UŽIVO Iran: SAD postavljaju nerealne i nesprovodive zahteve

Oko dva miliona avionskih sedišta je uklonjeno iz globalnih rasporeda letova u maju, pošto avio-kompanije smanjuju kapacitete zbog naglog rasta cene mlaznog goriva, saopštila je kompanija za avio-analitiku "Cirium".

Prema podacima te kompanije, u maju je širom sveta planirano oko 13.000 letova manje, što je posledica prilagođavanja avio-kompanija uslovima na tržištu goriva, koje je pogođeno poremećajima u snabdevanju zbog sukoba na Bliskom istoku i zatvaranja Ormuskog moreuza.

Najveća smanjenja zabeležena su u Istanbulu i Minhenu, gde su prevoznici poput „Turkiš Erlajnza“ i „Lufthanze“ redukovali deo letova.

„Lufthanza“ je, prema navodima, ukinula oko 20.000 kratkih letova koje obavlja njena podružnica.

Cena mlaznog goriva više je nego udvostručena od početka sukoba na Bliskom istoku i poremećaja u snabdevanju, iako većina avio-kompanija navodi da trenutno nema fizičkih nestašica goriva zbog postojećih zaliha.

Neke kompanije, uključujući „Izidžet“ i „Viz Er“, najavile su da planiraju da zadrže letnje rasporede uprkos pritiscima na troškove.

Analitičari upozoravaju da bi Evropa, a posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, mogla da bude među najugroženijima zbog visoke zavisnosti od uvoza mlaznog goriva i ograničenih rafinerijskih kapaciteta.

Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je na 4,51 dolar po galonu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, pokazali su podaci kompanije „GasBuddy“.

Rast cena povezuje se sa nastavkom sukoba u Iranu i poremećajima u Ormuskom moreuzu, ključnom pravcu za globalni transport nafte, gde je saobraćaj ograničen, preneli su mediji.

Prema navodima „GasBuddy“, cena benzina porasla je za 21 cent po galonu u odnosu na prošlu nedelju, dok je od početka sukoba krajem februara skuplja za više od 1,5 dolara po galonu.

Ministar spoljnih poslova Irana Sejed Abas Arakči sastao se u Pekingu sa šefom kineske diplomatije Vang Jijem, pri čemu su dve strane poručile da žele jačanje bilateralne saradnje i stabilizaciju situacije na Bliskom istoku.

Vang je tom prilikom ocenio da su ratne aktivnosti Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana nelegitimne, naglasivši da je uspostavljanje potpunog prekida vatre ključno za smirivanje tenzija, preneo je Tasnim.

Arakči je istakao da je Kina blizak prijatelj Irana i da će, kako je naveo, u postojećim okolnostima saradnja dve zemlje biti još snažnija nego ranije.

Takođe je ponovio da Teheran ostaje posvećen postizanju"fer i sveobuhvatnog sporazuma sa SAD, uprkos trenutnim tenzijama.

Tanker sa tovarom hemikalija „CS Anthem“ izašao je iz Ormuskog moreuza i tako postao drugi komercijalni brod za koji je poznato da mu je to pošlo za rukom od početka iranske blokade moreuza, preneli su mediji.

Kompanija Maersk, koja je i operater tog tankera, prenela je da je brod, koji plovi pod američkom zastavom, prošao kroz moreuz juče u toku dana.

Američka operacija „Epski bes“ protiv Irana je završena, a prioritet Sjedinjenih Američkih Država sada je otvaranje Ormuskog moreuza, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio.

Govoreći o pregovorima povezanim sa iranskim nuklearnim programom i zalihama obogaćenog uranijuma, Rubio je rekao da će se to „rešiti razgovorom“.

„Što se tiče pregovora, mislim da je predsednik jasno stavio do znanja da deo pregovaračkog procesa ne mora biti samo uranijum, već i šta se dešava sa tim materijalom, koji je negde veoma duboko zakopan. Ne želim da ugrozim pregovore, ali je dovoljno reći da su predsednik i ceo tim svesni centralnog značaja tog pitanja i da će to morati da se reši na ovaj ili onaj način“, rekao je Rubio.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da Sjedinjene Američke Države Iranu postavljaju „nerealne i nesprovodive“ zahteve, ističući kako Vašington s jedne strane sprovodi politiku maksimalnog pritiska, dok s druge očekuje da Teheran sedne za pregovarački stol i prihvati jednostrane uslove.

Istakao je da su tokom pregovora SAD u dva navrata napale Iran.