https://lat.sputnikportal.rs/20260425/vise-od-dva-veka-pokusaja-da-se-iskopa-rov-izmedju-rusije-i-srba-video--1198499403.html
Više od dva veka pokušaja da se iskopa rov između Rusije i Srba /video/
Više od dva veka pokušaja da se iskopa rov između Rusije i Srba /video/
Sputnik Srbija
Pokušaji da se iskopa rov između Rusije i njoj bliskih balkanskih naroda odavno traju, pa eventualni planovi da se i Srbija uvuče u neki budući pohod Evropljana... 25.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-25T17:11+0200
2026-04-25T17:11+0200
2026-04-25T17:11+0200
svet
svet
svet – politika
svet sa sputnjikom
analize i mišljenja
rusija
srbija
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/03/1190990757_0:321:3072:2048_1920x0_80_0_0_df5c909cf8369067f9754666d8a731fb.jpg
Dugo traje ta briga Evropljana da Rusi koji imaju istu religiju sa mnogim balkanskim narodima ne ostvare prodor na jugoistok, ističe istoričar, komentarišući upozorenje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da se Srbija suočava sa direktnim zahtevima briselskih birokrata da zauzmne antirusku liniju, ali i da pošalje svoju vojsku u blok koji oni prete da će formirati protiv Rusije.Miloradović podseća da strah od ruskog uticaja na Balkanu postoji još od 18. veka, a u prilog tome navodi epizodu iz vremena zalaska Osmanske carevine kada su Rusi predložili Beču da se dogovore oko toga kako da je zajedno sruše. Baron Bender, savetnik vladarke Habsburške monarhije Marije Terezije, rekao je da to njima ne odgovara jer su balkanski narodi vrlo blisku Rusima pa ako Rusija prodre na Balkan svi će se prikloniti njoj a „mi ćemo izgubiti sve”.„Nama više odgovara da ostane Osmanska carevina nego da delimo bilo šta s Rusima na Balkanu, rekao je Bender. A to je 18. vek. Znači, najmanje 250 godina traje taj pokušaj da se balkanski narodi, Bugari, Srbi, Makedonci otrgnu od Rusije. Čak i Grci zbog religije takođe gravitiraju ka Rusiji, pa i Rumuni. Da se to ne bi desilo potrebno je da se iskopa što dublji rov između tih naroda i Rusije, kao što su ga Hrvati uspešno iskopali i u Drugom, i u Prvom svetskom ratu. A sad treba takav rov da iskopaju i Srbi”, konstatuje Miloradović u emisiji Svet sa Sputnjikom.Srbima bi da ponude drugi identitetPritom, kako kaže, u eventualnim velikim sukobima gde bi dejstvovali milioni vojnika mala srpska sila ništa ne bi ništa odlučila, ali neki u Evropi imaju jaku želju da Srbe uvuku u sukob sa Rusima, da mogu da kažu - evo, i Srbi su prolivali rusku krv.Dalji razvoj događaja, po mišljenju istoričara, išao bi ka tome da se Srbima ponudi i neka druga religija i neki drugi identitet - „to je bio put i preko Jugoslavije, a onda bi bila realna i velika Hrvatska i razne druge želje”.Vojni analitičar i urednik RT Balkana Andrej Mlakar napominje da nije slučajno Lavrov upozorio na evropske planove prema Srbiji.