U Biblioteci grada Beograda otvorena izložba "Jasenovac - Trajna opomena" /foto/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Izložba "Jasenovac - Trajna opomena" otvorena je u Biblioteci grada Beograda, u sklopu obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dana Muzeja žrtava genocida.
Na svečanosti pred brojnim zvanicama u galeriji "Atrijum", v.d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je podsetio da je 22. aprila 1945. godine izvršen pokušaj proboja preostalih 600 logoraša iz sistema logora Jasenovac, od kojih je oko 100 preživelo.
Direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina
© Sputnik / Lola Đorđević
Arbutina je rekao da su logoraši "u sebi skupili dovoljno hrabrosti za poslednji juriš ka slobodi, baštineći slobodarske tradicije srpskog naroda".
Naglasivši da 22. april 1945. "obeležava kraj pakla na zemlji", Arbutina je dodao da je Jasenovac bio jedini logor koji se sam oslobodio, odnosno to su učinili sami logoraši u poslednjim danima Drugog svetskog rata.
Logor Jasenovac formiran je u jesen 1941. Sa tri strane bio je opasan zidom visine 3 -5 m, a s četvrte, južne, žicom i rekom Savom.
© Sputnik / Lola Đorđević
Arbutina je podsetio na herojski čin logoraša Mileta Ristića koji je goloruk i neuhranjen, krenuo da juriša sa sa svojim stradalnicima i uspeo da ustaškom čuvaru otme puškomitraljez kako bi ostalim logorašima napravi odstupnicu.
Podsetivši da je u NDH sprovođena genocidna politika nad srpskim narodom, Arbutina je upozorio na opšti revizionizam koji se dešava u okruženju i širom Evrope, jer "živimo u doba kada se dželati i zločinci poglašavaju za heroje, kad se njihova imena slave".
"Kada se kliču povici NDH, poput 'Za dom spremni', kad postoje mnoga znamenja širom Hrvatske, regiona i Evrope koje bude uspomene na četiri tragične godine, naša dužnost je da se tome suprostavimo na naučni način", naglasio je Arbutina.
Jedan od izloženih artefakata je i cigla iz logora Jasenovac. Glavni deo koncentracionog logora Jasenovac bio je „Ciglana”, logor otvoren na mestu nekadašnje ciglane srpske porodice Bači
© Sputnik / Lola Đorđević
V.d. direktora Biblioteke grada Beograda Nenad Milenović istakao je odgovornost i obavezu da ovakve izložbe praktikujemo u mnogo većoj meri, kao i da nas, pojedinca i društva, ovisi koliko će opomena Jasenovca biti trajna.
Direktor biblioteke grada Beograda Nenad Milenović
© Sputnik / Lola Đorđević
Upozorivši na revizionizam, relativizaciju činjenica i oživljavanje ideologije ustaštva koja je dovela do Jasenovca, Milenović je rekao da je to bio "jedan najstrašnijih logora smrti, balkanski Aušvic".
Prema njegovim rečima, u sistemu logora Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata stradali su Srbi, Jevreji, Romi i svi koji nisu bili podobni, a suština izložbe je da se to ne zaboravi.
Milenović je podsetio da je danas godišnjica pokušaja proboja oko 600 logoraša iz Jasenovca do kojih je oko 100 je uspelo da se spasi iz logora.
"Šta su poneli sa sobom, kako su živeli sa time? Samo oni znaju, a na nama je da se stavimo u njihovu ulogu i da pomoslimo bar na trenutak kako bi se osećali da smo iskusili ono što su oni iskusili", rekao je Milenović.
Koautor izložbe Nikola Miloševski je naglasio da je izložba rezultat tri decenije rada njegovih kolega iz muzeja na prikupljanju građe i svedočanstava o počinjenom genocidu u NDH.
Autor izložbe, kustos – istoričar Nikola Miloševski
© Sputnik / Lola Đorđević
Podsetivši da je cilj muzeja da naučna saznanja prikažu javnosti, Miloševski je dodao da je izložba jedan od načina negovanja istinite i dostojanstvene kulture sećanja.
Miloševski je rekao da je Jasenovac bio logoriskim sistem izuzetne veličine, nastao na temeljima genocidne politike NDH.
"Genocid je veoma brižljivo planiran. U prvim nedeljama NDH uspostavljena je legislativa, da se zakonski omogući da se sa Srbima, Jevrejima i Romima obračunaju na najsvirepiji način pripadnici vojnih i političkih formacija NDH", rekao je Miloševski.
Kašika iz logora Jasenovac i tegla sa zemljom iz Donje Gradine
© Sputnik / Lola Đorđević
Izložba "Jasenovac - Trajna opomena" traje do 12. maja i predstavlja dva važna segmenta istorije sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac, a autori su kustosi u Muzeju žrtava genocida Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, dok je autor postavke programski direktor muzeja Nikola Radosavljević.
Prvi segment "Proboj u slobodu" podrobnije upoznaje posetioce sa poslednjim danima postojanja "pakla na zemlji" u Jasenovcu, a drugi "Hipokrat u žicama" pažnju posvećuje Ustaškoj bolnici u Jasenovcu od 1942. do 1945. godine.
Brojna muzejska, arhivska i audio-vizuelna građa muzeja, u "proboju u slobodu" svedoči o životu, smrti, borbi i stradanju logoraša u Jasenovcu.
Sećanje na jasenovačke stradalnike
© Sputnik / Lola Đorđević
Autentični predmeti, video snimci, fotografije, dokumenta, makete, umetnička dela, zaostavština učesnika proboja samo su neki od eksponata koji su izloženi u "Atrijumu" biblioteke.
Ustaška bolnica u Jasenovcu predstavljala je ograđen skup kuća, radionica, štala i drugih pomoćnih objekata koji su pripadali srpskim porodicama Trivunčić i Klincom.
Na izložbi je predstavljen istorijat delovanja bolnice, biografije osoblja koje je, kao logorski zatočenici, služilo u bolnici, svedočansta preživelih koja su nastala neposredno po oslobođenju 1945. godine, kao i brojne fotografije i dokumenta.
Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
Pogledajte i:
