Od „Biča Božjeg“ do „Čelične lejdi“: Nadimci koji menjaju pogled na istoriju
© Foto : Miroslav Milić, Sputnjiku ustupio Kreativni centar
Pratite nas
Da li nadimci otkrivaju više o slavnim ličnostima nego njihova imena i da li bismo neke istorijske ličnosti pamtili isto da nisu bili „Veliki“, „Silni“, „Pravedni“ ili „Mudri“? Upravo ta igra imena i nadimaka u središtu je nove knjige istoričara Uroša Milivojevića, koja čitaoce vodi kroz vekove, ali na pomalo neobičan način.
Od velikih i lepih, do slepih i beznosih
U knjizi „Priče o slavnim imenima i nadimcima“, koju je objavio Kreativni centar iz Beograda, Uroš Milivojević istoriju predstavlja kao svojevrsni leksikon ličnosti čiji su nadimci postali putokazi za razumevanje njihovih života, ali i vremena u kojem su živeli. Od „velikih“, „lepih“ i „pravednih“, preko „ludih“ i „prokletih“, do „slepih“ i „beznosih“, svaki nadimak nosi priču koja na uzbudljiv način osvetljava istorijske događaje.
„Moja ideja je bila da knjiga bude u formi leksikona ili umetnika, da većina biografija bude naslovljena upravo tim nadimcima, koji su ponekad neobični i svedeni. Čitalac onda može da čita redom koji mu se dopadne, da prati ono što ga intrigira, a napravili smo i poveznice u tekstu kako bi se lakše prelazilo s jedne ličnosti na drugu“, objašnjava Uroš Milivojević.
Ono što ovu temu čini posebno zanimljivom, kako ističe naš sagovornik, jeste činjenica da nadimci nisu samo istorijski ukras, nego pravi mali kulturološki kodovi, koji otkrivaju mnogo više od pukih karakteristika ličnosti.
„Nadimci raznih istorijskih ličnosti do danas veoma su raznovrsni. Kada učimo istoriju, najčešće krećemo s onim lepim, afirmativnim nadimcima, kao što su 'Veliki', 'Pravedni', 'Veličanstveni', 'Mudri'. Ali, kako su istoriju pisale kasnije generacije, oni su dobijali i manje laskave, pa čak i pogrdne nadimke“, kaže Milivojević.
Neki vladari ostali su upamćeni po fizičkim osobinama, a jedan od najupečatljivijih primera je vizantijski car Justinijan II, poznat kao Beznosi, čija životna priča podseća na scenario za film.
„Justinijan II je bio veoma žustar i vlastoljubiv vladar koji je vladao u dva navrata. Posle zbacivanja sa prestola bio je kažnjen odsecanjem nosa i dela jezika, što u to vreme nije bilo neobično. Ipak, uspeo je da se vrati na vlast – praktično se u Carigrad ušunjao kroz stari akvadukt i iznenadio sve. U javnosti se pojavljivao sa nosom od srebra, kao vrstom proteze“, priča Milivojević.
Prema njegovim rečima, ovakve priče pokazuju koliko su se pravila igre u prošlosti razlikovala od današnjih i koliko ta vremenska distanca čini istoriju uzbudljivom, ali i izazovnom za razumevanje.
Nadimci kao kodovi za razumevanje prošlosti
Mnogi nadimci, kako ukazuje naš sagovornik, nisu nastali za života ličnosti koje opisuju, nego su često plod kasnijih tumačenja.
„Aleksandar je za života koristio nadimak Nepobedivi. Nadimak Veliki ustalio se tek kasnije, u rimskom periodu, kada su istoriografi počeli da ga koriste. Slično je i sa Atilom, koji je nazvan ‘Bič Božji’ tek mnogo kasnije, kao i sa Stefanom Dušanom koji postaje ‘Silni’ tek u 18. veku“, objašnjava istoričar i dodaje da nadimci često govore više o vremenu u kojem su nastali nego o samim ličnostima kojima su dati.
