Oni su herojski poginuli da bi nam ostavili najbolji svet u istoriji civilizacije – zato su besmrtni
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Deda Miroljub je sa tri rođena brata ostavio kosti u ratu, a svet je nastavio dalje. Svet se gradio, zidao, otišli su i na Mesec, sve je danas najbolje, najbrže, ovakvo, onakvo i sve je to lepo, ali je moj deda pao da bi nam doneo slobodu. E, to ne smemo da zaboravimo. Ne bismo danas ništa imali da nam ti heroji nisu doneli barjak slobode.
Ovako Mihailo, jedan od učesnika marša Besmrtnog puka u Beogradu, za Dan pobede u Drugom svetskom ratu, opisuje svoju porodičnu tragediju, ali i podvig.
On nikad nije upoznao svog dedu jer je, kako kaže, umro oslobađajući prestonicu. Borio se rame uz rame sa rođenom braćom od kojih je samo jedan preživeo.
Učesnici Besmrtnog puka u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
Koliko god se to nekome danas sviđalo ili ne, Rusija ne samo što je bila na strani pobednika u Drugom svetskom ratu, nego je i oslobodila evropski kontinent od pošasti nacizma. U znak sećanja na sve pale heroje, a 81. godinu od pobede nad nemačkim zlom, „Besmrtni puk“ je organizovao marš i polaganje venaca na Groblju oslobodilaca Beograda.
Osam decenija od oslobođenja Beograda od nacističke Nemačke potomci oslobodioca ponosno šetaju srpskom prestonicom, sa uzdignutom glavom i saznanjem da su njihovi očevi, dedovi, stričevi, bili na pobedničkoj, ali i ispravnoj strani istorije i pravde. Neko je visoko iznad glave nosio požutelu fotografiju dede, pradede ili oca. Neko drugi je kroz marš Besmrtnog puka na ramenima nosio sina ili ćerku, pričajući im o podvizima predaka.
Između srpskih i ruskih zastava promaljale su se crno-bele fotografije junaka i lente Svetog Đorđa, ponosno zakačene na revere. Cveće su polagali sinovi, ćerke, unuci, praunuci, pa i čukununuci oslobodioca modernog sveta.
Plave marame, antifašizam i novi naraštaji
Asja Bogdanović došla je na marš Besmrtnog puka sa svojom porodicom, a ona i njena mlađa sestra delile su okupljenima plave marame. Njih su, objašnjavaju nam sestre Bogdanović, nosile žene dok su čekale da se neko njihov vrati iz rata – brat, otac, muž, sin i predstavljale su simbol užasnog čekanja i večne zabrinutosti.
Ovde sam pre svega da bih obeležila ovaj dan, jer je veliki praznik bez obzira na sve. Smatram da treba da se očuva jer gubimo istoriju kako god okrenete i jako je bitno da čuvamo sve što možemo, a ovo je jedan lep gest i jedno lepo okupljanje i svi smo ovde došli za jednu stvar – da očuvamo našu istoriju i našu tradiciju. Ovde sam danas sa porodicom, pokušavamo da otrgnemo od zaborava slavne događaje iz prošlosti i jednostavno mi je puno srce što smo se danas svi okupili, rekla je Asja za Sputnjik.
Asja Bogdanović (skroz levo) sa porodicom na maršu Besmrtnog puka u Beogradu
© Sputnik / Milica Trklja / Asja Bogdanović sa porodicom na maršu Besmrtnog puka u Beogradu
Bojana Komlenski je došla sa svojom prijateljicom da položi cveće herojima odbrane Beograda. Iako niko od njene porodice nije direktno učestvovao u oslobođenju Beograda, njena porodica, kao i milioni drugih, osetila je strahote rata na svojoj koži.
Mi Srbi smo naslednici antifašističke borbe i zajedno sa Crvenom armijom učestvovali smo oslobađenju i Beograda. Naše zemlje, Srbija i Rusija, učestvovale su u procesu oslobađenja Evrope i ovaj praznik je potvrda da sloboda ne pripada snagama prošlosti već nosiocima budućnosti, rekla je Bojana za Sputnjik.
Bojana Komlenski (desno) na maršu Besmrntog puka u Beogradu
© Sputnik / Milica Trklja / Bojana Komlenski (desno) na maršu Besmrntog puka u Beogradu
Poginuli oslobađajući Ukrajinu od nacizma
U maršu Besmrtnog puka nisu učestvovali samo naslednici i potomci heroja oslobođenja Beograda, već i unuci i praunuci heroja Velikog otadžbinskog rata koji su svoje živote dali za sveopšte oslobođenje od nemačkog zla. Jedan od njih, čiju fotografiju ponosno nosi njegova unuka, branio je Put života ka Lenjingradu, dok je drugi sa Crvenom armijom oslobađao Beč i Budimpeštu.