„To je stara priča, svo oružje što postoji u vojsci Srbije treba dati Ukrajincima. Treba imati u vidu i da je ambasador Ukrajine u Beogradu bivši obaveštajac i čovek za specijalne zadatke, što dovoljno govori. Sergej Lavrov je čovek sa dugogodišnjim stažom šefa diplomatije, koji i te kako ima određene informacije. Postoji tendencija da po svaku cenu treba Srbe uvući u rat protiv Rusije i okaljati rusko-srpsko prijateljstvo”, veruje Mlakar.On u tom ključu tumači i ucene evropske komesarke Marte Kos upućene Srbiji koje se, smatra, ne tiču samo seta pravosudnih zakona Srbije nego i Rusije pa i ruskih medija.Mračni oblak nacizma nad EvropomDublje ishodište u ovakvim planovima Brisela prema Srbiji Miloradović vidi u ideologiji koja, kako kaže, stoji kao mračni oblak iznad Evrope a najviše se ispoljila u Nemačkoj dok ima filijale i u okolnim zemljama, a to je nacizam.Nije slučajno, podseća on, maršal Georgij Žukov 1945. godine u Nemačkoj, kad je čuo šta Nemci govore, izrekao čuvenu rečenicu: Mi smo Nemce i Evropu oslobodili od fašizma, oni nam to nikada neće oprostiti.Povodom ocena Lavrova da evropski lideri, zajedno sa šefom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim, nameravaju da ujedine evropske vojske pod zastavom nacizma, Miloradović kaže da ni Nemačka ni ta ideologija nisu nikad potpuno poraženi – jesu bili od Sovjeta i Anglosaksonaca, ali ne od manjih naroda poput Srba i drugih Jugoslovena koji su takođe ratovali protiv Nemaca.A kad je nastao NATO pakt a Nemačka ušla u njega 1955.godine Nemci su, dodaje naš sagovornik, u odnosu na svoje sitne protivnike bili na konju.„Što se tiče krupnih protivnika, počeli su široku strategiju, koja je rezultirala Evropskom unijom - ona je u stvari ta kabanica koja štiti Nemačku od udaraca. Ne može više niko da udari po Nemačkoj, a da ne udari celu Evropu.”Na pitanje šta je suština žilavosti nacizma, Miloradović kaže da svaka ideologija ima dve uloge: da bude vodilja određenoj političkoj grupaciji dok dođe do vlasti i da bude kohezivni faktor, a kad dođe na vlast da bude instrument kojim se vlada i opravdava određena politika.Ukrajina kao vojna laboratorijaU kontekstu aktuelnih dešavanja i formiranja nekog novog bloka od Evropljana i Ukrajine, Mlakar primećuje da je Ukrajina shvaćena kao vojna laboratorija.„Vi ste prvi put dobili laboratoriju in vivo. Ne postoji oružje koje je napravljeno na Zapadu u periodu od hladnog rata a da nije poslato Ukrajini. Tamo je poslato sve što postoji na Zapadu od njihovog ubojitog arsenala, osim pojedinih borbenih aviona. Napravljena je revolucija u ratu dronovima zahvaljujući ratu u Ukrajini. Sve što postoji od primesa taktike, vojnih savetnika je poslato u Ukrajinu. Znači, oni su Ukrajinu shvatili kao kohezioni faktor”, obrazlaže novinar.Sve se to, kaže, pothranjuje strahom od Rusije iako se paradoksalno širi teza da je Rusija nemoćna i da ne može da pobedi.„Oni su opsednuti time da će se ruski tenkovi valjati preko stepa i doći ponovo i njih pokoriti, izaći će na topla mora. Ta priča o toplim morima je neprestana, sad Jadran ponovo figurira u celoj toj priči. A ko tu može biti kohezioni faktor? Zelenski. Zato što on ima armiju koja ima borbeno iskustvo, pa nećemo mi da ratujemo nego oni”, kaže Mlakar.On dodaje da se u takav plan uklapaju i evropske fabrike dronova namenjenih Ukrajini.„To je za Evropu najjeftiniji i najbolji način, instalirati i praviti rakete polubalističke, balističke, dometa od 300 do 800 kilometara koje bi bile date Ukrajini da bi ona mogla da gađa Rusku Federaciju. To je sada nova ideja. I u okviru toga oni nisu džabe rekli da je Zelenski integrator”, kaže Mlakar i dodaje da su u Evropi voljni da ratuju samo sa distance.U takav pristup uklapa se i izjava načelnika belgijskog generalštaba Frederika Vensena da Ukrajinci svojom krvlju kupuju vreme Evropljanima koji se do 2030. spremaju za rat protiv Rusije. Miloradović, međutim, kaže da je u ovom trenutku u Evropi malo onih koji su spremni da stave glavu na panj za nešto gde nema čak ni ideala nego je u pitanju čist interes.