https://lat.sputnikportal.rs/20260506/povratak-velikih-putin-si-i-tramp-tresu-arhitekturu-moci-posle-cetiri-veka--uz-opiranje-amerike-1198909859.html
Povratak velikih! Putin, Si i Tramp tresu arhitekturu moći posle četiri veka – uz opiranje Amerike
Povratak velikih! Putin, Si i Tramp tresu arhitekturu moći posle četiri veka – uz opiranje Amerike
Sputnik Srbija
Globalna arhitektura moći prolazi kroz najdublju transformaciju u poslednjih nekoliko vekova. Preciznije, posle četristo godina dominacije Zapada. A Kina je... 06.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-06T22:20+0200
2026-05-06T22:20+0200
2026-05-06T22:20+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
rusija
kina
sad
vladimir putin
si đinping
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112282/13/1122821340_0:138:3151:1910_1920x0_80_0_0_258be599106271489b29e97ecca327ae.jpg
Ovo za Sputnjik kaže prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka komentarišući najvažnije planetarne diplomatske susrete u koje su operene oči i uši sveta: Sastanak kineskog predsednika Si Đinpinga sa Donaldom Trampom, posle koga sledi i sastanak lidera Kine sa Vladimirom Putinom:Dragana Mitrović smatra da Putin i Si neće prihvatiti akcije Amerike deklarativno.„Ponašanje SAD neće odvratiti Rusiju i Kinu od njihove ekonomske, tehnološke, vojne i kulturne moći. Naprotiv, ignorisaće ga i raditi po svom. Na pragu smo nove „nestabilne stabilnosti“, relativno nestabilne ravnoteže novog sveta.Svakako, za Mitrovićevu su predstojeći susreti signal o preslagivanju globalne moći i pokušaju da se definišu nove linije uticaja:„Kina postaje normativna sila koja nudi nova pravila ponašanja i mehanizme saradnje“.Veliki majski susreti u PekinguPeking će u maju biti glavna geopolitička pozornica sveta. Samo nedelju dana posle Trampa, stiže i Vladimir Putin.Tramp će otputovati na dvodnevni samit sa Sijem, sastanak u martu odložen zbog eskalacije sukoba sa Iranom, a kao glavne teme pominju se trgovina, nuklearna energija i pokušaj Trampa da dobije podršku Pekinga za prekid vatre u Iranu.Ruski predsednik Putin stiže u okviru širih konsultacija koje su nastavak strateškog partnerstva potvrđenog ranije, i ove godine. Očekuje se da Si prenese Putinu ključne detalje i predloge koje su iznele SAD, posebno u vezi sa Ukrajinom i Iranom.Nije isključena mogućnost da je ruski predsednik već upoznat sa delom namera SAD. Telefonski razgovor Putina i Trampa, koji je trajao sat i po, 29. aprila, analitičari vide kao probni balon koji je omogućio da susreti u Pekingu budu konkretni pregovori o gorućim tačkama, ali i podeli sfera uticaja.Kina - arhitekta multipolarnostiMitrovićeva kaže da snaga Pekinga nije samo u brojevima, već i u mreži „zavisnosti“ koju je izgradila širom planete.„Kina je najveći trgovački partner za oko 130 država sveta, dok je drugima drugi ili treći. Ona je već deset godina među prva tri najveća investitora globalno. Njena inicijativa Pojas i put se prostire svuda, a tehnološki i kulturni uticaj je postao ogroman. Svi, pa i oni najveći, zavise od uvoza retkih prirodnih minerala iz Kine. Kao ogroman učesnik na tržištu, ona dramatično utiče na cene, ne samo kao proizvođač, već i kao prodavac i kupac robe“, objašnjava Mitrovićeva.Ona podseća da, kao tehnološka sila, Kina postavlja i nove standarde preko svojih moćnih globalnih korporacija. Ne napušta svoje strateške partnere, poput Ruske Federacije, niti one manje.