Kao uspon na „Mont Everest“! Ruski genije odsvirao 55.000 nota u srcu Beograda
20:40 23.04.2026 (Osveženo: 22:16 23.04.2026)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Evgeny Evtyukhov
Pratite nas
Svet je danas potpuno poludeo, sve deluje kao nekakva noćna mora. Svaki dan do nas dolaze strašne vesti s televizije, s interneta, ljudi su u velikom stresu. I zato je velika muzika potrebna ljudima kao vazduh, jer ih čini boljima i plemenitijima, kaže u razgovoru za Sputnjik čuveni ruski pijanista Denis Macujev.
Muzički susret dva genija u srcu Beograda
Proslavljeni ruski muzičar, „klavirski genije“, kako ga nazivaju brojni muzički kritičari, nastupio je 22. aprila u Zadužbini Ilije M. Kolarca, u pratnji Simfonijskog orkestra RTS-a, pod dirigentskom palicom Dejana Savića.
Denis Macujev je pred beogradskom publikom, s kojom ima naročito topao odnos, izveo Treći klavirski koncert Sergeja Rahmanjinova, jedno od najzahtevnijih dela u klasičnom muzičkom repertoaru, za koje mnogi pijanisti kažu da se ne svira, nego preživljava, a sam Macujev ga poredi s usponom na Mont Everest.
„Sviram 'Rah 3' već 35 godina i izveo sam ga više od tri stotine puta. I svaki put kad počne ta idealna tema – re-fa-mi-re – shvatam da sam počeo da se uspinjem na tu veliku, tešku planinu, planinu koja donosi sreću i velike avanture, ali i brojne prepreke. Svaki takt, svaka nota tog koncerta je apsolutno božanska, genijalna! Neko je jednom prilikom izračunao da to delo ima 55.000 nota, a svaka od tih nota je čisto zlato“, ushićeno kaže Denis Macujev.
Njegovo umetničko oduševljenje osetila je i publika na koncertu u Kolarcu, koja je velikog pijanistu, nakon tri bisa, ispratila stajaćim ovacijama i dugotrajnim aplauzom. Pored Koncerta za klavir i orkestar Rahmanjinova, na programu koncerta bila je i Svita br. 3 Petra Čajkovskog.
Ostvarenje dečačkog sna i uspon na „planinu sreće“
Denis Macujev nam otkriva da je Rahmanjinova i njegovu muziku zavoleo još u ranoj mladosti, a da mu je Treći klavirski koncert bio dečački san.
„I dalje se pitam u čemu je tajna te muzike, kako je moguće da je čovek stvorio nešto tako genijalno. Mogu da je sviram beskonačno, nikada ne može da mi dosadi. I ne samo meni. To delo će se izvoditi uvek, i za 100 godina, i za 200 godina. Prvi put sam taj koncert svirao sa 14 godina. I svaki put kad izađem na scenu, imam utisak da ga izvodim i prvi, i poslednji put, jer uvek iznova moram da dam sve od sebe, da pređem sopstvene granice, ne samo u tehničkom smislu, nego i u emocionalnom. Treba izdržati njegovu osebujnost, obuhvatiti ga na najiskreniji način“, kaže Denis Macujev.
Veliki muzičar kaže da je teško iskazati osećanja koja mu se javljaju tokom koncerta, opisujući scenu kao najmagičnije mesto na Zemlji, koje ne podleže nikakvim kanonima.
„Kada me pitaju gde želim da budem za 20 godina, ja uvek odgovaram da želim da budem na sceni i da sviram Treći klavirski koncert Rahmanjinova, jer je to pokazatelj svega, pa i moje muzičke, tehničke, mentalne forme“, priznaje Denis Macujev.
Njegovu ljubav prema muzici i zadovoljstvo koje oseća u koncertnim dvoranama, u kontaktu s publikom, potvrđuje i činjenica da ima oko 290 koncerata godišnje, a da njegov repertoar čini više od sto različitih dela klasične muzike.