„Zato Evropi treba određeno vreme koje moraju nekako da kupe da bi promenili raspoloženje svog stanovništa. Ni Amerika nije bila 1941. raspoložena da ratuje pa se desio Perl Harbor, što je potpuno preokrenulo raspoloženje prosečnog Amerikanca. To se može urediti i u Evropi. To se može urediti i u Nemačkoj”, upozorava istoričar.Možda će i Hitlera da operu varikinomZato se, kaže, ne treba zavaravati time ko bi danas ratovao - napravili bi oni od njih vojnike sutra.Miloradović primećuje da je teško shvatiti kako je Evropa došla na put revanšizma prema Rusiji, jer su dvaput doživeli katastrofu upravo zbog pohoda na istok -i nije im dovoljno.Objašnjenje, uveren je, može biti da je evropska civilizacija rasistička i smatra sebe superiornom u odnosu na druge, a imperijalni mentalitet nije izbrisan iz svesti i može se lako obnoviti.„Popularnost takvih narativa se vrlo brzo uspostavlja, čak i vrlo mračne slike, vrlo mračne ličnosti, ako imaju određenu frekvenciju pojavljivanja u medijima. Najpopularnija istorijska ličnost je Adolf Hitler. Zato što svako za njega zna i svako ga pomene kad ga pitate. Malo treba da se u medijima radi i da se ispira mozak da bi se slika od negativne promenila u pozitivnu. Ja samo čekam kada će sa margine istoriografije u Nemačkoj i Evropi da se preseli u mejnstrim ta priča da istorija mora da se piše iz početka. Mnogo je zabluda i mnogo je bilo svesnog iskrivljavanja. Pa će onda da ga peru varikinom, da dobiju belog Hitlera kakav im treba”, upozorava na kraju Miloradović.Pogledajte i:
srbija
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, svet – politika, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja, rusija, srbija, evropa
svet, svet – politika, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja, rusija, srbija, evropa
Više od dva veka pokušaja da se iskopa rov između Rusije i Srba /video/
Pokušaji da se iskopa rov između Rusije i njoj bliskih balkanskih naroda odavno traju, pa eventualni planovi da se i Srbija uvuče u neki budući pohod Evropljana na istok, iako deluju nadrealno, nisu nešto što se dešava prvi put, upozorava istoričar dr Goran Miloradović iz Instituta za savremenu istoriju.
Dugo traje ta briga Evropljana da Rusi koji imaju istu religiju sa mnogim balkanskim narodima ne ostvare prodor na jugoistok, ističe istoričar, komentarišući upozorenje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da se Srbija suočava sa direktnim zahtevima briselskih birokrata da zauzmne antirusku liniju, ali i da pošalje svoju vojsku u blok koji oni prete da će formirati protiv Rusije.
Miloradović podseća da strah od ruskog uticaja na Balkanu postoji još od 18. veka, a u prilog tome navodi epizodu iz vremena zalaska Osmanske carevine kada su Rusi predložili Beču da se dogovore oko toga kako da je zajedno sruše. Baron Bender, savetnik vladarke Habsburške monarhije Marije Terezije, rekao je da to njima ne odgovara jer su balkanski narodi vrlo blisku Rusima pa ako Rusija prodre na Balkan svi će se prikloniti njoj a „mi ćemo izgubiti sve”.
