Srbi ovaj svetski voz ne smeju da propuste: Suviše smo patili od Zapada da bismo sad bili – pasivni
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srbi ne smeju da propuste multipolarni voz i da ga gledaju sa perona kako odlazi. Moramo biti aktivni učesnici sa jasnom ulogom i interesom. Previše je srpski narod propatio u periodu unipolarnog poretka zasnovanog na zapadnim pravilima da bi sada bio pasivan, ili još gore, da bi se pridružio ruševinama poretka koji neslavno odlazi u istoriju.
Ovako dr Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu gleda na srpsku ulogu u nastajućem multipolarnom svetu. On je svoja zapažanja izneo na promociji knjige „Srbija u doba globalnih promena“ čiji je kopriređivač i jedan od autora, a koju je objavio „Beogradski forum za svet ravnopravnih“.
Mitić kao jedan od ranih signala multipolarizacije, koja je sada već u punom zamahu, uzima 1999. godinu kada je kao dopisnik agencije Frans-Pres asistirao francuskom profesoru i intelektualcu Ridžisu Debreu tokom njegovog jednonedeljnog boravka na Kosovu i Metohiji. Debreov zaključak, objavljen na naslovnoj strani pariskog Le Monda, da je „francuska politika pogrešna“, nije dovela samo do medijskog linča protiv njega, već i do jedne od najdugovečnijih debata u francuskom intelektualnom miljeu, čija je suštinska posledica bilo dovođenje u sumnju narativa o „kraju istorije“ i pobedi unipolarnog, zapadnog, liberalnog poretka.
Na sličan način je NATO agresija 1999., paradoksalno, otvorila put procesu multipolarizacije čiji smo svedoci. Vodeći američki spoljnopolitički žurnal „Forin polisi“ krajem prošle godine proglasio je reč „multipolarizacija“ za ključnu novu reč koju su Ameriknaci naučili u protekloj godini, rekao je Mitić.
Danas svet punim plućima živi proces multipolarizacije, a u ovom vremenu tranzicije sve države, velike, srednje, male, pokušavaju da legitimišu svoje interese putem strateških narativa, kaže Mitić. On dodaje da su u skladu sa tim nama preko potrebni velika strategija Srbije i Srba, kao i definisanje pratećeg strateškog narativa.
Dosta je bilo dogme o bezalternativnosti puta ka EU, dosta je bilo trulih kompromisa oko Kosova i Metohije, dosta je bilo kmetovanja u neoliberalnom sistemu koji postepeno kruni sve one resurse koji su nam davali komparativnu prednost, dosta je bilo unutrašnjopravnog nasilja i spoljnog oktroisanja vrednosti zarad približavanja onima koji dokazano nemaju ni trunke uvažavanja prema srpskim nacionalnim interesima.
Promocija knjige „Srbija u doba globalnih promena“
© Foto : Pres centar UNS / Promocija knjige „Srbija u doba globalnih promena“
Insistiranjem na dosadšnjem strateškom putu ka Zapadu, dodaje Mitić, ugrožava se vojna neutralnost Srbije i Republike Srpske, rukovodstva se uvlače u nepovoljne formate i poteze, a sve u kontekstu opsežnog hibridnog rata sa dvojakim ciljem – polarizacijom društva i devalvacijom borbe za srpski nacionalni interes i identitet kroz već isprobani narativ o retrogradnosti Srba. Klatno istorije pomera se u srpskom pravcu i to treba iskoristiti, zaključuje Mitić.
Istorijska neminovnost
Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović rekao je da je ova publikacija samo početak jedne velike teme savremenog sveta koja će još dugo trajati.
Zajednički stav autora je i da je ovo era odlazećeg hegemonizma i unipolarnosti, dominacije i ekskluzivnosti, odnosno odlaska uslova za korišćenje privilegija stečenih u dosadašnjem razvoju globalnih odnosa. Multipolarnost nije u začetku – to je već odmakli proces, ali to ne znači da su njegovi ciljevi ostvareni, niti da bilo ko treba da bude pasivni posmatrač koji iščekuje da mu neko drugi donese bolje sutra. Naprotiv, prirodno je očekivati aktivnu ulogu i naše zemlje u tom procesu, rekao je Jovanović.
Svi današnji procesi, pa i jačanje multipolarizma, istorijske su neminovnosti i rezultat svega negativnog što se akumuliralo tokom perioda bipolarnosti, a naročito nakon pada Berlinskog zida i perioda unipolarne dominacije u globalnim odnosima, zaključio je on.
Vekovi dominacije napokon gotovi
Profesor Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za studije Azije i dalekog istoka Dragana Mitrović rekla je da su na delu velike turbulencije zbog promene poretka koji traje duže od 400 godina.
Jedini izuzetak u ovom vekovnom trajanju jedne hegemonije predstavlja period postojanja Sovjetskog Saveza – države koja je bila izazivač postojećeg poretka i koja je, kao druga supersila, uspostavila određenu ravnotežu snaga – ali samo privremeno. Pre i posle toga, pa i danas, svetom dominira takozvani politički Zapad – ekonomski i u svakom drugom smislu najrazvijenije i najbogatije države, koje su tokom vekova različitim metodama i uspostavljenim globalnim sistemom prelivale bogatstva čitavog sveta u svoje ekonomije, rekla je Mitrovićeva.
Zemlje poput Kine, Rusije, Brazila, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih, okupljene u formatima kao što su BRIKS ili ŠOS, sve više jačaju svoj uticaj i politički Zapad sada prvi put ima ozbiljne konkurente sa kojima se teško nosi. Profesor Dragana Mitrović dodala je i to da nijedan hegemon ili dominantna sila neće mirno pristati na gubitak privilegovanog položaja koji je u međuvremenu institucionalizovan i sistematizovan kroz međunarodne finansijske i druge institucije.
