https://lat.sputnikportal.rs/20260503/anjina-cuda-zatekla-magarce-srela-mihajla-i-eto-je-beba-u-selu-kod-knina---prva-posle-tri-decenije-1198787837.html
Anjina čuda! Zatekla magarce, srela Mihajla i eto je beba u selu kod Knina - prva posle tri decenije
Anjina čuda! Zatekla magarce, srela Mihajla i eto je beba u selu kod Knina - prva posle tri decenije
Sputnik Srbija
Oduvek sam imala san o životu na selu, ali on je bio daleka izmaglica. Danas ga živim u Dalmaciji. Farma je mala, jer životinje gajimo iz ljubavi, raduje nas... 03.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-03T15:23+0200
2026-05-03T15:23+0200
2026-05-03T15:23+0200
moja priča
moja priča
srbija
hrvatska
kistanje
farma
magarci
povratak
istorija umetnosti
manastir krka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/03/1198787080_0:44:953:580_1920x0_80_0_0_8273a189e8b556938134505e8d42d3ba.jpg
Ovako za Sputnjik priču o čudima koja su joj se desila započinje Anja Bezbradica, istoričarka umetnosti iz Pančeva koja je danas gazdarica na farmi u zaseoku nadomak Kistanja u Severnoj Dalmacijic, po čijem imenu i nosi prezime:I Mihajlo je rođen u Srbiji, posle Oluje, ali i njega su vukli koreni. Posle korone vratio se na porodično imanje i obavljao razne poslove na imanju manastira.Njihov sin Momčilo je rođen krajem oktobra prošle godine u Kninu, prva beba je stigla u selo posle trideset godina.Ovaj mladi par mestu sa svega dvadesetak stanovnika doneo je novu nadu, a Anja i novu energiju. Osetile su je i životinje.Magarci kao lekovita terapijaMagarce je Anja zatekla u Bezbradicama. Bila je oduševljena, ceo život je povezana sa životinjama, dugo se bavila i jahanjem. Kontakt sa konjima i magarcima je, kaže, čista terapija.„Moja sestra u Srbiji se bavi hipoterapijom, iz prve ruke znam koliko je to lekovito za decu sa poteškoćama u razvoju. Svi smo ovde veliki ljubitelji životinja, posebno svekrva koja se i dalje bavi magarcima. Pošto je ona zaposlena, ja sam preuzela veći deo posla. Naši magarci su razmaženi, svaki želi da se mazi. To je nešto neprocenjivo, pogotovo za decu i razvoj empatije i socijalne inteligencije“.Mleko sa lekovitih pašnjakaU farmu je kaže, uloženo mnogo, čak i više nego što je planirano kroz projekte pomoći povratnicima, ali najvažnije je da im ljudi koji kupe mleko jave da im je pomoglo. Koristi se kao lek.„Naše magarice pasu lekovitu travu na pašnjacima koji su čisti, ovde nema ljudi, ali nema ni industrije i zagađenja, pa je i kvalitet mleka vrhunski“, kaže mlada domaćica.Ustaje pre bebe da namiri „blago“. Ne da joj ništa nije teško, radi sa uživanjem. Ima patke i zečeve, a koke obožava. Od Anjinog dolaska, one su, kao i magarci, kućni ljubimci.Anjin realni svet na internetuStiže svakog dana da snima i za svoj blog na svim društenim mrežama. Popularna je, privlači hiljade ljudi koji žude za sličnim mirom."Shvatila sam da ljudima fali realan prikaz života na selu. Ja prikazujem realnost, ali kroz oko nekoga ko poznaje kadar i svetlo. Pre dolaska, veoma uspešno sam se bavila i fotografijom. Kad odem u grad, ljudi me prepoznaju na ulici. Pitaju i kako su koke“.Njena energija polako menja i izgled farme, rođena u ravnom Pančevu, bez problema popravlja međe napuštenih dalmatinskih bašta i njiva, porušene kamene zidove koji su se urušavali tri decenije.Ljubav ispred profitaPrimenjuje i nova znanja, sa interneta, naravno, to se ne uči na Filozofskom fakultetu. Odlično joj ide. Upravo je kompostirala deo bašte, nakon što je pomuzla magarce i pokupila jaja iz gnezda. Odmah ih je bacila na tiganj, a salata, njene rotkvice.Planovi Anje i njenog supruga koji ujutro radi, a popodne joj pomaže oko zahtevnijih fizičkih poslova, su veliki. Međutim, dok razgovaramo, ona ni jednom ne pominje reč „profit“.Važno joj je, kaže, da postanu održivi, da im deca odrastaju u netaknutoj