„To je moj život. Volim da sviram koncerte. Ja živim na sceni! Dok koncert traje, to je tajanstven, mističan proces, nešto što se ne može opisati rečima. Kada izađem na scenu, odmahg shvatam da li postoji kontakt s publikom, a meni je publika najvažnija. Važno mi je da ljudi razumeju ono što se na sceni dešava. A dešava se da sve ide dobro, kao što se događa i da osetim da nisam uspeo do kraja da prenesem ono što sam želeo. Sve je to jedan hemijski proces, a ja činim sve da se on dogodi“, kaže Denis Macujev.
Proslavljeni pijanista ističe da je muzika za njega najbolja terapija, a uveren je da ona ima terapeutsko dejstvo na sve ljude.
„Koncert je mesto gde svi ratovi i drugi užasi koji se dešavaju u svetu ostaju iza zidova sale. Nikada neću zaboraviti koncerte koje sam svirao sa čuvenim Zubinom Mehtom u Izraelu. Nastupao sam s Izralskim filharmonijskim orkestrom. I tada su Arapi i Jevreji sedeli zajedno u sali. To je bilo mesto na kojem su svi konflikti ostali napolju. Smatram da je to terapija koja može da pomogne ljudima, posebno onima koji donose odluke – da svet bude bolji i plemenitiji. Muzika poput Trećeg klavirskog koncerta Rahmanjinova čini da čovek sigurno postane bolji nakon slušanja“, uveren je ruski pijanista.
Rahmanjinov – tragični genije
Sergej Rahmanjinov i njegovo genijalno muzičko delo imaju posebnu ulogu u životu Denisa Macujeva, koji je duboko ganut ne samo muzičkim delom, nego i tragičnom sudbinom velikog ruskog kompozitora.
„Rahmanjinov je bio genijalan kompozitor, ali i veoma dobar čovek, što se oseća u njegovoj muzici. Bio je sentimentalan, saosećajan, pomagao je mnogim ljudima, brinuo za svoje prijatelje, porodicu, za svoju zemlju. Tokom rata je slao novac sovjetskoj vojsci i uvek bio naklonjen Rusiji. On je želeo da umre kod kuće, nije želeo da napusti svoju Ivanovku, ali je nakon revolucije bio prinuđen da ode. Kap u prepunoj čaši je bio trenutak kada mu je jedan vojnik ubio psa pred očima. Tada je otišao u suzama i počeo od nule. Kasnije je postao veliki, ali je opet morao da ode, iz Švajcarske u Ameriku. Nije to želeo i stalno je čeznuo za domovinom. Zato su njegova dela prožeta nostalgijom, zato ta muzika nosi duboku tugu“, kaže Denis Macujev.
Ruski pijanista je i sam posvećen humanitarnom radu, a posebno mladim muzičkim talentima.
„U našem timu, u Fondaciji 'Nova imena', ali i na konkursu 'Grand piano', ili na takmičenjima 'Čajkovski' i 'Rahmanjinov', svake godine se pojavljuju fantastični mladi muzičari. Za mene lično to je ogroman izvor energije. Kada čujem talentovanog mladog muzičara, odmah dobijem poriv da i sam odem da vežbam. Često nastupamo zajedno. Na festivalima smo svi ravnopravni, nema učenika, svi smo umetnici i jedni druge inspirišemo“, naglašava Macujev.
Scena je moj život!
Iako ne može da zamisli život bez muzike, Denis Macujev je čovek veoma širokih interesovanja. U mladosti se bavio hokejom i fudbalom, jedno vreme je maštao čak i o tome da postane vozač kamiona, a pored klasične muzike, rado izvodi i džez improvizacije.
„Svašta me je zanimalo u mladosti, ali kada sam prvi put ušao u pozorište, u kojem je moj otac radio kao glavni kompozitor, počeo sam da pratim sve probe. I tada sam shvatio da mi je najvažnija – scena. Mogao sam biti glumac, reditelj, tonac, šta god – najvažnija je ta atmosfera koja postoji na sceni i iza scene. Miris kulisa. Magija iz koje ne možeš da izađeš“, priznaje Denis Macujev.
