Morzeova azbuka: Revolucija u komunikaciji koja traje više od dva veka
© Sputnik / V. Yakovlev
Pratite nas
Rođenje Semjuela Morzea 1791. označilo je početak revolucije u komunikacijama. Zašto je Morzeovo ime, a ne ime drugih pronalazača, ušlo u istoriju, kako i gde se ova azbuka danas koristi i zašto se za morziste često kaže da imaju izražen muzički sluh, objašnjava viši istraživač u Muzeju kriptografije i istoričar Aleksandar Đuljdenko.
Ideja komunikacije na daljinu pomoću kodova postojala je mnogo pre telegrafa, koji je tu zamisao praktično ostvario uz pomoć električne energije, kazao je istoričar.
U 18. veku aktivno su sprovođeni eksperimenti o upotrebi električne energije u medicini, industriji i mnogim drugim oblastima. U nekom trenutku, naučnici su počeli da se pitaju da li bi bilo dobro koristiti električnu energiju i za prenos informacija, naveo je on.
„Zaista, to je bio prvi funkcionalni elektromagnetni telegraf na svetu. Međutim, zbog složenosti uređaja bilo je teško proširiti njegovu upotrebu. Šilingov telegraf imao je isti problem koji je kasnije rešio Morze: za komunikaciju je bilo potrebno više žica. Uz pomoć Morzeove azbuke postalo je moguće da se sva neophodna informacija prenosi u vidu koda preko samo jedne žice“, istakao je Đuljdenko.
Zanimljivo je da Morze nije bio inženjer po profesiji, već umetnik, jednostavno ga je zanimalo kako funkcionišu struja i komunikacija na daljinu, primetio je istoričar.
Đuljdenko je podsetio da su transatlantski kablovi prvo bili postavljeni između Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država kako bi se omogućila telegrafska komunikacija. Naučnike je zanimalo da li signal može da se prenosi preko dna okeana, dok su investitori u tome videli priliku za zaradu i širenje uticaja, dodao je on.
„Ispostavilo se da su signali bili oslabljeni, kasnili ili nikada nisu stigli do drugog kraja kabla. Pokušaji da se problem reši pojačavanjem signala doveli su do toga da su prvi kablovi bili oštećeni, jer nisu mogli da izdrže opterećenje“, kazao je istoričar.
Prednost Morzeovog izuma
U tom pogledu, Morzeov izum je imao značajnu prednost: omogućio je da se informacije pakuju tako da čak i pri najnižoj jačini signala mogu biti primljene na drugom kraju — i da se i dalje razume šta se prenosi, istakao je on.
„Alfred Vejl je došao na ideju da se telegrafski znakovi kodiraju na efikasniji način. Pošto se slova u jeziku ne pojavljuju podjednako često, on je predložio da se oni koji se koriste češće predstavljaju kraćim kombinacijama tačaka i crtica, a ređi dužim. Tako se štedi vreme i ubrzava prenos poruka“, objasnio je Đuljdenko.
Ovaj pristup je u suštini bio preteča modernih teorija o optimalnom kodiranju, koje je tek sredinom 20. veka formulisao Klod Šenon, dok su Morze i njegovi saradnici tu ideju već praktično primenili mnogo ranije, dodao je istoričar.
„Sa teorijskog stanovišta, ključna smernica je princip optimalnog kodiranja. Što se prakse tiče, koliko mi je poznato, za morziste se često obučavaju ljudi sa dobrim muzičkim sluhom. To im pomaže da jasno razlikuju signale i razlike između znakova“, konstatovao je istraživač.
Pravilna upotreba
Kako je ukazao, da bi lakše zapamtili kod, morzisti koriste uslovne fraze koje asociraju na zvučanje pojedinih znakova, na primer, slovo „m“ u Morzeovoj azbuci predstavljaju dve crtice, pa ga morzisti povezuju sa rečju „mama“, kao dva duga zvuka.
Prema njegovim rečima, postoji problem sa Morzeovom azbukom: ako je slušate kontinuirano, nije jasno gde se jedan simbol završava, a drugi počinje. Razlika između pauze i dugačke crte je samo stotine sekunde. Bez muzičkog sluha, možete čuti kontinuirani niz nerazumljivih simbola, dodao je.
Da bi se Morzeova azbuka pravilno koristila, potrebna je fonetska azbuka. Latinična i ćirilična morzeova azbuka su prilično slične, naročito kada je reč o najčešće korišćenim slovima, objasnio je istoričar.
Kako je napomenuo, Morzeova azbuka je univerzalan jezik koji bi trebalo da poznaju svi koji rade na moru.
On je podsetio da je arktičku ekspediciju Umberta Nobilea spasla Morzeova azbuka. Članovi ekspedicije su se na dirižablu uputili ka Severnom polu, ali se letelica srušila. Učesnici su potom poslali signal pomoći Morzeovom azbukom, koji je uhvatio sovjetski radio-amater Nikolaj Šmit.
„Osobe koje bi mogle da se nađu u ekstremnim situacijama treba da nauče bar osnovne komande, pre svega Es-O-Es (SOS). Kada je signal slab ili je baterija pri kraju, najbolje što se može uraditi jeste da se pošalje kod SOS (... ——— ...) uz navođenje koordinata“, zaključio je istoričar.
Pogledajte i:
