https://lat.sputnikportal.rs/20260507/toksicno-radno-okruzenje-ubija-stotine-hiljada-ljudi-godisnje-1198939746.html
Toksično radno okruženje ubija stotine hiljada ljudi godišnje
Toksično radno okruženje ubija stotine hiljada ljudi godišnje
Sputnik Srbija
Podaci koje donose Međunarodna organizacija rada (ILO) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) o uticaju toksičnog radnog okruženja na zdravlje i ekonomiju... 07.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-07T21:22+0200
2026-05-07T21:22+0200
2026-05-07T21:22+0200
društvo
društvo
ekonomija
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/07/1198939910_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_ec5aaa64c8d3c30ed180365b44a9170a.jpg
Ono što se godinama posmatralo kroz prizmu fluktuacije kadrova i reputacije poslodavca sada dobija mnogo dramatičniju dimenziju – meri se u stotinama hiljada izgubljenih života i milijardama evra ekonomskih gubitaka.Prekomerni obim posla, visokostresne pozicije i toksična radna kultura odavno su povezani sa nezadovoljstvom zaposlenih, čestih odlascima i negativnim ocenama kompanija. Međutim, najnoviji podaci pokazuju da posledice ovih faktora nisu samo organizacione, već duboko zdravstvene i sistemske.Od hroničnog stresa do stotina hiljada smrtiPsihosocijalni rizici na radnom mestu – uključujući hronični stres, mobing i nesigurnost zaposlenja – danas se povezuju sa više od 800.000 prevremenih smrti godišnje širom sveta. Ključni zdravstveni ishodi povezani su sa kardiovaskularnim bolestima i mentalnim poremećajima, uključujući i samoubistva. Drugim rečima, ono što počinje kao „loš posao“ često se završava kao ozbiljan javnozdravstveni problem.Dodatni okidači su loše organizovan rad, stalni pritisak da se zadaci završe u kraćim rokovima i produženje radnog vremena, što postaje standard u velikom broju industrija. Ovakvi trendovi nisu ograničeni na pojedine zemlje ili regione. Globalizacija, digitalizacija, rad na daljinu i sve veća upotreba veštačke inteligencije preoblikuju radno okruženje – često povećavajući postojeće pritiske ili stvarajući nove.Ekonomski gubici se mere bilionima dolaraProcenjuje se da se svake godine izgubi oko 45 miliona godina zdravog života zbog bolesti, invaliditeta i prevremenih smrti povezanih sa radnim uslovima. Taj gubitak se direktno preliva na ekonomiju kroz pad produktivnosti, što na globalnom nivou znači smanjenje od oko 1,3 do 1,6 odsto svetskog BDP-a – odnosno gubitak koji se meri bilionima dolara.Za kompanije to znači da toksično radno okruženje više nije samo pitanje HR politike ili reputacije, već direktan finansijski rizik. Gubici kroz odsustva, pad produktivnosti i odlazak zaposlenih postaju merljivi i sve teže održivi.Rešenja: od procene stanja do novih standardaUpravo zbog toga fokus se sve više prebacuje na rešenja.Prvi korak je realna procena stanja unutar organizacije – posebno u segmentu međuljudskih odnosa i upravljanja. Analiza treba da obuhvati tri ključna nivoa: prirodu posla (jasnoća zadataka i resursa), način upravljanja zaposlenima (autonomija, podrška i očekivanja) i organizacione politike koje oblikuju svakodnevno iskustvo rada.Sve više istraživanja ukazuje da ulaganje u psihološku bezbednost zaposlenih donosi konkretne ekonomske beneficije. Kompanije koje smanjuju stres i poboljšavaju radne uslove beleže veću produktivnost, manju fluktuaciju i stabilnije poslovanje. Zaravo radno okruženje postaje konkurentska prednost, a ne samo društvena odgovornost.Istovremeno, rastući uticaj veštačke inteligencije otvara dodatnu dilemu. S jedne strane, veštačka inteligencija može pomoći u optimizaciji rada i smanjenju opterećenja. S druge, ako se koristi bez jasnih pravila, može dodatno povećati pritisak i nadzor. Zbog toga će naredni korak verovatno biti definisanje novih standarda – kako profesionalnih, tako i regulatornih. Transparentnost u korišćenju tehnologije, jasne granice u upravljanju zaposlenima i redefinisanje radnih normi postaće ključni elementi održivog poslovanja.Na kraju, pitanje više nije da li toksično radno okruženje ima posledice – to je već jasno. Ključno pitanje za kompanije i ekonomije jeste koliko su spremne da te posledice adresiraju pre nego što postanu nepovratne.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, ekonomija, svet – ekonomija
društvo, ekonomija, svet – ekonomija
Toksično radno okruženje ubija stotine hiljada ljudi godišnje
Podaci koje donose Međunarodna organizacija rada (ILO) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) o uticaju toksičnog radnog okruženja na zdravlje i ekonomiju otvaraju daleko ozbiljnije pitanje od uobičajenih priča o „lošem poslu“ i nezadovoljstvu zaposlenih.