„Nama više odgovara da ostane Osmanska carevina nego da delimo bilo šta s Rusima na Balkanu, rekao je Bender. A to je 18. vek. Znači, najmanje 250 godina traje taj pokušaj da se balkanski narodi, Bugari, Srbi, Makedonci otrgnu od Rusije. Čak i Grci zbog religije takođe gravitiraju ka Rusiji, pa i Rumuni. Da se to ne bi desilo potrebno je da se iskopa što dublji rov između tih naroda i Rusije, kao što su ga Hrvati uspešno iskopali i u Drugom, i u Prvom svetskom ratu. A sad treba takav rov da iskopaju i Srbi”, konstatuje Miloradović u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Srbima bi da ponude drugi identitet
Pritom, kako kaže, u eventualnim velikim sukobima gde bi dejstvovali milioni vojnika mala srpska sila ništa ne bi ništa odlučila, ali neki u Evropi imaju jaku želju da Srbe uvuku u sukob sa Rusima, da mogu da kažu - evo, i Srbi su prolivali rusku krv.
Dalji razvoj događaja, po mišljenju istoričara, išao bi ka tome da se Srbima ponudi i neka druga religija i neki drugi identitet - „to je bio put i preko Jugoslavije, a onda bi bila realna i velika Hrvatska i razne druge želje”.
Vojni analitičar i urednik RT Balkana Andrej Mlakar napominje da nije slučajno Lavrov upozorio na evropske planove prema Srbiji.
„To je stara priča, svo oružje što postoji u vojsci Srbije treba dati Ukrajincima. Treba imati u vidu i da je ambasador Ukrajine u Beogradu bivši obaveštajac i čovek za specijalne zadatke, što dovoljno govori. Sergej Lavrov je čovek sa dugogodišnjim stažom šefa diplomatije, koji i te kako ima određene informacije. Postoji tendencija da po svaku cenu treba Srbe uvući u rat protiv Rusije i okaljati rusko-srpsko prijateljstvo”, veruje Mlakar.
On u tom ključu tumači i ucene evropske komesarke Marte Kos upućene Srbiji koje se, smatra, ne tiču samo seta pravosudnih zakona Srbije nego i Rusije pa i ruskih medija.
Mračni oblak nacizma nad Evropom
Dublje ishodište u ovakvim planovima Brisela prema Srbiji Miloradović vidi u ideologiji koja, kako kaže, stoji kao mračni oblak iznad Evrope a najviše se ispoljila u Nemačkoj dok ima filijale i u okolnim zemljama, a to je nacizam.
Nije slučajno, podseća on, maršal Georgij Žukov 1945. godine u Nemačkoj, kad je čuo šta Nemci govore, izrekao čuvenu rečenicu: Mi smo Nemce i Evropu oslobodili od fašizma, oni nam to nikada neće oprostiti.
Povodom ocena Lavrova da evropski lideri, zajedno sa šefom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim, nameravaju da ujedine evropske vojske pod zastavom nacizma, Miloradović kaže da ni Nemačka ni ta ideologija nisu nikad potpuno poraženi – jesu bili od Sovjeta i Anglosaksonaca, ali ne od manjih naroda poput Srba i drugih Jugoslovena koji su takođe ratovali protiv Nemaca.
A kad je nastao NATO pakt a Nemačka ušla u njega 1955.godine Nemci su, dodaje naš sagovornik, u odnosu na svoje sitne protivnike bili na konju.
„Što se tiče krupnih protivnika, počeli su široku strategiju, koja je rezultirala Evropskom unijom - ona je u stvari ta kabanica koja štiti Nemačku od udaraca. Ne može više niko da udari po Nemačkoj, a da ne udari celu Evropu.”
Na pitanje šta je suština žilavosti nacizma, Miloradović kaže da svaka ideologija ima dve uloge: da bude vodilja određenoj političkoj grupaciji dok dođe do vlasti i da bude kohezivni faktor, a kad dođe na vlast da bude instrument kojim se vlada i opravdava određena politika.
Ukrajina kao vojna laboratorija
U kontekstu aktuelnih dešavanja i formiranja nekog novog bloka od Evropljana i Ukrajine, Mlakar primećuje da je Ukrajina shvaćena kao vojna laboratorija.