„Primera radi, Kina je ukinula carine na izvoz svim afričkim zemljama osim jednoj, Esvatiniji, koji održava odnose sa Tajvanom. Sve više se pokazuje i kao mirotvorac:„Kroz svoje, odnosno inicijative svog predsednika, Kina projektuje viziju sveta koja se bitno razlikuje od zapadnog modela. Fokus je pre svega na miru, na rešavanju konflikata, ekonomskoj saradnji i tehnološkom unapređenju, čime se direktno suprotstavlja decenijama imperijalne dominacije političkog Zapada“.Povratak diplomatije velikihMitrovićeva smatra da najava intenzivnih razgovora Si Đinpinga sa Vladimirom Putinom i Donaldom Trampom u razmaku od samo nekoliko dana, uz prethodnu direktnu komunikaciju Moskve i Vašingtona, signalizira povratak „diplomatije velikih“.Ipak, Trampov pristup počiva na uvažavanju sirove moći:„Tramp poštuje samo velike i jednako moćne. Iako možda nikoga ne priznaje kao potpuno sebi ravnog, on uvažava države sa nespornim atributima moći, poput Rusije i Kine, i sa njima želi dogovor. Ono što je kod njega pozitivno jeste spremnost na komunikaciju i prihvatanje činjenice da su te dve zemlje nezaobilazne adrese za bilo kakve strateške razgovore“.Iako u dobroj komunikaciji, trougao Peking - Vašington - Moskva, za SAD ostaje polje stalnog nadmetanja. Dok Tramp traži izlaz iz kriza poput one na Bliskom istoku, uključujući i zahtev Kini da pomogne oko otvaranja Ormuskog moreuza, istovremeno pokušavaju da očuvaju sopstvenu hegemoniju.Otpor stare moći SADJedna od ključnih teza naše sagovornice jeste da Sjedinjene Države, uprkos dijalogu, ostaju faktor koji će pokušavati da sabotira multipolarni poredak. Tradicija američke spoljne politike ne dozvoljava lako prepuštanje liderske pozicije.„Meni se čini da za Trampa lično, pa i uopšte za američku administraciju, dijalog ne znači da će on uvek biti korektan učesnik u dogovorima. On će nastaviti dijalog ka tom cilju, ali će se na taktičkom, pa i strateškom nivou, opirati preraspodeli globalne moći. To vidimo kroz ekonomske ratove, nelegalne sankcije i agresivne poteze. Oni će se opirati tome da ustupe mesto globalnog hegemona sve dok ne budu nesporno poraženi ili osujećeni“, upozorava Mitrovićeva.Kao primer nepouzdanosti navodi praksu iz perioda Hladnog rata, kada su SAD, uprkos proklamovanoj liberalnoj ekonomiji, zakonski zabranjivale svojim korporacijama saradnju sa Sovjetskim Savezom. Podseća da je takav model isključivanja nepodobnih partnera aktuelan je i danas kroz pritiske na zemlje BRIKS-a.Rusija i Kina, partnerstvo bez uzmicanjaNaspram američkog pokušaja očuvanja dominacije stoji čvrst blok Rusije i Kine, čiji se interesi duboko prožimaju, naročito na polju evroazijske bezbednosti.Iako svet odmah očekuje velike dogovore u Pekingu, profesorka Mitrović veruje da će susret kineskog i američkog lidera biti fokusiran na vrlo konkretne, transakcione teme koje služe za unutrašnju upotrebu u SAD.„Velike teme i rezolucije verovatno neće biti na dnevnom redu. Fokus će biti na očuvanju statusa kvo u trgovinskom ratu i praktičnim dogovorima kojima će američki predsednik moći da se pohvali, poput kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda ili novih Boingovih aviona. Kina će na to pristati, jer joj ne nanosi štetu, ali pokazuje da dijalog postoji“.Sigurno je, podvlači, da u novom svetu „nestabilne stabilnosti“ Peking i Moskva ne čekaju dozvolu Vašingtona za svoje delovanje, dok Vašington, suočen sa realnošću, mora da sedne za sto sa onima koje je do juče pokušavao da izoluje.Pogledajte i:
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, rusija, kina, sad, vladimir putin, si đinping, donald tramp, pregovori, geopolitika, komentari i analitika, dragana mitrović
svet, svet – politika, svet – ekonomija, rusija, kina, sad, vladimir putin, si đinping, donald tramp, pregovori, geopolitika, komentari i analitika, dragana mitrović
Povratak velikih! Putin, Si i Tramp tresu arhitekturu moći posle četiri veka – uz opiranje Amerike
Globalna arhitektura moći prolazi kroz najdublju transformaciju u poslednjih nekoliko vekova. Preciznije, posle četristo godina dominacije Zapada. A Kina je očigledno, uz Rusku Federaciju, ključni politički i normativni igrač i bez njih se ogroman broj svetskih pitanja ne može rešiti.