Ono što se godinama posmatralo kroz prizmu fluktuacije kadrova i reputacije poslodavca sada dobija mnogo dramatičniju dimenziju – meri se u stotinama hiljada izgubljenih života i milijardama evra ekonomskih gubitaka.
Prekomerni obim posla, visokostresne pozicije i toksična radna kultura odavno su povezani sa nezadovoljstvom zaposlenih, čestih odlascima i negativnim ocenama kompanija. Međutim, najnoviji podaci pokazuju da posledice ovih faktora nisu samo organizacione, već duboko zdravstvene i sistemske.
Od hroničnog stresa do stotina hiljada smrti
Psihosocijalni rizici na radnom mestu – uključujući hronični stres, mobing i nesigurnost zaposlenja – danas se povezuju sa više od 800.000 prevremenih smrti godišnje širom sveta. Ključni zdravstveni ishodi povezani su sa kardiovaskularnim bolestima i mentalnim poremećajima, uključujući i samoubistva. Drugim rečima, ono što počinje kao „loš posao“ često se završava kao ozbiljan javnozdravstveni problem.
Dodatni okidači su loše organizovan rad, stalni pritisak da se zadaci završe u kraćim rokovima i produženje radnog vremena, što postaje standard u velikom broju industrija. Ovakvi trendovi nisu ograničeni na pojedine zemlje ili regione. Globalizacija, digitalizacija, rad na daljinu i sve veća upotreba veštačke inteligencije preoblikuju radno okruženje – često povećavajući postojeće pritiske ili stvarajući nove.
Ekonomski gubici se mere bilionima dolara
Procenjuje se da se svake godine izgubi oko 45 miliona godina zdravog života zbog bolesti, invaliditeta i prevremenih smrti povezanih sa radnim uslovima. Taj gubitak se direktno preliva na ekonomiju kroz pad produktivnosti, što na globalnom nivou znači smanjenje od oko 1,3 do 1,6 odsto svetskog BDP-a – odnosno gubitak koji se meri bilionima dolara.
Za kompanije to znači da toksično radno okruženje više nije samo pitanje HR politike ili reputacije, već direktan finansijski rizik. Gubici kroz odsustva, pad produktivnosti i odlazak zaposlenih postaju merljivi i sve teže održivi.
Rešenja: od procene stanja do novih standarda
Upravo zbog toga fokus se sve više prebacuje na rešenja.
Prvi korak je realna procena stanja unutar organizacije – posebno u segmentu međuljudskih odnosa i upravljanja. Analiza treba da obuhvati tri ključna nivoa: prirodu posla (jasnoća zadataka i resursa), način upravljanja zaposlenima (autonomija, podrška i očekivanja) i organizacione politike koje oblikuju svakodnevno iskustvo rada.
Sve više istraživanja ukazuje da ulaganje u psihološku bezbednost zaposlenih donosi konkretne ekonomske beneficije. Kompanije koje smanjuju stres i poboljšavaju radne uslove beleže veću produktivnost, manju fluktuaciju i stabilnije poslovanje. Zaravo radno okruženje postaje konkurentska prednost, a ne samo društvena odgovornost.
Istovremeno, rastući uticaj veštačke inteligencije otvara dodatnu dilemu. S jedne strane, veštačka inteligencija može pomoći u optimizaciji rada i smanjenju opterećenja. S druge, ako se koristi bez jasnih pravila, može dodatno povećati pritisak i nadzor. Zbog toga će naredni korak verovatno biti definisanje novih standarda – kako profesionalnih, tako i regulatornih. Transparentnost u korišćenju tehnologije, jasne granice u upravljanju zaposlenima i redefinisanje radnih normi postaće ključni elementi održivog poslovanja.
Na kraju, pitanje više nije da li toksično radno okruženje ima posledice – to je već jasno. Ključno pitanje za kompanije i ekonomije jeste koliko su spremne da te posledice adresiraju pre nego što postanu nepovratne.