„Vi ste prvi put dobili laboratoriju in vivo. Ne postoji oružje koje je napravljeno na Zapadu u periodu od hladnog rata a da nije poslato Ukrajini. Tamo je poslato sve što postoji na Zapadu od njihovog ubojitog arsenala, osim pojedinih borbenih aviona. Napravljena je revolucija u ratu dronovima zahvaljujući ratu u Ukrajini. Sve što postoji od primesa taktike, vojnih savetnika je poslato u Ukrajinu. Znači, oni su Ukrajinu shvatili kao kohezioni faktor”, obrazlaže novinar.
Sve se to, kaže, pothranjuje strahom od Rusije iako se paradoksalno širi teza da je Rusija nemoćna i da ne može da pobedi.
„Oni su opsednuti time da će se ruski tenkovi valjati preko stepa i doći ponovo i njih pokoriti, izaći će na topla mora. Ta priča o toplim morima je neprestana, sad Jadran ponovo figurira u celoj toj priči. A ko tu može biti kohezioni faktor? Zelenski. Zato što on ima armiju koja ima borbeno iskustvo, pa nećemo mi da ratujemo nego oni”, kaže Mlakar.
On dodaje da se u takav plan uklapaju i evropske fabrike dronova namenjenih Ukrajini.
„To je za Evropu najjeftiniji i najbolji način, instalirati i praviti rakete polubalističke, balističke, dometa od 300 do 800 kilometara koje bi bile date Ukrajini da bi ona mogla da gađa Rusku Federaciju. To je sada nova ideja. I u okviru toga oni nisu džabe rekli da je Zelenski integrator”, kaže Mlakar i dodaje da su u Evropi voljni da ratuju samo sa distance.
U takav pristup uklapa se i izjava načelnika belgijskog generalštaba Frederika Vensena da Ukrajinci svojom krvlju kupuju vreme Evropljanima koji se do 2030. spremaju za rat protiv Rusije. Miloradović, međutim, kaže da je u ovom trenutku u Evropi malo onih koji su spremni da stave glavu na panj za nešto gde nema čak ni ideala nego je u pitanju čist interes.
„Zato Evropi treba određeno vreme koje moraju nekako da kupe da bi promenili raspoloženje svog stanovništa. Ni Amerika nije bila 1941. raspoložena da ratuje pa se desio Perl Harbor, što je potpuno preokrenulo raspoloženje prosečnog Amerikanca. To se može urediti i u Evropi. To se može urediti i u Nemačkoj”, upozorava istoričar.
Možda će i Hitlera da operu varikinom
Zato se, kaže, ne treba zavaravati time ko bi danas ratovao - napravili bi oni od njih vojnike sutra.
Miloradović primećuje da je teško shvatiti kako je Evropa došla na put revanšizma prema Rusiji, jer su dvaput doživeli katastrofu upravo zbog pohoda na istok -i nije im dovoljno.
Objašnjenje, uveren je, može biti da je evropska civilizacija rasistička i smatra sebe superiornom u odnosu na druge, a imperijalni mentalitet nije izbrisan iz svesti i može se lako obnoviti.
„Popularnost takvih narativa se vrlo brzo uspostavlja, čak i vrlo mračne slike, vrlo mračne ličnosti, ako imaju određenu frekvenciju pojavljivanja u medijima. Najpopularnija istorijska ličnost je Adolf Hitler. Zato što svako za njega zna i svako ga pomene kad ga pitate. Malo treba da se u medijima radi i da se ispira mozak da bi se slika od negativne promenila u pozitivnu. Ja samo čekam kada će sa margine istoriografije u Nemačkoj i Evropi da se preseli u mejnstrim ta priča da istorija mora da se piše iz početka. Mnogo je zabluda i mnogo je bilo svesnog iskrivljavanja. Pa će onda da ga peru varikinom, da dobiju belog Hitlera kakav im treba”, upozorava na kraju Miloradović.