Ovo za Sputnjik kaže prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka komentarišući najvažnije planetarne diplomatske susrete u koje su operene oči i uši sveta: Sastanak kineskog predsednika Si Đinpinga sa Donaldom Trampom, posle koga sledi i sastanak lidera Kine sa Vladimirom Putinom:
„SAD nisu do kraja dosledan i pouzdan stub te „nove trilaterale“, jer će neprestano pokušavati da od svetske većine otcepe, porobe, vojno poraze ili ekonomski sankcionišu zemlje BRIKS-a ili učesnice inicijative Pojas i put. Međutim, Vašington će morati da uvaži realnost i jezik moći koji Peking i Moskva projektuju“, ističe naša sagovornica.
Dragana Mitrović smatra da Putin i Si neće prihvatiti akcije Amerike deklarativno.
„Ponašanje SAD neće odvratiti Rusiju i Kinu od njihove ekonomske, tehnološke, vojne i kulturne moći. Naprotiv, ignorisaće ga i raditi po svom. Na pragu smo nove „nestabilne stabilnosti“, relativno nestabilne ravnoteže novog sveta.
Svakako, za Mitrovićevu su predstojeći susreti signal o preslagivanju globalne moći i pokušaju da se definišu nove linije uticaja:
„Kina postaje normativna sila koja nudi nova pravila ponašanja i mehanizme saradnje“.
Veliki majski susreti u Pekingu
Peking će u maju biti glavna geopolitička pozornica sveta. Samo nedelju dana posle Trampa, stiže i Vladimir Putin.
Tramp će otputovati na dvodnevni samit sa Sijem, sastanak u martu odložen zbog eskalacije sukoba sa Iranom, a kao glavne teme pominju se trgovina, nuklearna energija i pokušaj Trampa da dobije podršku Pekinga za prekid vatre u Iranu.
Ruski predsednik Putin stiže u okviru širih konsultacija koje su nastavak strateškog partnerstva potvrđenog ranije, i ove godine. Očekuje se da Si prenese Putinu ključne detalje i predloge koje su iznele SAD, posebno u vezi sa Ukrajinom i Iranom.
Nije isključena mogućnost da je ruski predsednik već upoznat sa delom namera SAD.
Telefonski razgovor Putina i Trampa, koji je trajao sat i po, 29. aprila, analitičari vide kao probni balon koji je omogućio da susreti u Pekingu budu konkretni pregovori o gorućim tačkama, ali i podeli sfera uticaja.
Kina - arhitekta multipolarnosti
Mitrovićeva kaže da snaga Pekinga nije samo u brojevima, već i u mreži „zavisnosti“ koju je izgradila širom planete.
„Kina je najveći trgovački partner za oko 130 država sveta, dok je drugima drugi ili treći. Ona je već deset godina među prva tri najveća investitora globalno. Njena inicijativa Pojas i put se prostire svuda, a tehnološki i kulturni uticaj je postao ogroman. Svi, pa i oni najveći, zavise od uvoza retkih prirodnih minerala iz Kine. Kao ogroman učesnik na tržištu, ona dramatično utiče na cene, ne samo kao proizvođač, već i kao prodavac i kupac robe“, objašnjava Mitrovićeva.
Ona podseća da, kao tehnološka sila, Kina postavlja i nove standarde preko svojih moćnih globalnih korporacija. Ne napušta svoje strateške partnere, poput Ruske Federacije, niti one manje.
„Primera radi, Kina je ukinula carine na izvoz svim afričkim zemljama osim jednoj, Esvatiniji, koji održava odnose sa Tajvanom. Sve više se pokazuje i kao mirotvorac:
„Kroz svoje, odnosno inicijative svog predsednika, Kina projektuje viziju sveta koja se bitno razlikuje od zapadnog modela. Fokus je pre svega na miru, na rešavanju konflikata, ekonomskoj saradnji i tehnološkom unapređenju, čime se direktno suprotstavlja decenijama imperijalne dominacije političkog Zapada“.
