https://lat.sputnikportal.rs/20260501/prvi-maj--medjunarodni-praznik-rada-140-godina-od-radnickih-protesta-u-cikagu-1198743546.html
Prvi maj – međunarodni praznik rada, 140 godina od radničkih protesta u Čikagu
Prvi maj – međunarodni praznik rada, 140 godina od radničkih protesta u Čikagu
Sputnik Srbija
Praznik rada obeležava se 1. maja širom sveta manifestacijama podrške radu, zalaganjem za pravedniji i bolji položaj radnih ljudi, naglašavanjem solidarnosti sa... 01.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-01T17:11+0200
2026-05-01T17:11+0200
2026-05-01T17:11+0200
društvo
društvo
svet
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/01/1198743827_0:36:1470:863_1920x0_80_0_0_174f6c16afd7cc56c52db57bb76c2a35.png
Osim poziva na poboljšanje uslova rada, Praznik rada je takođe dan kada se podseća na žrtve borbe protiv samovolje kapitala u prošlosti.Kao Međunarodni praznik rada Prvi maj je usvojen u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu, u Sjedinjenim Američkim Državama, više desetina hiljada radnika protestovalo zahtevajući povoljnije i pravednije uslove.Protesti i generalni štrajk na koje je odgovoreno represijom, sadržali su između ostalog i zahtev da se uvede osmočasovno radno vreme, odnosno isticana je parola "tri osmice" u značenju, osam sati rada, odmora, i slobodnog vremena.Višednevni protesti te 1886. u Čikagu, započeli su 1. maja, da bi do oštrijih sukoba došlo narednih dana, posebno 4. i 5. maja, kada su se proširili i van grada.Pošto je policija oštro razbijala protestne skupove, odnosno štrajkove, usledili su ozbiljni sukobi na ulicama, uz žrtve, kako među demonstrantima odnosno štrajkačima, tako i među pripadnicima policije.Najmanje šest osoba je ubijeno, a oko 50 ranjeno. Sledila su masovna hapšenja. Više radničkih vođa osuđeno je na smrt, a trojica na višegodišnju robiju.Procenjeno je da je tih dana 1886. u Čikagu, protestovalo oko 40.000 radnika.U znak sećanja na velike manifestacije, i odlučnu borbu, s nizom žrtava, prvih dana maja 1886. u Čikagu, tokom Osnivačkog kongresa Druge internacionale, jula 1889. u Parizu, o 100. godišnjici pada Bastilje, odlučeno je da se 1. maj nadalje obeležava kao Međunarodni praznik rada.Usaglašeno je da će to podrazumevati masovna okupljanja, manifestacije, od demonstracija do prigodnih skupova, kao vid i sećanja i opomene.Zatim je na Drugom kongresu, održanom u Briselu avgusta 1891. Prvi maj i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.Od samog početaka, zamišljeno je da to bude opšta manifestacija solidarnosti radnika, i drugih obespravljenih, protiv svih vidova eksploatacije.U Srbiji, Praznik rada, 1. maj, prvi put je obeležen 1893. godine, okupljanjima u Beogradu, da bi svečaniju formu obeležavanje Međunarodnog praznika rada imalo već naredne 1894. kada su proslave organizovane u Beogradu, Šapcu, Negotinu, Kragujevcu, Požarevcu, Obrenovcu, Bajinoj Bašti.Prvomajska manifestacija u seoskoj sredini u Srbiji prvi put je održana skupom u selu Dubona, kod Mladenovca, 1895. godine.Masovnije manifestacije uslediće od 1903. pošto je osnovan Glavni radnički savez, kao i Srpska socijaldemokratska stranka.U savremenoj Srbiji, u skladu sa zakonskom regulativom, Međunarodni praznik rada obeležavao se neradno.U svetu kakav je danas, suočenom s nepojmljivim raslojavanjem, sunovratom prava radnika, sveopštom nepravdom, Međunarodni praznik rada ponovo je prilika za odlučnije izraze nezadovoljstva.Širom Srbije prvomajski uranciNa izletištima i u turističkim centrima širom Srbije organizovani su tradicionalni prvomajski uranci povodom Međunarodnog praznika rada, 1. maja.Veliki broj Beograđana u ranim jutarnjim časovima stigao je na Košutnjak, Adu Ciganliju, Avalu i druga izletišta, gde će uz tradicionalni roštilj, muziku i sportske aktivnosti proslaviti praznik rada.Na Košutnjaku je najviše mladih, a mnogi su na izletišta došli sinoć kako bi zauzeli što bolje mesto za druženje.Jedno od najposećenijih izletišta za prvomajski uranak je nacionalni park ''Fruška gora'', gde dolaze izletnici iz svih krajeva Srbije, a najpopularnije lokacije tog parka su Zmajevac, Letenka, Stražilovo...Prvomajski uranci organizovani su i na izletištima u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Vršcu, Kruševcu, Čačku, Novom Pazaru...Mnogi prvomajske praznike provode u turističkim centrima širom Srbije, gde se očekuje velii broj turista.Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je na sve koji odluče da prvomajske praznike provedu u prirodi, da budu oprezni prilikom paljenja vatre na otvorenom.Paljenje vatre dozvoljeno je isključivo na posebno obeleženim i obezbeđenim mestima, ističe MUP.U Beogradu skupovi sindikataSindikati u Srbiji danas su sa više okupljanja obeležili Međunarodni praznik rada, 1. maj, uz poruke da žele bolje uslove rada i veće zarade.Članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) okupili su se na Trgu Nikole Pašića, navodeći da 1. maj nije samo dan za odmor, već prilika za upozorenje socijalnim partnerima, Vladi Srbije i poslodavcima da su pravedna zarada, sigurni uslovi rada i dostojanstven život još uvek dalekosežni ciljevi za mnoge radnike.Predsednik SSSS Zoran Mihajlović rekao je da su danas hteli da predaju svoje zahteve Vladi Srbije, ali da tamo nema nikoga.Mihajlović je ocenio Vlada ne radi svoj posao i da "socijalni dijalog ne živi u Srbiji", prenosi RTS.Dodao je da se problemi gomilaju, da se ne zna šta će biti sa energentima, gde će se završiti cene i gde će doći minimalna zarada."Potrošačka korpa je otišla iznad toga. Zarađujemo sve više, ali sve manje možemo da kupujemo", naveo je Mihajlović.Na skupu je pročitan prvomajski proglas SSSS, u kojem je istaknuto da je 1. maj prilika za preispitivanje dostignuća radničkih prava i prepoznavanje izazova sa kojima se radnici suočavaju u vremenima novih tehnologija i veštačke inteligencije.SSSS je u proglasu pozvao Vladu Srbije, kao najvećeg poslodavca, i Uniju poslodavaca Srbije, da odgovore na njihove pozive na dijalog i na pregovore koji bi rezultirali rešavanjem nagomilanih problema, poboljšanjem materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih.Okupljeni su nosili zastave svojih sindikata i transparente "Za dostojanstven život, za sigurnu budućnost", "Sindikat metalaca Srbije", a sa Trga Nikole Pašića krenuli su ka Trgu Slavija da polože cveće na bistu Dimitriju Tucoviću,Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" su skup povodom 1. maja održali na Slaviji.Okupljanja su organizovali i nereprezentativni sindikati - Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata čiji su se članovi okupili u Knez Mihailovoj ulici, kod "Ruskog cara", navodeći da su neophodne promene Zakona o radu i povećanje zaštite radnika, dok su predstavnici Udruženih sindikata Srbije "Sloga", povodom 1. maja, položili venac na spomenik Dimitriju Tucoviću u Beogradu.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, svet, srbija
Prvi maj – međunarodni praznik rada, 140 godina od radničkih protesta u Čikagu
Praznik rada obeležava se 1. maja širom sveta manifestacijama podrške radu, zalaganjem za pravedniji i bolji položaj radnih ljudi, naglašavanjem solidarnosti sa onima čija su prava ugrožena, suprotstavljenjem eksploataciji i nepravdi uopšte.
Osim poziva na poboljšanje uslova rada, Praznik rada je takođe dan kada se podseća na žrtve borbe protiv samovolje kapitala u prošlosti.
Kao Međunarodni praznik rada Prvi maj je usvojen u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu, u Sjedinjenim Američkim Državama, više desetina hiljada radnika protestovalo zahtevajući povoljnije i pravednije uslove.
Protesti i generalni štrajk na koje je odgovoreno represijom, sadržali su između ostalog i zahtev da se uvede osmočasovno radno vreme, odnosno isticana je parola "tri osmice" u značenju, osam sati rada, odmora, i slobodnog vremena.
Višednevni protesti te 1886. u Čikagu, započeli su 1. maja, da bi do oštrijih sukoba došlo narednih dana, posebno 4. i 5. maja, kada su se proširili i van grada.
Pošto je policija oštro razbijala protestne skupove, odnosno štrajkove, usledili su ozbiljni sukobi na ulicama, uz žrtve, kako među demonstrantima odnosno štrajkačima, tako i među pripadnicima policije.
Najmanje šest osoba je ubijeno, a oko 50 ranjeno. Sledila su masovna hapšenja. Više radničkih vođa osuđeno je na smrt, a trojica na višegodišnju robiju.
Procenjeno je da je tih dana 1886. u Čikagu, protestovalo oko 40.000 radnika.
U znak sećanja na velike manifestacije, i odlučnu borbu, s nizom žrtava, prvih dana maja 1886. u Čikagu, tokom Osnivačkog kongresa Druge internacionale, jula 1889. u Parizu, o 100. godišnjici pada Bastilje, odlučeno je da se 1. maj nadalje obeležava kao Međunarodni praznik rada.
Usaglašeno je da će to podrazumevati masovna okupljanja, manifestacije, od demonstracija do prigodnih skupova, kao vid i sećanja i opomene.
Zatim je na Drugom kongresu, održanom u Briselu avgusta 1891. Prvi maj i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.
Od samog početaka, zamišljeno je da to bude opšta manifestacija solidarnosti radnika, i drugih obespravljenih, protiv svih vidova eksploatacije.
U Srbiji, Praznik rada, 1. maj, prvi put je obeležen 1893. godine, okupljanjima u Beogradu, da bi svečaniju formu obeležavanje Međunarodnog praznika rada imalo već naredne 1894. kada su proslave organizovane u Beogradu, Šapcu, Negotinu, Kragujevcu, Požarevcu, Obrenovcu, Bajinoj Bašti.
Prvomajska manifestacija u seoskoj sredini u Srbiji prvi put je održana skupom u selu Dubona, kod Mladenovca, 1895. godine.
Masovnije manifestacije uslediće od 1903. pošto je osnovan Glavni radnički savez, kao i Srpska socijaldemokratska stranka.
U savremenoj Srbiji, u skladu sa zakonskom regulativom, Međunarodni praznik rada obeležavao se neradno.
U svetu kakav je danas, suočenom s nepojmljivim raslojavanjem, sunovratom prava radnika, sveopštom nepravdom, Međunarodni praznik rada ponovo je prilika za odlučnije izraze nezadovoljstva.
Širom Srbije prvomajski uranci
Na izletištima i u turističkim centrima širom Srbije organizovani su tradicionalni prvomajski uranci povodom Međunarodnog praznika rada, 1. maja.
Veliki broj Beograđana u ranim jutarnjim časovima stigao je na Košutnjak, Adu Ciganliju, Avalu i druga izletišta, gde će uz tradicionalni roštilj, muziku i sportske aktivnosti proslaviti praznik rada.
Na Košutnjaku je najviše mladih, a mnogi su na izletišta došli sinoć kako bi zauzeli što bolje mesto za druženje.
Jedno od najposećenijih izletišta za prvomajski uranak je nacionalni park ''Fruška gora'', gde dolaze izletnici iz svih krajeva Srbije, a najpopularnije lokacije tog parka su Zmajevac, Letenka, Stražilovo...
Prvomajski uranci organizovani su i na izletištima u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Vršcu, Kruševcu, Čačku, Novom Pazaru...
Mnogi prvomajske praznike provode u turističkim centrima širom Srbije, gde se očekuje velii broj turista.
Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je na sve koji odluče da prvomajske praznike provedu u prirodi, da budu oprezni prilikom paljenja vatre na otvorenom.
Paljenje vatre dozvoljeno je isključivo na posebno obeleženim i obezbeđenim mestima, ističe MUP.
U Beogradu skupovi sindikata
Sindikati u Srbiji danas su sa više okupljanja obeležili Međunarodni praznik rada, 1. maj, uz poruke da žele bolje uslove rada i veće zarade.
Članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) okupili su se na Trgu Nikole Pašića, navodeći da 1. maj nije samo dan za odmor, već prilika za upozorenje socijalnim partnerima, Vladi Srbije i poslodavcima da su pravedna zarada, sigurni uslovi rada i dostojanstven život još uvek dalekosežni ciljevi za mnoge radnike.
Predsednik SSSS Zoran Mihajlović rekao je da su danas hteli da predaju svoje zahteve Vladi Srbije, ali da tamo nema nikoga.
Mihajlović je ocenio Vlada ne radi svoj posao i da "socijalni dijalog ne živi u Srbiji", prenosi RTS.
Dodao je da se problemi gomilaju, da se ne zna šta će biti sa energentima, gde će se završiti cene i gde će doći minimalna zarada.
"Potrošačka korpa je otišla iznad toga. Zarađujemo sve više, ali sve manje možemo da kupujemo", naveo je Mihajlović.
Na skupu je pročitan prvomajski proglas SSSS, u kojem je istaknuto da je 1. maj prilika za preispitivanje dostignuća radničkih prava i prepoznavanje izazova sa kojima se radnici suočavaju u vremenima novih tehnologija i veštačke inteligencije.
SSSS je u proglasu pozvao Vladu Srbije, kao najvećeg poslodavca, i Uniju poslodavaca Srbije, da odgovore na njihove pozive na dijalog i na pregovore koji bi rezultirali rešavanjem nagomilanih problema, poboljšanjem materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih.
Okupljeni su nosili zastave svojih sindikata i transparente "Za dostojanstven život, za sigurnu budućnost", "Sindikat metalaca Srbije", a sa Trga Nikole Pašića krenuli su ka Trgu Slavija da polože cveće na bistu Dimitriju Tucoviću,
Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" su skup povodom 1. maja održali na Slaviji.
Okupljanja su organizovali i nereprezentativni sindikati - Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata čiji su se članovi okupili u Knez Mihailovoj ulici, kod "Ruskog cara", navodeći da su neophodne promene Zakona o radu i povećanje zaštite radnika, dok su predstavnici Udruženih sindikata Srbije "Sloga", povodom 1. maja, položili venac na spomenik Dimitriju Tucoviću u Beogradu.
