnosti, samim tim i bez ikakvog legitimiteta, ostavljajući trajni problem po stabilnost političkog sistema.Kosovo je jednako aktuelno u Crnoj Gori kao i u Srbiji, do te mere da se slobodno može reći i kako ga kao „svoje pitanje“ više doživljavaju u Zeti nego na Vračaru. Naravno, o tome koliko pitanje Kosova opterećuje stabilnost političkog sistema ne govori se javno, pritisci i dalje traju, nije to politički isplativo. Ipak, iniciranje ove teme kao prioritetne nije do sada usledilo i zbog mogućih posledica, odnosno destabilizacije temelja na kojima je građen politički sistem.No, pre ili kasnije, to će se svakako desiti, sa kampanjom Milana Kneževića ili bez nje, pošto je potez Mila Đukanovića suština rasturanja državne zajednice i svega što je nakon toga sledilo.Prag razotkrio pritiskeKosovski projekat je u to vreme predstavljao jedan od ključnih za američku spoljnu politiku, uloženi su neverovatni napori u njegovu realizaciju, mada je „srpska čaršija“ sve vreme anestezirana drugačijim porukama i osvrtima raznih analitičara koji su nešto smatrali. I anesteziranje „srpske čaršije“ bilo je deo strategije, trebalo je otupiti silinu otpora i utišati glasove onih koji su se protivili.Dokaz koliko su naporno u Vašingtonu radili kako bi izdejstvovali što je moguće više priznanja došao je ovih dana iz Praga. Petr Macinka, šef češke diplomatije rekao je javno ono što se po diplomatskim kuloarima odavno znalo: priznanje je usledilo nakon pritisaka Medlin Olbrajt, tadašnje državne sekretarke SAD.Olbrajtovu su Srbi po zlu zapamtili još od devedesetih godina HH veka, njen odnos prema Beogradu teško je objasniti pozivajući se na teorije racionalnih izbora. Jednostavno, njeno delovanje protiv srpskih interesa izlazilo je iz okvira racionalnosti, u brojnim situacijama postajalo čak nepojmljivo. Jedno je biti neprijatelj, nešto sasvim drugo zasnivati poglede na iracionalnom pristupu.Uloga albanske mafijeMacinka nije spomenuo još jedan razlog priznanja, te 2008. godine navođen od strane čeških kolega po diplomatskim kuloarima. Albanska mafija je tada uveliko kontrolisala gotovo sve ilegalne poslove u Pragu, istiskujući druge kriminalne grupe, što je stvaralo ozbiljne bezbednosne izazove, ali i ukazivalo da se preko raznih kanala i sa te strane može uticati na proces donošenja odluka.Inače, raspoloženja za priznanje među samim Česima baš i nije bilo, oni koji su to zagovarali više su delovali „po inerciji“ saopštenja iz Vašingtona i Brisela, dok su se protivnici organizovali i glasno negodovali.U samom centru Praga, na Trgu svetog Vaclava, tradicionalno su održavani protesti u februaru sa porukom „Kosovo je Srbija“.Predsednici Češke Vaclav Klaus i Miloš Zeman uprkos priznanju imali su poseban odnos prema ovoj temi, koji se manifestovao ne samo porukama, nego i konkretnim delovanjem. Tek 2023. godine, nakon inauguracije Petra Pavela za novog predsednika, Češka je prvi put imenovala ambasadora u Prištini.Istovremeno, diplomatsko predstavništvo Prištine u Pragu smešteno je u istoj zgradi kao i Američki kulturni centar, u istom ulazu, faktički u produžetku ogromnog objekta ambasade SAD. Dakle, bilo je problema i sa pronalaskom objekta, pa su u pomoć pritekli rukovodioci projekta.Nova promena tona u ČeškojUglavnom, u Češkoj se nakon nove promene vlasti opet preispituje stav prema Kosovu koje je ministar Macinka kvalifikovao „srpskim pitanjem“. Svakako, Češka neće praviti „teatralne gestove“ i zato se ne može očekivati skoro „otpriznavanje“.No, najavljeno je da Prag „neće biti saglasan sa svim zahtevima Prištine“, da je neophodno „kompromisno rešenje“, što je donekle i nagoveštaj da se u budućnosti može očekivati možda i više od toga. Apsurdno, od Češke se možda može očekivati više po tom pitanju nego od Crne Gore.Jer, češka politika ne zavisi od „kosovske teme“. Takozvana „Republika Kosovo“ doživljava se kao američki projekat, koji je podržan da bi se relativizovao pritisak Stejt departmenta i kako se ne bi kvarili odnosi sa Vašingtonom.Crnogorska politika umnogome zavisi od „kosovske teme“. Jer, politika Mila Đukanovića takođe je deo istovetnog američkog projekta. Ništa tu nije bilo originalno ili autonomno. Raspakivanje „otpriznavanja“ u Podgorici usled toga sa sobom povlači i početak dekonstrukcije strukture koja je pravljena još od kraja devedesetih godina HH veka.Pogledajte i:
srbija
češka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), češka, komentari i analitika, emisija „prorok“
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), češka, komentari i analitika, emisija „prorok“
Novi signali u Podgorici i Pragu – može li doći do dvostrukog otpriznavanja lažne države Kosovo
Milan Knežević započeo je kampanju „otpriznavanja Kosova“. Potez Mila Đukanovića o uspostavljanju bilateralnih odnosa sa Prištinom, što je direktno i isključivo njegova odgovornost, ostaće zabeležen kao ilustrativni primer političkog beščašća po više osnova.
Pod pritiskom i želeći da spase sebe, Đukanović je potrčao da podrži američki projekat bez ikakvog konsultovanja javnosti, samim tim i bez ikakvog legitimiteta, ostavljajući trajni problem po stabilnost političkog sistema.
Kosovo je jednako aktuelno u Crnoj Gori kao i u Srbiji, do te mere da se slobodno može reći i kako ga kao „svoje pitanje“ više doživljavaju u Zeti nego na Vračaru. Naravno, o tome koliko pitanje Kosova opterećuje stabilnost političkog sistema ne govori se javno, pritisci i dalje traju, nije to politički isplativo. Ipak, iniciranje ove teme kao prioritetne nije do sada usledilo i zbog mogućih posledica, odnosno destabilizacije temelja na kojima je građen politički sistem.
No, pre ili kasnije, to će se svakako desiti, sa kampanjom Milana Kneževića ili bez nje, pošto je potez Mila Đukanovića suština rasturanja državne zajednice i svega što je nakon toga sledilo.
Kosovski projekat je u to vreme predstavljao jedan od ključnih za američku spoljnu politiku, uloženi su neverovatni napori u njegovu realizaciju, mada je „srpska čaršija“ sve vreme anestezirana drugačijim porukama i osvrtima raznih analitičara koji su nešto smatrali. I anesteziranje „srpske čaršije“ bilo je deo strategije, trebalo je otupiti silinu otpora i utišati glasove onih koji su se protivili.
Dokaz koliko su naporno u Vašingtonu radili kako bi izdejstvovali što je moguće više priznanja došao je ovih dana iz Praga. Petr Macinka, šef češke diplomatije rekao je javno ono što se po diplomatskim kuloarima odavno znalo: priznanje je usledilo nakon pritisaka Medlin Olbrajt, tadašnje državne sekretarke SAD.
Olbrajtovu su Srbi po zlu zapamtili još od devedesetih godina HH veka, njen odnos prema Beogradu teško je objasniti pozivajući se na teorije racionalnih izbora. Jednostavno, njeno delovanje protiv srpskih interesa izlazilo je iz okvira racionalnosti, u brojnim situacijama postajalo čak nepojmljivo. Jedno je biti neprijatelj, nešto sasvim drugo zasnivati poglede na iracionalnom pristupu.
Macinka nije spomenuo još jedan razlog priznanja, te 2008. godine navođen od strane čeških kolega po diplomatskim kuloarima. Albanska mafija je tada uveliko kontrolisala gotovo sve ilegalne poslove u Pragu, istiskujući druge kriminalne grupe, što je stvaralo ozbiljne bezbednosne izazove, ali i ukazivalo da se preko raznih kanala i sa te strane može uticati na proces donošenja odluka.
Inače, raspoloženja za priznanje među samim Česima baš i nije bilo, oni koji su to zagovarali više su delovali „po inerciji“ saopštenja iz Vašingtona i Brisela, dok su se protivnici organizovali i glasno negodovali.
U samom centru Praga, na Trgu svetog Vaclava, tradicionalno su održavani protesti u februaru sa porukom „Kosovo je Srbija“.
Predsednici Češke Vaclav Klaus i Miloš Zeman uprkos priznanju imali su poseban odnos prema ovoj temi, koji se manifestovao ne samo porukama, nego i konkretnim delovanjem. Tek 2023. godine, nakon inauguracije Petra Pavela za novog predsednika, Češka je prvi put imenovala ambasadora u Prištini.
Istovremeno, diplomatsko predstavništvo Prištine u Pragu smešteno je u istoj zgradi kao i Američki kulturni centar, u istom ulazu, faktički u produžetku ogromnog objekta ambasade SAD. Dakle, bilo je problema i sa pronalaskom objekta, pa su u pomoć pritekli rukovodioci projekta.
Nova promena tona u Češkoj
Uglavnom, u Češkoj se nakon nove promene vlasti opet preispituje stav prema Kosovu koje je ministar Macinka kvalifikovao „srpskim pitanjem“. Svakako, Češka neće praviti „teatralne gestove“ i zato se ne može očekivati skoro „otpriznavanje“.
No, najavljeno je da Prag „neće biti saglasan sa svim zahtevima Prištine“, da je neophodno „kompromisno rešenje“, što je donekle i nagoveštaj da se u budućnosti može očekivati možda i više od toga. Apsurdno, od Češke se možda može očekivati više po tom pitanju nego od Crne Gore.
Jer, češka politika ne zavisi od „kosovske teme“. Takozvana „Republika Kosovo“ doživljava se kao američki projekat, koji je podržan da bi se relativizovao pritisak Stejt departmenta i kako se ne bi kvarili odnosi sa Vašingtonom.
Crnogorska politika umnogome zavisi od „kosovske teme“. Jer, politika Mila Đukanovića takođe je deo istovetnog američkog projekta. Ništa tu nije bilo originalno ili autonomno. Raspakivanje „otpriznavanja“ u Podgorici usled toga sa sobom povlači i početak dekonstrukcije strukture koja je pravljena još od kraja devedesetih godina HH veka.