Povratak diplomatije velikih
Mitrovićeva smatra da najava intenzivnih razgovora Si Đinpinga sa Vladimirom Putinom i Donaldom Trampom u razmaku od samo nekoliko dana, uz prethodnu direktnu komunikaciju Moskve i Vašingtona, signalizira povratak „diplomatije velikih“.
Ipak, Trampov pristup počiva na uvažavanju sirove moći:
„Tramp poštuje samo velike i jednako moćne. Iako možda nikoga ne priznaje kao potpuno sebi ravnog, on uvažava države sa nespornim atributima moći, poput Rusije i Kine, i sa njima želi dogovor. Ono što je kod njega pozitivno jeste spremnost na komunikaciju i prihvatanje činjenice da su te dve zemlje nezaobilazne adrese za bilo kakve strateške razgovore“.
Iako u dobroj komunikaciji, trougao Peking - Vašington - Moskva, za SAD ostaje polje stalnog nadmetanja. Dok Tramp traži izlaz iz kriza poput one na Bliskom istoku, uključujući i zahtev Kini da pomogne oko otvaranja Ormuskog moreuza, istovremeno pokušavaju da očuvaju sopstvenu hegemoniju.
Jedna od ključnih teza naše sagovornice jeste da Sjedinjene Države, uprkos dijalogu, ostaju faktor koji će pokušavati da sabotira multipolarni poredak. Tradicija američke spoljne politike ne dozvoljava lako prepuštanje liderske pozicije.
„Meni se čini da za Trampa lično, pa i uopšte za američku administraciju, dijalog ne znači da će on uvek biti korektan učesnik u dogovorima. On će nastaviti dijalog ka tom cilju, ali će se na taktičkom, pa i strateškom nivou, opirati preraspodeli globalne moći. To vidimo kroz ekonomske ratove, nelegalne sankcije i agresivne poteze. Oni će se opirati tome da ustupe mesto globalnog hegemona sve dok ne budu nesporno poraženi ili osujećeni“, upozorava Mitrovićeva.
Kao primer nepouzdanosti navodi praksu iz perioda Hladnog rata, kada su SAD, uprkos proklamovanoj liberalnoj ekonomiji, zakonski zabranjivale svojim korporacijama saradnju sa Sovjetskim Savezom. Podseća da je takav model isključivanja nepodobnih partnera aktuelan je i danas kroz pritiske na zemlje BRIKS-a.
Rusija i Kina, partnerstvo bez uzmicanja
Naspram američkog pokušaja očuvanja dominacije stoji čvrst blok Rusije i Kine, čiji se interesi duboko prožimaju, naročito na polju evroazijske bezbednosti.
„Kineski predsednik održava konstantnu komunikaciju sa ruskim kolegom, a njihova saradnja se stalno produbljuje. Ruska inicijativa strategije evroazijske bezbednosti poklapa se sa kineskom vizijom zajednice sa zajedničkom budućnošću. To partnerstvo ne može biti oslabljeno pokušajima Zapada, jer je zasnovano na obostranim interesima i čvrstom bilateralnom odnosu“.
Iako svet odmah očekuje velike dogovore u Pekingu, profesorka Mitrović veruje da će susret kineskog i američkog lidera biti fokusiran na vrlo konkretne, transakcione teme koje služe za unutrašnju upotrebu u SAD.
„Velike teme i rezolucije verovatno neće biti na dnevnom redu. Fokus će biti na očuvanju statusa kvo u trgovinskom ratu i praktičnim dogovorima kojima će američki predsednik moći da se pohvali, poput kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda ili novih Boingovih aviona. Kina će na to pristati, jer joj ne nanosi štetu, ali pokazuje da dijalog postoji“.
Sigurno je, podvlači, da u novom svetu „nestabilne stabilnosti“ Peking i Moskva ne čekaju dozvolu Vašingtona za svoje delovanje, dok Vašington, suočen sa realnošću, mora da sedne za sto sa onima koje je do juče pokušavao da izoluje.
