Došao je i taj dan: Nemačka zabranjuje antifašističke simbole – sledeće je da istaknu kukasti krst
© Sputnik / Zahari Šoйrer
/ Pratite nas
Zabranom berlinske policije da se ističu antifašistički simboli na Dan pobede nad fašizmom, Zapad i nemačka pokušavaju da licemerno daju legitimitet svojoj duboko ukorenjenoj, davnašnjoj rusofobiji. Na taj način oni oživljavaju politiku i mentalitet koji nikada nije bio iskorenjen, već je samo bio pritajen posle Drugog svetskog rata.
Ovako filozof Mario Kalik komentariše zabranu berlinske policije koja se odnosi na isticanje simbola povodom proslave Dana pobede nad fašizmom.
„Na površinu ponovo izbija njihova stara politika koja je starija i od nacizma – nacizam je bio samo njena kulminacija. Ta germanska, agresivna i mrzilačka politika prema Rusima i Slovenima u celini neće nestati bez nekog novog poraza Nemačke“, izričit je naš sagovornik.
Evropa Rusiji nikada nije oprostila što ju je oslobodila nacizma
Kalik citira reči maršala Žukova izrečene neposredno nakon pobede: „Mi smo oslobodili Evropu od fašizma, a Evropa nam to nikada neće oprostiti.“
„To se sada jasno vidi. Vidimo to i u tom licemernom zamenjivanju Dana pobede nad fašizmom Danom Evrope“, navodi on.
Zamena Dana pobede - Danom Evrope, kao i zabrana isticanja antifašističkih simbola u Berlinu oblici su relativizacije istorijskih činjenica, ali i pokazatelj da Nemačka i takozvana Evropa imaju nečistu savest. Time praktično priznaju da nisu imali značajnu ulogu u pobedi nad fašizmom i da je upravo Evropa bila centar fašizma.
„Zato imaju problem da iskreno i čistog srca proslave Dan pobede nad fašizmom, pa pokušavaju to da zabašure proslavljanjem Dana Evrope. Neće otvoreno i iskreno da priznaju da je upravo ta Evropa, koja sada preko Ukrajine ponovo ratuje protiv Rusije, zapravo nastavak iste politike. Ovo je jedan proksi-rat cele te takozvane Evrope protiv Rusije, baš kao što je u Drugom svetskom ratu gotovo cela Evropa ratovala na Istočnom frontu.“, ističe Kalik.
Prema njegovim rečima, možda je čak i dobro što se antifašistički simboli u Zapadnoj Evropi zabranjuju i Dan pobede nad fašizmom zamenjuje Danom Evrope, jer time se Rusiji prepušta ono što je istorijska činjenica – da je Sovjetski Savez bio najznačajnija sila pobednica i da je upravo on uništio nacizam, dodaje on.
Hiljadugodišnji kontinuitet rusofobije
Kalik zabranu isticanja antifašističkih simbola posmatra kao kontinuitet rusofobne politike Zapada. Kako kaže, borba protiv istorijske Rusije traje vekovima i nije slučajno da se stalno ponavlja.
„Ne moramo ni da idemo u srednji vek i pominjemo Tevtonske vitezove i njihove pohode protiv Slovena. Dovoljno je pomenuti 1812. godinu, zatim 1914, pa na kraju i Hitlera. Dakle, iznova i iznova ponavlja se taj sukob Zapada protiv Rusije, koji traje, kako je govorio švajcarski publicista Gi Metan u knjizi „Hiljadugodišnji rat Zapada protiv Rusije“. Važno je sve to staviti u jedan dublji istorijski kontekst i kontinuitet. Ovo što nam se danas čini kao nešto novijeg datuma, ili kao sukob unutar samog Zapada, zapravo treba relativizovati, jer je to sporedno u odnosu na osnovni sukob koji Zapad vodi iz svoje davnašnje želje da ovlada Rusijom. Njima su oduvek privlačna ruska bogatstva — prirodni resursi, teritorija, pa čak i ljudski potencijal“, objašnjava Kalik.
Logično, cela ta istorija završava se savremenom rusofobijom i zabranama svega što je rusko – od antifašističkih simbola do ruske kulture – potpuno se izvrću teze, pa ispada da je Rusija agresor, dok se Zapad predstavlja kao strana progresa, pravde i demokratije. A zapravo je reč o potpunom izvrtanju stvarnosti, dodaje naš sagovornik.
Ako su antifašistički simboli zabranjeni, šta je dozvoljeno
Ako berlinska policija zabranjuje antifašističke simbole, šta je dozvoljeno – kukasti krst, pita se Kalik.
„Oni su još ranije počeli perfidno da relativizuju stvari kroz rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zamagljujući suštinu izjednačavanjem dva totalitarizma — nacizma i komunizma. Time se relativizuje činjenica da je upravo Crvena armija oslobodila Evropu od nacizma. Već je tada počelo zamagljivanje činjenice da je komunizam, šta god neko mislio o njemu, ipak bio oličen i u toj crvenoj petokraki koja je stajala na čelu jedinica koje su oslobodile Evropu od nacizma i fašizma. Dakle, tu se može postaviti pitanje da li ta njihova liberalna demokratija, koja sebe predstavlja kao suprotnost totalitarizmu, danas zapravo vrlo jasno klizi ka neofašizmu. Jer, ako je to zabranjeno, šta je onda dozvoljeno? Koji su to simboli dozvoljeni ako nisu antifašistički i sovjetski simboli?“, navodi on.
Međutim, ništa od toga ne čudi, s obzirom da se u Zapadnoj Evropi, pod plaštom navodne borbe za više vrednosti i navodnih antifašističkih principa, pripremaju za novi pohod na Rusiju.
„Najbezočnije od svega jeste to što Putina pokušavaju da predstave kao novog Hitlera, dok upravo oni u mnogim aspektima oživljavaju obrasce politike i ambicije koje podsećaju na najmračnije periode evropske istorije. Na razne načine pokušava se zabašurivanje svega toga, izvrće se istina, izvrće se čitava istorija i suština onoga što se zaista događalo“, zaključuje Kalik.
Pogledajte i:
