https://lat.sputnikportal.rs/20260509/hiljade-mladih-u-nemackoj-na-protestima-zbog-moguceg-ponovnog-uvodjenja-vojne-obaveze-1198996535.html
Hiljade mladih u Nemačkoj na protestima zbog mogućeg ponovnog uvođenja vojne obaveze
Hiljade mladih u Nemačkoj na protestima zbog mogućeg ponovnog uvođenja vojne obaveze
Sputnik Srbija
Hiljade mladih ljudi izašlo je na ulice širom Nemačke u znak protesta zbog mogućeg povratka vojne obaveze i uvođenja obaveznih lekarskih pregleda za vojnu službu. 09.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-09T10:45+0200
2026-05-09T10:45+0200
2026-05-09T10:45+0200
svet
svet
svet – politika
nemačka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/09/1198996298_0:32:3071:1759_1920x0_80_0_0_d16096cae8845512ed2498a92f4977f8.jpg
Demonstracije su održane u petak pod sloganom "Školski štrajk protiv vojne obaveze", a akcije su organizovane u desetinama gradova, uključujući Berlin i Hamburg, prenose mediji.Protesti su se poklopili sa 8. majem, datumom koji se u Nemačkoj obeležava kao godišnjica završetka Drugog svetskog rata i oslobođenja od nacizma.U Hamburgu je policija procenila da je na protestu učestvovalo oko 2.300 ljudi, dok su organizatori naveli da ih je bilo oko 6.000. U Berlinu je policija prijavila oko 1.200 učesnika, dok su organizatori tvrdili da ih je bilo oko 5.000.U glavnom gradu demonstranti su marširali od Brandenburške kapije do sedišta Hrišćanske demokratske Unije, uz slogane poput "Obrazovanje umesto bombi".Demonstranti se protive planovima koji bi mogli da dovedu do ponovnog uvođenja regrutacije ukoliko se ne prijavi dovoljan broj dobrovoljaca za vojnu službu. Kritikuju i obavezne medicinske i administrativne provere koje bi obuhvatile mlade rođene od 2008. godine.Organizatori, pre svega studentski saveti i omladinske inicijative, tvrde da aktuelna bezbednosna politika šalje pogrešnu poruku mladima, naročito u kontekstu obeležavanja kraja Drugog svetskog rata.Prema njihovim navodima, početkom marta je oko 50.000 mladih učestvovalo u sličnim protestima u približno 150 gradova širom zemlje.Novi zakon o vojnoj službi, koji je stupio na snagu 1. januara, uvodi obavezni upitnik i procenu podobnosti za mladiće, dok je za devojke učešće dobrovoljno. Svi 18-godišnjaci dobijaju upitnik o spremnosti za službu u oružanim snagama.Prema podacima nemačkog Ministarstva odbrane, više od 200.000 pisama već je poslato mladima u prva četiri meseca godine. Zvaničnici navode da je 86 odsto njih odgovorilo na vreme.Ukoliko se ne prijavi dovoljan broj dobrovoljaca, nemački Bundestag može da odluči o ponovnom uvođenju obavezne vojne službe.Neadekvatno odgovaranje na upitnike može da dovede do administrativnih kazni do 250 evra.Plan Bundesvera je da se do sredine 2027. uspostavi nova struktura regrutacije kroz 24 centra širom zemlje, a cilj je da se stvori baza podataka za buduće vojne potrebe.Nemačke oružane snage planiraju da do 2035. godine dostignu oko 260.000 aktivnih vojnika i 200.000 rezervista, dok trenutno imaju oko 186.000 pripadnika.Nemačko Ministarstvo odbrane, uprkos protestima, ostaje uvereno da će dobrovoljni sistem moći da obezbedi dovoljan broj regruta, ali ostavlja mogućnost uvođenja obaveznog služenja ukoliko to bude potrebno.Pogledajte i:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, nemačka
svet, svet – politika, nemačka
Hiljade mladih u Nemačkoj na protestima zbog mogućeg ponovnog uvođenja vojne obaveze
Hiljade mladih ljudi izašlo je na ulice širom Nemačke u znak protesta zbog mogućeg povratka vojne obaveze i uvođenja obaveznih lekarskih pregleda za vojnu službu.
Demonstracije su održane u petak pod sloganom "Školski štrajk protiv vojne obaveze", a akcije su organizovane u desetinama gradova, uključujući Berlin i Hamburg, prenose mediji.
Protesti su se poklopili sa 8. majem, datumom koji se u Nemačkoj obeležava kao godišnjica završetka Drugog svetskog rata i oslobođenja od nacizma.
U Hamburgu je policija procenila da je na protestu učestvovalo oko 2.300 ljudi, dok su organizatori naveli da ih je bilo oko 6.000. U Berlinu je policija prijavila oko 1.200 učesnika, dok su organizatori tvrdili da ih je bilo oko 5.000.
U glavnom gradu demonstranti su marširali od Brandenburške kapije do sedišta Hrišćanske demokratske Unije, uz slogane poput "Obrazovanje umesto bombi".
Demonstranti se protive planovima koji bi mogli da dovedu do ponovnog uvođenja regrutacije ukoliko se ne prijavi dovoljan broj dobrovoljaca za vojnu službu. Kritikuju i obavezne medicinske i administrativne provere koje bi obuhvatile mlade rođene od 2008. godine.
Organizatori, pre svega studentski saveti i omladinske inicijative, tvrde da aktuelna bezbednosna politika šalje pogrešnu poruku mladima, naročito u kontekstu obeležavanja kraja Drugog svetskog rata.
Prema njihovim navodima, početkom marta je oko 50.000 mladih učestvovalo u sličnim protestima u približno 150 gradova širom zemlje.
Novi zakon o vojnoj službi, koji je stupio na snagu 1. januara, uvodi obavezni upitnik i procenu podobnosti za mladiće, dok je za devojke učešće dobrovoljno. Svi 18-godišnjaci dobijaju upitnik o spremnosti za službu u oružanim snagama.
Prema podacima nemačkog Ministarstva odbrane, više od 200.000 pisama već je poslato mladima u prva četiri meseca godine. Zvaničnici navode da je 86 odsto njih odgovorilo na vreme.
Ukoliko se ne prijavi dovoljan broj dobrovoljaca, nemački Bundestag može da odluči o ponovnom uvođenju obavezne vojne službe.
Neadekvatno odgovaranje na upitnike može da dovede do administrativnih kazni do 250 evra.
Plan Bundesvera je da se do sredine 2027. uspostavi nova struktura regrutacije kroz 24 centra širom zemlje, a cilj je da se stvori baza podataka za buduće vojne potrebe.
Nemačke oružane snage planiraju da do 2035. godine dostignu oko 260.000 aktivnih vojnika i 200.000 rezervista, dok trenutno imaju oko 186.000 pripadnika.
Nemačko Ministarstvo odbrane, uprkos protestima, ostaje uvereno da će dobrovoljni sistem moći da obezbedi dovoljan broj regruta, ali ostavlja mogućnost uvođenja obaveznog služenja ukoliko to bude potrebno.