Posebno je zanimljiv slučaj francuskog kralja Luja XI, koji je bio poznat kao „Univerzalni pauk“. Nadimak zvuči gotovo šaljivo, ali iza njega stoji ozbiljna politička priča.
„Luj XI nije imao sreće sa savremenicima. Bio je nekonvencionalan vladar – oblačio se skromno i okruživao ljudima nižeg porekla, ali sposobnim i lojalnim. U vreme kada su kraljevi često bili slabiji od velikaša, on je morao da se snalazi. Otud nadimak ‘Univerzalni pauk’, jer je bio vrstan diplomata, koristio je mrežu špijuna, pregovarao, intrigirao – sve kako bi ostvario svoje ciljeve“, kaže Milivojević.
Nadimci su, kako ističe istoričar, imali i vrlo praktičnu funkciju – pomagali su da se razlikuju brojni vladari s istim imenima.
„Srednjovekovni hroničari su imali problem kako da klasifikuju ogroman broj ličnosti s istim imenima. Imali ste desetine vladara s imenima Karlo, Filip, Ludvig… Kod nas je to bio slučaj s imenom Stefan. Nadimci su bili jedan od načina da se sve to dovede u red“, objašnjava Uroš Milivojević.
Srpska istorija kroz nadimke
Kada je reč o srpskoj istoriji, nadimci imaju posebno mesto. Od Stefana Nemanje i Dušana, do Karađorđa i kneza Miloša, oni su često postajali važniji od samih imena.
„U slučaju Đorđa Petrovića, nadimak Karađorđe potpuno je potisnuo ime i prezime. Miloš Obrenović je imao nadimak Veliki i on je, kako je vreme prolazilo, bio sve više cenjen u samoj Srbiji, što i nije bio baš čest slučaj. Postoji lep opis njegovog povratka u Srbiju, kao starca od 75 godina, kada ga je narod, a posebno mlađi svet - generacija koja nije doživela njegovu prvu vladavinu - dočekao s oduševljenjem. Pojavio se kao živahni starčić iskićen ordenjem, u starostavnoj odeći i sa sabljom okovanom u srebro, kao simbol srpske revolucije i aktivnije spoljne politike prema turskom carstvu. I to pokazuje koliko se slika o ličnosti može promeniti kroz vreme“, navodi Milivojević.
Ipak, nisu svi nadimci bili zvanični ili široko prihvaćeni. Neki su postojali samo u uskom krugu, poput porodičnih nadimaka, dok su drugi bili delo neprijatelja.
„Imate nadimke koje su vam dali roditelji, koje niko van porodice nije koristio, poput nadimka kneza Mihajla Obrenovića, kog su u porodici zvali Beg Manja. Postoje i nadimci koje su vladarima davali njihovi protivnici, a oni obično nisu bili laskavi “, dodaje istoričar.
Knjiga se ne zadržava samo na dalekoj prošlosti. U njoj se nalaze i ličnosti iz 20. veka, poput Mahatme (Velika duša) Gandija ili Margaret Tačer, poznate kao „Čelična lejdi“. Ipak, upravo taj vek, kako autor priznaje, nosi posebnu težinu.
„Morate imati dobar stomak da biste se bavili 20. vekom. To je vreme velikih podela, ratova i tragedija. Za razliku od starijih perioda, gde postoji vremenska distanca, ovde su sećanja i dalje živa i često bolna“, kaže Milivojević.
Istoričar naglašava da je veoma značajan doprinos knjizi dao i Boris Kuzmanović, koji je svaku od priča o slavnim ličnostima upotpunio duhovitim ilustracijama. Njegov rad ovenčan je i nagradom „Zaharije Orfelin“ za najbolje ilustrovanu knjigu na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu.
"Priče o slavnim imenima i nadimcima" Uroša Milivojevića
© Foto : Miroslav Milić, Sputnjiku ustupio Kreativni centar