Gospođa Olga nam je govorila o srpskom vojniku, ocu njenog muža, Rajku Božiću, koji je otišao u rat sa svega 16 godina, kao i o sestri njene bake Lidije, koja je rat provela kao medicinska sestra. Oboje su se vratili živi iz rata, međutim, nije svako bio takve sreće.
Takođe, imam fotografiju brata moje bake koji je isto otišao vrlo mlad u vojsku. On je poginuo oslobađajući današnju Ukrajinu, gde je i dan danas sahranjen. Brat mojeg oca, kojeg možemo videti na fotografiji pored, bio je avijatičar i takođe je, nažalost, poginuo u Ukrajini, gde mu se avion srušio. Oboje mojih predaka sahranjeno je tamo, što nam danas posebno teško pada, upravo jer su naši najrođeniji umirali u toj zemlji oslobađajući je od fašizma i nacizma, rekla je ona za Sputnjik.
Marš Besmrtnog puka u Beogradu za Dan pobede
© Sputnik / Lola Đorđević
Gosti iz Moskve
Natalija živi u Srbiji jedanaest godina i njen muž je Srbin, a roditelji su joj došli čak iz Moskve u posetu. Za njih je ovo vrlo važan praznik i došli su na marš uprkos lošem vremenu koje ih je pratilo iz Sopota gde žive.
To je ipak naš dug precima. Vrlo smo srećni što smo ponovo ovde, a inače dolazimo svake godine. Obično dođem sa prijateljima, ali eto tu su mi danas i roditelji Tatjana i Aleksej, rekla je Natalija za Sputnjik.
Jako je važno sećati se svih onih učesnika narodnooslobodilačke borbe, kako srpskih, tako i ruskih vojnika bez kojih oslobođenja ne bi ni bilo, ili bar ne tako brzo, kaže za Sputnjik Mira Nikolić, ćerka Marijana Kljajića koji je učestvovao u oslobođenju Beograda i preživeo.
Posebno je bitno sećati ih se u današnje vreme, kada se minimalizuje uspeh Crvene armije. Jako je važno da se sećamo svega toga, rekla je ona za Sputnjik.
Rusi Aleksej, Tatjana i Natalija na maršu Besrmtnog puka u Beogradu
© Sputnik / Milica Trklja / Rusi Aleksej, Tatjana i Natalija na maršu Besrmtnog puka u Beogradu
Svako je dao svoj doprinos
Nije svačiji predak učestvovao i direktnim borbama, ali je u tom vremenu svako doprinosio borbi kako je znao, umeo i mogao, kažu unuk i praunuka ruskih junaka. Rižov Konstantin Kalistratovič bio je običan vojnik. Nakon ranjavanja, otišao je na drugi beloruski front gde jeste preživeo, ali je posle umro od posledica ranjavanja.
Fotografije svojih prabaka i pradede pokazala nam je i devojčica Tanja. Na njima su Morozova Ana Pavlovna koja je dnevno radila i po 14 sati na proizvodnoj traci u fabrici kako bi doprinela koliko može i snabdela vojsku na frontu. Pored nje, devojčica drži sliku njenog brata, Morozov Mihaila Mihailoviča, koji je takođe radio po 14 sati u fabrici kako bi doprineo Velikom otadžbinskom ratu, nakon čega je otišao da se bori na severnom frontu. Njihova sestra Medvedeva Tatjana Pavlovna bila je medicinska sestra koja je pobedu dočekala u Poljskoj, u Krakovu, lečeći ranjenike.
Ponosni potomci ruskih junaka na maršu Besmrtnog puka u Beogradu
© Sputnik / Milica Trklja / Ponosni potomci ruskih junaka na maršu Besmrtnog puka u Beogradu
Hvala dedi na pobedi
Bilo da je u pitanju vojnik, medicinska sestra, radnik u fabrici, pilot ili pešadinac, svaki heroj naše ne tako davne prošlosti zaslužuje da ga se sećamo sa poštovanjem. Ista ta Evropa koju su Sovjeti oslobodili, danas se pretvara da ne zna gde počinje linija pobede, a u čijem dvorištu se završava linija poraza. Učesnici Besmrtnog puka, kako Srbi, tako i Rusi, vrlo dobro znaju na čijoj su strani bili njihovi preci, a tu istinu, nedvosmislenu i vrlo jasnu, prenose i svojim potomcima, iz godine u godinu.
Pored potomaka junaka i onih koji su došli da odaju počast zaslužnima, vence su na Groblju oslobodilaca položili i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, predstavnici vlade Srbije, uključujući ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milicu Đurđević Stamenkovski, predstavnici ambasada Belorusije, Kazahstana i Azerbejdžana, kao i predstavnici Grada Beograda, uz stotine građana, potomaka oslobodilaca, Srba i Rusa.
Pogledajte i:
