https://lat.sputnikportal.rs/20260428/procena-svetske-banke-koliko-ce-porasti-cene-energenata-zbog-krize-na-bliskom-istoku-1198656412.html
Procena Svetske banke: Koliko će porasti cene energenata zbog krize na Bliskom istoku
Procena Svetske banke: Koliko će porasti cene energenata zbog krize na Bliskom istoku
Sputnik Srbija
Svetska banka u danas objavljenom izveštaju upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini, dok se ukupne... 28.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-28T17:03+0200
2026-04-28T17:03+0200
2026-04-28T17:03+0200
ekonomija
svet
svet – ekonomija
ekonomija
sukob na bliskom istoku
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112247/42/1122474269_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_326e39f1d117825ff1f36d5e8e11e587.jpg
Kako se navodi u izveštaju, zbog rata je došlo do jednog od najvećih šokova u snabdevanju naftom, uz početni pad globalne ponude od oko 10 miliona barela dnevno.Napadi na energetsku infrastrukturu i poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko 35 odsto svetske pomorske trgovine sirovom naftom, dodatno su pogoršali situaciju, navodi Svetska banka.Cena nafte Brent već je sredinom aprila bila viša za 50 odsto viša nego na početku godine, dok se za 2026. prognozira prosečna cena od 86 dolara po barelu, u odnosu na 69 dolara u 2025. godini.Ove projekcije polaze od pretpostavke da će se najteži poremećaji stabilizovati do maja i da će se transport kroz ključne rute normalizovati do kraja godine.Glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil upozorava da rat deluje kroz "talase" na globalnu ekonomiju – prvo kroz rast cena energenata, zatim hrane, a potom kroz inflaciju i rast kamatnih stopa, što dodatno poskupljuje zaduživanje.Cene đubriva mogle bi da porastu za 31 odsto u 2026, što bi dodatno smanjilo prihode poljoprivrednika i ugrozilo prinose.Istovremeno, cene industrijskih metala poput aluminijuma, bakra i kalaja mogle bi da dostignu istorijske maksimume, podstaknute snažnom tražnjom iz sektora kao što su centri podataka električna vozila i obnovljivi izvori energije.Plemeniti metali takođe beleže rast, uz očekivani skok prosečnih cena od 42 odsto tokom godine, zbog povećane potražnje za sigurnim investicijama u uslovima geopolitičke neizvesnosti.U ekonomijama u razvoju, inflacija bi mogla da poraste na 5,1 odsto u 2026, što je za jedan procentni poen više u odnosu na procene pre izbijanja sukoba, dok se rast revidira naniže na 3,6 odsto.U negativnijem scenariju, ukoliko sukob potraje ili dođe do dodatnih oštećenja ključne infrastrukture, prosečna cena nafte mogla bi da dostigne i 115 dolara po barelu.U tom slučaju inflacija u ekonomijama u razvoju mogla bi da porasti na 5,8 odsto, što je nivo viđen samo tokom energetske krize 2022. godine, navodi se u izveštaju na veb stranici Svetske banke.Zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose upozorava da vlade imaju ograničen fiskalni prostor za reakciju i da bi trebalo izbegavati široke, neselektivne mere podrške koje mogu da dodatno naruše tržište, već se treba fokusirati na ciljanu i privremenu pomoć najugroženijima.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – ekonomija, ekonomija, sukob na bliskom istoku
svet, svet – ekonomija, ekonomija, sukob na bliskom istoku
Procena Svetske banke: Koliko će porasti cene energenata zbog krize na Bliskom istoku
Svetska banka u danas objavljenom izveštaju upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini, dok se ukupne cene roba skočiti za više za 16 odsto, što će dodatno podstaći inflaciju i usporiti globalni ekonomski rast.
Kako se navodi u izveštaju, zbog rata je došlo do jednog od najvećih šokova u snabdevanju naftom, uz početni pad globalne ponude od oko 10 miliona barela dnevno.
Napadi na energetsku infrastrukturu i poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko 35 odsto svetske pomorske trgovine sirovom naftom, dodatno su pogoršali situaciju, navodi Svetska banka.
Cena nafte Brent već je sredinom aprila bila viša za 50 odsto viša nego na početku godine, dok se za 2026. prognozira prosečna cena od 86 dolara po barelu, u odnosu na 69 dolara u 2025. godini.
Ove projekcije polaze od pretpostavke da će se najteži poremećaji stabilizovati do maja i da će se transport kroz ključne rute normalizovati do kraja godine.
Glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil upozorava da rat deluje kroz "talase" na globalnu ekonomiju – prvo kroz rast cena energenata, zatim hrane, a potom kroz inflaciju i rast kamatnih stopa, što dodatno poskupljuje zaduživanje.
Cene đubriva mogle bi da porastu za 31 odsto u 2026, što bi dodatno smanjilo prihode poljoprivrednika i ugrozilo prinose.
Istovremeno, cene industrijskih metala poput aluminijuma, bakra i kalaja mogle bi da dostignu istorijske maksimume, podstaknute snažnom tražnjom iz sektora kao što su centri podataka električna vozila i obnovljivi izvori energije.
Plemeniti metali takođe beleže rast, uz očekivani skok prosečnih cena od 42 odsto tokom godine, zbog povećane potražnje za sigurnim investicijama u uslovima geopolitičke neizvesnosti.
U ekonomijama u razvoju, inflacija bi mogla da poraste na 5,1 odsto u 2026, što je za jedan procentni poen više u odnosu na procene pre izbijanja sukoba, dok se rast revidira naniže na 3,6 odsto.
U negativnijem scenariju, ukoliko sukob potraje ili dođe do dodatnih oštećenja ključne infrastrukture, prosečna cena nafte mogla bi da dostigne i 115 dolara po barelu.
U tom slučaju inflacija u ekonomijama u razvoju mogla bi da porasti na 5,8 odsto, što je nivo viđen samo tokom energetske krize 2022. godine, navodi se u izveštaju na veb stranici Svetske banke.
Zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose upozorava da vlade imaju ograničen fiskalni prostor za reakciju i da bi trebalo izbegavati široke, neselektivne mere podrške koje mogu da dodatno naruše tržište, već se treba fokusirati na ciljanu i privremenu pomoć najugroženijima.