prirodi, a ne u betonu grada, pred ekranima:„Ne planiramo da mnogo povećavamo stado. Desetak magarica je broj o kojem možemo adekvatno da brinemo. A što se tiče koka, dobili smo ponudu od organizacije "Srbi za Srbe" da nam pomognu u realizaciji farme ovde u Krajini, verovatno početkom sledeće godine. Planiram da napravim veliku ogradu na livadi kako bi koke bile bezbedne od divljači, ali da i dalje žive slobodno, na otvorenom“.Između struke i novog životaKraj u kome sada živi ova istoričarka umetnosti prepun je bisera. Prvi je već na groblju u njenom selu, Hram Svetog oca Nikolaja sagrađen 1537. godine. Tu se i o svakom spomeniku može naučni rad napisati. Jedan je nad grobom Angeline Trbojević Tesla, najstarije Nikoline sestre.Anju pitamo da li joj nedostaje posao u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i da li planira ponovo da se aktivira u struci. Razmišlja o tome, ali Momčilo sada traži punu pažnju.„Inače sam na master studijama, položila sam sve ispite, ostalo je da završim rad. Planiram da to privedem kraju, pa ćemo videti. Verujem da će se prava prilika otvoriti kada deca malo porastu. Istorija umetnosti zahteva veliku koncentraciju i mnogo čitanja, za šta sada nemam vremena uz bebu, radove u bašti, životinje. Nisam odustala od struke, samo pravim pauzu da se okušam u drugim stvarima“.Pogled u budućnostI dalje se ozbiljno bavi fotografijom, a kada se porodica proširi, dodatni prihod za život mogao bi biti turizam, ali ne klasičan, jer kod Anje Bezbradice sve mora biti novo i drugačije. Puno ljubavi i radosti.„Zamišljam radionice, pa i dečje rođendane ovde, sa životinjama. Da predstavimo ovo selo kao živo mesto. Svesna sam da ima dosta starijih ljudi koji možda više nemaju volje, ali mi smo najmlađi par i želimo da pokažemo lepote ovog kraja i naše farme. Kontakt sa prirodom i životinjama ima veliku vrednost, ljudima će biti od koristi“.Pogledajte i:
srbija
hrvatska
kistanje
manastir krka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, hrvatska, kistanje, farma, magarci, povratak, istorija umetnosti, manastir krka, anja bezbradica
moja priča, srbija, hrvatska, kistanje, farma, magarci, povratak, istorija umetnosti, manastir krka, anja bezbradica
Anjina čuda! Zatekla magarce, srela Mihajla i eto je beba u selu kod Knina - prva posle tri decenije
Oduvek sam imala san o životu na selu, ali on je bio daleka izmaglica. Danas ga živim u Dalmaciji. Farma je mala, jer životinje gajimo iz ljubavi, raduje nas kada magareće mleko nekom pomogne. A najveća pobeda je moj sin Momčilo, on je prva beba rođena u selu od rata - posle tri decenije. Svima je simbol novog života i opstanka. Imamo velike planove!
Ovako za Sputnjik priču o čudima koja su joj se desila započinje Anja Bezbradica, istoričarka umetnosti iz Pančeva koja je danas gazdarica na farmi u zaseoku nadomak Kistanja u Severnoj Dalmacijic, po čijem imenu i nosi prezime:
„Ovo je rodni kraj maminog oca koji je u Srbiju stigao posle Drugog svetskog rata, o njemu je stalno pričao. Odlučila sam da završni rad na fakultetu bude o tom čarobnom mestu, manstiru Krka. Morala sam da ga vidim. Neplanirano sam morala da ostanem dan duže, nije bilo mesta u autobusu. Tog dana sam upoznala Mihajla“.
I Mihajlo je rođen u Srbiji, posle Oluje, ali i njega su vukli koreni. Posle korone vratio se na porodično imanje i obavljao razne poslove na imanju manastira.
Njihov sin Momčilo je rođen krajem oktobra prošle godine u Kninu, prva beba je stigla u selo posle trideset godina.
Ovaj mladi par mestu sa svega dvadesetak stanovnika doneo je novu nadu, a Anja i novu energiju. Osetile su je i životinje.
Magarci kao lekovita terapija
Magarce je Anja zatekla u Bezbradicama. Bila je oduševljena, ceo život je povezana sa životinjama, dugo se bavila i jahanjem. Kontakt sa konjima i magarcima je, kaže, čista terapija.
„Moja sestra u Srbiji se bavi hipoterapijom, iz prve ruke znam koliko je to lekovito za decu sa poteškoćama u razvoju. Svi smo ovde veliki ljubitelji životinja, posebno svekrva koja se i dalje bavi magarcima. Pošto je ona zaposlena, ja sam preuzela veći deo posla. Naši
magarci su razmaženi,
svaki želi da se mazi. To je nešto neprocenjivo, pogotovo za decu i razvoj empatije i socijalne inteligencije“.
Mleko sa lekovitih pašnjaka
U farmu je kaže, uloženo mnogo, čak i više nego što je planirano kroz projekte pomoći povratnicima, ali najvažnije je da im ljudi koji kupe mleko jave da im je pomoglo. Koristi se kao lek.
„Naše magarice pasu lekovitu travu na pašnjacima koji su čisti, ovde nema ljudi, ali nema ni industrije i zagađenja, pa je i kvalitet mleka vrhunski“, kaže mlada domaćica.
Ustaje pre bebe da namiri „blago“. Ne da joj ništa nije teško, radi sa uživanjem. Ima patke i zečeve, a koke obožava. Od Anjinog dolaska, one su, kao i magarci, kućni ljubimci.
Anjin realni svet na internetu
Stiže svakog dana da snima i za svoj blog na svim društenim mrežama. Popularna je, privlači hiljade ljudi koji žude za sličnim mirom.
"Shvatila sam da ljudima fali realan prikaz života na selu. Ja prikazujem realnost, ali kroz oko nekoga ko poznaje kadar i svetlo. Pre dolaska, veoma uspešno sam se bavila i fotografijom. Kad odem u grad, ljudi me prepoznaju na ulici. Pitaju i kako su koke“.
Njena energija polako menja i izgled farme, rođena u ravnom Pančevu, bez problema popravlja međe napuštenih dalmatinskih bašta i njiva, porušene kamene zidove koji su se urušavali tri decenije.
Primenjuje i nova znanja, sa interneta, naravno, to se ne uči na Filozofskom fakultetu. Odlično joj ide. Upravo je
kompostirala deo bašte, nakon što je pomuzla magarce i pokupila jaja iz gnezda. Odmah ih je bacila na tiganj, a salata, njene rotkvice.
Planovi Anje i njenog supruga koji ujutro radi, a popodne joj
pomaže oko zahtevnijih fizičkih poslova, su veliki. Međutim, dok razgovaramo, ona ni jednom ne pominje reč „profit“.
Važno joj je, kaže, da postanu održivi, da im deca odrastaju u netaknutoj prirodi, a ne u betonu grada, pred ekranima:
„Ne planiramo da mnogo povećavamo stado. Desetak magarica je broj o kojem možemo adekvatno da brinemo. A što se tiče koka, dobili smo ponudu od organizacije "Srbi za Srbe" da nam pomognu u realizaciji farme ovde u Krajini, verovatno početkom sledeće godine. Planiram da napravim veliku ogradu na livadi kako bi koke bile bezbedne od divljači, ali da i dalje žive slobodno, na otvorenom“.
Između struke i novog života
Kraj u kome sada živi ova istoričarka umetnosti prepun je bisera. Prvi je već na groblju u njenom selu, Hram Svetog oca Nikolaja sagrađen 1537. godine. Tu se i o svakom spomeniku može naučni rad napisati. Jedan je nad grobom Angeline Trbojević Tesla, najstarije Nikoline sestre.
Anju pitamo da li joj nedostaje posao u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i da li planira ponovo da se aktivira u struci. Razmišlja o tome, ali Momčilo sada traži punu pažnju.
„Inače sam na master studijama, položila sam sve ispite, ostalo je da završim rad. Planiram da to privedem kraju, pa ćemo videti. Verujem da će se prava prilika otvoriti kada deca malo porastu. Istorija umetnosti zahteva veliku koncentraciju i mnogo čitanja, za šta sada nemam vremena uz bebu, radove u bašti, životinje. Nisam odustala od struke, samo pravim pauzu da se okušam u drugim stvarima“.
I dalje se ozbiljno bavi fotografijom, a kada se porodica proširi, dodatni prihod za život mogao bi biti turizam, ali ne klasičan, jer kod Anje Bezbradice sve mora biti novo i drugačije. Puno ljubavi i radosti.
„Zamišljam radionice, pa i dečje rođendane ovde, sa životinjama. Da predstavimo ovo selo kao živo mesto. Svesna sam da ima dosta starijih ljudi koji možda više nemaju volje, ali mi smo najmlađi par i želimo da pokažemo lepote ovog kraja i naše farme. Kontakt sa prirodom i životinjama ima veliku vrednost, ljudima će biti od koristi“.