Biće uvek zemalja koje će rado prepuštati vođenje svoje države nekakvim višim autoritetima, ali biće i zemalja kao što je Srbija čiji narod nikako neće voleti ili dopuštati tako nešto. Srbi nisu fanatici, verski ili bilo kakvi drugi, ali naš narod jako dobro prepoznaje crvene granice. Ne želimo ratove u kojima ćemo ginuti da dokažemo svoje junaštvo, ali smatram da, ukoliko se učine određene stvari, mi moramo reći da jesmo spremni da ratujemo i damo svoje živote u zaštitu nečega što nam je bitno, uključujući i teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje.
Kada je reč o Srbiji, ključno pitanje je kako se pozicionirati u ovim procesima. Niko ne može sa sigurnošću predvideti kada će se ove promene završiti i kako će izgledati novi globalni poredak, međutim, jasno je da će taj poredak podrazumevati novu arhitekturu bezbednosti, kao i nove oblike ekonomske saradnje, zaključuje profesorka Mitrović.
Srbi ne spavaju
Naučni savetnik Instituta za političke studije Milomir Stepić istakao je da se Srbiji često prebacuje da nije prepoznala trneutak pada Berlinskog zida i da se nije adekvatno prema tome postavila. On smatra da to ni tada nije bilo tačno, ali da ni danas nije, jer srpski stručnjaci vrlo dobro znaju šta znači jačanje multipolarnosti.
Berlinski zid nije „pao sam od sebe“, već je srušen – i tu postoji suštinska, pa i simbolička razlika. Tada su postojale rasprave kao i pisanja naših istaknutih intelektualaca, profesora, akademika... Njima je bilo sasvim jasno šta se dešava i šta će uslediti, kao i šta će pogoditi Srbe. Dakle, nije pitanje da li smo znali – znali smo. Pitanje je da li smo se politički i geopolitički dobro postavili. Isto tako nam je i danas jasno šta se događa i kada je ceo ovaj proces počeo, rekao je Stepić.
Globalne promene nam, u izvesnom smislu, idu na ruku, smatra on. Najteži period za Srbiju bile su devedesete, ali taj trenutak se neće ponoviti i u novim okolnostima možemo tražiti svoju šansu. U tom smislu, neophodno je definisati geopolitički kurs Srbije i imati dugoročnu nacionalnu strategiju, zaključuje Stepić.
Amerika je večito gladna
Sociolog dr Zoran Avramović smatra da je glavni problem sveta u kojem živimo – Amerika. Od Hirošime pa do Venecuele i Irana, Amerika sebe vidi kao državu koja treba da upravlja svetom, i to je, kaže on, osnovna karakteristika našeg vremena.
Ako se zapitamo kako je Amerika uspela da sebi pripiše tu ulogu, odgovor nije samo u savremenosti, već u onome što bismo mogli nazvati američkim čovekom i američkom antropologijom. Dve osnovne odlike američkog čoveka, prema francuskom misliocu Tokvilu, jesu strast za bogaćenjem i strast za osvajanjem. Iz te antropologije proizilazi i njihovo političko ponašanje, smatra Avramović.
Kada takvu Ameriku postavimo u kontekst današnjeg vremena, postoje tri važna procesa, smatra on. Prvi je stvaranje protivteže – jačanje Kine i Rusije. Drugi proces je zamena ideologije silom – danas ideologije imaju manji značaj nego ranije, dok je presudna sposobnost nametanja sopstvene politike. Treći proces, smatra Avramović, je osporavanje jedne stare teze – da tamo gde ima demokratije nema ratova. Današnja realnost pokazuje suprotno, a prvi demant je bio na našem prostoru. Tu se onda javlja pitanje gde je Srbija u svemu tome.
Smatram da je ključna ideja za srpsku politiku kombinacija pragmatizma i principijelnosti. Kada je reč o pragmatizmu, važno je: održavati razumnu distancu prema Evropskoj uniji, uočavati razlike unutar same EU i koristiti te razlike, negovati odnose sa Rusijom i Kinom, jačati ekonomsku politiku i saradnju. Kada je reč o principijelnosti, tu su tri osnovne tačke: odbrana Kosova i Metohije, borba za prava Srba van Srbije, oslanjanje na međunarodno pravo, zaključuje Avramović.
Promocija knjige „Srbija u doba globalnih promena“
© Foto : Pres centar UNS / Promocija knjige „Srbija u doba globalnih promena“
Staviti na kantar pa izmeriti
Bivši ambasador Srbije u Budimpešti Rade Drobac kaže da je džabe imati pravilna geopolitička saznanja i poimanje svetskih promena ako iz njih ne proizilazi državna akcija da se tim promenama prolagodi.
Kada govorimo o globalnim promenama, može se reći da se u suštini radi o krizi neokolonijalnog sistema na kojem je svetski poredak počivao vekovima. Taj sistem, iako formalno napušten, i dalje se zasniva na tiraniji prema slabijima i manjima, kao i na njihovoj pljačci, a toga ni mi kao zemlja nismo pošteđeni.
Međutim, odnosi snaga se menjaju. Zemlje ne pristaju više da budu žrtve takovg nepoštenog i nepravednog sistema koji nikoga i ništa ne poštuje, već samo nameće svoje.
Ja ne mislim da Srbija treba da se priključi bilo kom bloku bezuslovno, ali mislim da treba mnogo više da sarađuje sa zemljama koje se zalažu za pravedniji poredak, a manje sa onima koje nas vekovima tiranišu.
Moramo konačno napraviti zaokret i reći glasno šta nam jeste, a šta nije u interesu, zaključuje Drobac.
Pogledajte i:
