Nafta i gas ostaju nezamenjivi — čim fali samo 15 odsto, nastaje kriza u svetu /video/
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Pratite nas
Ono što je kriza na Bliskom istoku belodano pokazala je da su fosilna goriva i dalje nezamenjivi energenti od kojih direktno zavisi globalni privredni rast i da će to sigurno još dugo biti. Uprkos nastojanjima da ih zamene obnovljivi izvori energije, nafta i gas i dalje ostaju bazični energenti od kojih svet zavisi.
U emisiji Energija Sputnjika na to je ukazao profesor Fakulteta bezbednosti, dr Petar Stanojević, stručnjak ze energetiku.
Od 28. februara i američko-izraelskog bombardovanja Irana na koje je Teheran odgovorio zatvaranjem Ormuskog moreuza dan u svetu počinje pitanjem kako nabaviti naftu i gas i koja je njihova cena. I oni koji ništa nisu znali o energetici naučili su za ova dva meseca da tim tesnacem u redovnim okolnostima iz Persijskog zaliva dnevno prolazi petina svetske nafte i isto toliko gasa.
Nafta i gas ostaju glavni pokretači
Stanojević ne spori da ko god ima inetresa i računicu i u prilici je da koristi obnovljive izvore - snagu vetra, sunca i vode, to treba da čini. Ipak smatra da će se privreda u svetu još dugo pokretati zahvaljujući nafti i gasu. Nerealnim je ocenio da će već od 2050. godine, kako je to zacrtala Evropska unija, Stari kontinent u potpunosti preći na korišćenje obnovljivih izvora energije, svodeći na nulu emisiju egljendioksida koji se emituje korišćenjem fosilnih goriva.
Kao i uvek, najskuplje je ono čega nema, pa je tako u četvrtak, 30. aprila, cena nafte dostigla najviši nivo za protekle četiri godine. Prema junskim fjučersima, što znači da će se po toj ceni naftom trgovati u junu, barel nafte brent koštaće 126,10 dolara.
Stanojević, pak napominje, da pored te cene na papiru za neki naredni period postoji i ona realna u ovom trenutku za naftu koja se nalazi na brodovima. Ko neće da čeka, jer želi da se osigura a može da plati, barel će ga, kako kaže, koštati i više od 160, 170 dolara.
Kroz Ormuz jeste zaista prolazilo nekih 22 odsto svetske nafte i otprilike toliko utečnjenog prirodnog gasa (LNG) čiji je, posle SAD, drugi najveći svetski izvoznik Katar, napominje sagovornik Sputnjika. On, međutim, napominje da je prava računica u tome koliko je sada smanjena proizvodnja u zalivskim zemljama zato što robu ne mogu da izvezu, odnosno prodaju.
Fali 15 odsto nafte, sa gasom još gore
Procenjuje se da u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju u svetu, koja je 103 do 105 miliona barela na dan, zemlje Persijskog zaliva proizvedu osam do 12 miliona barela.
„Ove zemlje koje proizvode troše nešto i na sopstvenom tržištu tako da ne izvoze sve, ne trguju svom tom naftom. Sa nekih 75 miliona barela na dan se trguje. Znači, ako je 8,0 do 12 miliona barela u problemu od 75 miliona, to vam je nekih 15 odsto“, precizira stručnjak za energetiku.
On podseća da je tokom velike naftne krize iz 1973. godine, na svetskom tržištu nedostajalo 10 odsto nafte. Stanojević, međutim, smatra da je gora situacija sa gasom, jer su Iranci pogodili dva nova postrojenja u Kataru i vrlo je sumnjičav da bi ona mogla da budu obnovljena i za tri do pet godina, kako je procenjeno. To je, kako kaže, veliko pitanje, jer, objašnjava on, pogodak u postrojenje za utečnjeni prirodni gas je kao da si bombom pogodio u bombu. Tu su razaranja verovatno tako velika i pitanje je kako će to sad da se zakrpi. A potražnja u svetu će, naravno da raste i pitanje je kako održati potreban balans.
Stručnjak za naftu i gas, pritom, napominje da je pitanje koliko se u ovoj situaciji može računati na američki LNG iako završavaju nove kapacitete za utečnjavanje gasa.
„Kada pogledate broj garnitura za nušenje koje rade svaki dan, a to je otprilike pokazatelj koliko se novog gasa i nafte istražuje u Sjedinjenim Američkim Državama, videćete da je to palo sa nekih 590 prošle godine na 544. Znači imamo pad od nekih 10 odsto u broju bušećih garnitura. To samo po sebi može da bude indikator da iako će možda SAD da naprave više kapaciteta za utečnjavanje, pitanje je koliko će oni moći uopšte gasa da stave na tržište“, ističe Stanojević.
Nafta može da se nadoknadi
Po njegovoj oceni, situacija sa gasom možda će čak da bude teža nego sa naftom, jer tih desetak miliona nedostajućih barela nafte dnevno ipak može da se nadoknadi.
Jedan način je, na primer, da pustite da Rusija i Kazahstan podignu proizvodnju, navodi naš sagovornik, ukazujući i na već najavljeno puštanje nafte iz rezervi, što je Međunarodna agencija za energetiku već uradila na početku krize oslobodivši 80 miliona barela nafte. Njen direktor Fatih Birol je ovih dana najavio moguće oslobađanje novih 400 miliona barela.
Stanojević ističe da se na tržištu našla i „kineska“ nafta, ona koju je Kina, inače najveći potrošač pa tako i kupac nafte na svetskoj pijaci, na vreme uvezla.
„Kinezi sada trguju svojim rezervama, oni su je nakupovali, imaju ogromne rezerve i sad su, na primer, postali izvoznik nafte. Počeli su da prodaju zato što su ogromne cene. Ako sam kupovao po 62-63 dolara za barel, sad ga prodajem po 120, znači duplo skuplje ga prodajem, znači jako se isplati“, napominje on.
Ta praksa, kupim jeftinije, a prodam skuplje, kako ističe, nije nešto nepoznato, jer su SAD prodavale rezerve nafte kad god bi cena izašla na 79 dolara za barel. Taj limit su oni sami odredili i čim bi cena dostigla taj nivo prodavali su naftu, a onda je posle kupovali kada bude jeftinija.
U zelenu se puno ulaže, ali...
Sve to što se sada dešava sa gasom i naftom ukazuje da su oni i dalje nezamenjivi, bazični energenti bez kojih svet, praktično, ne može da funkcioniše.
„Ja ću malo da se vratim u istoriju. Znači 80-ih godina su nafta, gas i ugalj učestvovali sa 82-83 odsto u svetskoj energetici, znači u ukupnoj količini energije. Verujte, i danas je isti broj, kreće se stalno između 80 i 85 odsto. Znači, malo padne ugalj, malo padne nafta, malo poraste gas, ali u principu, ta cifra je sve vreme u opticaju“, ističe Stanojević.
On napominje da potražnja za energijom danas raste otprilike 1,0 odsto godišnje što iz obnovljivih izvora ne možete da se nadoknadi, uprkos velikim ulaganjima u zelenu energiju.
„Investicije u obnovljive izvore su sada najveće, one su oko 50 odsto svih investicija u energetiku. Investira se kako u obnovljive izvore energije, tako u mreže koje to treba da prenesu, elektromreže, investira se u skladišta. Pale su investicije u naftu i u gas, i to u naftu nekih 30 odsto, u gas oko 19 odsto, ali svejedno to nije dovoljno da bi svet napustio tako lako i tako brzo, naftu, gas i ugalj, i prešao na obnovljive izvore energije. Jednostavno, mnogo je teško nadoknaditi sve ono što si imao iz nafte i gasa. Neke procene kažu da treba da proizvedemo pet puta više struje do 2050. godine u svetu, a od toga treba 10 puta više da se proizvede iz obnovljivih izvora energije“, precizira stručnjak za energitiku.
A to, kako dodaje, znači ogromna ulaganja od 120. 000 milijardi dolara do 200. 000 milijardi da biste imali nultu emisiju ugljendioksida, što je pogotovo u vreme krize veoma teško. Pogotovo što je povrat tih ulaganja nizak. Prihodi, odnosno profit od od nafte i gasa je i dalje mnogo viši nego profit od od zelenih izvora energije, pa kapital beži tamo gde ima veći prihod.
I Britiš Petroleum odustao
Stanojević ukazuje na primer Britiš Petroleuma koji je odustao od svih zelenih projekata i njegove akcije su ove godine skočile 20 odsto. Akcionari, kako je rekao, jednostavno više nisu hteli da ulažu u planove vezane za zelenu energiju, jer to ne vraća pare, odnosno sporo vraća pare.
Nesporno je da su obnovljivi izvori dobri tamo gde mogu da budu primenjeni, zašto ljudi ne bi ugrađivali solarne panele na krov kuće ili poslovnog objekta, kaže on, ali i dodaje da ima mnogo delatnosti koje ne mogu bez fosilnih goriva.
„Nema avio saobraćaja, jer morate imati kerozin. Još uvek nije nađeno drugo gorivo koje može da pokrećemo avione na bezbedan način. Brodovi ne mogu da se pokreću nego nego na mazut, odnosno na takozvana brodska goriva. Neki vidovi teškog drumskog saobraćaja ne mogu, ne možete da proizvedete plastiku bez nafte, ne možete da proizvedete đubriva bez gasa, ne možete da napravite asfalt bez nafte, znači nema puteva ukoliko nema nafte. Neke vrste tekstila, farmaceutskih proizvoda, maziva, jednostavno još uvek nije nađena tehnologija koja to može da zameni, tako da će eksploatacija nafte i gasa verovatno potrajati“, kaže sagovornik Sputnjika.
„Čudni“ Birol
Manična potraga za naftom i gasom jer je zafalilo 15 odsto ukupne svetske potrošnje i cene koje su odletele u nebo su međutim, izazvale čudnu reakciju direktora Međunarodne agencije za energetiku Fatiha Birola. On je ocenio da će dešavanja na Bliskom Istoku dovesti do gubitka poverenja u fosilna goriva i da se treba okrenuti obnovljivim izvorima i nuklearkama.
Kako uopšte može biti izgubljeno poverenje u neki energent? A pogotovo s obzirom na toliku trku za istima. Pride, interesantno je da poverenje u nuklearke on ne smatra izgubljenim, iako su Amerikanci bombardovali više puta Bušer u Iranu, a Ukrajinci onu u Zaporožju koja je pod kontrolom Rusa.
„Gospodin Birol je inače poznati zagovornik svih mogućih vrsta zelene energije, to verovatno on iz te perspektive malo gleda na sve to. Nažalost, ideologija ponekad ima nadmoć nad ekonomijom i to nam se, nažalost, jako često dešava poslednjih nekoliko godina da politika uzima primat u odnosu na ekonomiju“, kaže Stanojević.
Po njegovoj oceni, Srbija mora da vodi računa o dva glavna faktora, prvo da ima energije što znači energetsku bezbednost, a i da ta cena energije, ako je moguće, bude nešto niža da bi privreda bila konkurentna, da bi mogli da se razvijamo. A kada je ekologija u pitanju da to ide nekim svojim tokom koji neće iziskivati veće troškove nego što su potrebni, a da bude svima na korist. I onima koji investiraju i onima koji su krajnji korisnici, zaključio je Stanojević u emisiji Energija Sputnjika.
Pogledajte i:
