https://lat.sputnikportal.rs/20260421/opasna-provokacija-francuska-i-poljska-se-igraju-vatrom-rusija-olivera-ikodinovic-1198375519.html
Opasna provokacija: Dve evropske države se igraju vatrom - ciljajući Rusiju
Opasna provokacija: Dve evropske države se igraju vatrom - ciljajući Rusiju
Sputnik Srbija
Zajedničke vojne vežbe Francuske i Poljske, koje uključuju elemente nuklearnog obuzdavanja, predstavljaju opasan korak ka daljoj eskalaciji tenzija sa Rusijom... 21.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-21T22:15+0200
2026-04-21T22:15+0200
2026-04-21T22:15+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
svet
svet – politika
analize i mišljenja
poljska
francuska
nuklearno oružje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/15/1198397521_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_129e16f642e30177bd7a5926d6ce46fb.jpg
Knutov navodi da Francuska, kao jedina nuklearna država Evropske unije, pokušava da se pozicionira kao vodeća vojna sila u Evropi i da na osnovu svog nuklearnog statusa nastupa kao ravnopravan partner u dijalogu sa Rusijom.„Francuska defitivno ima potpunu nuklearnu trijadu, iako u prilično ogrničenom obliku, kako po broju bojevih glava, tako i po pitanju nosača nuklearnog oružja. Uprkos tome, Francuska nastoji da se predstavi kao zemlja koja može, u svakom slučaju, ravnopravno da razgovara sa Rusijom“, kaže Knutov.Francuska ima oko 280 bojevih glava, dok Emanuel Makron razmatra ideju proširenja francuskog „nuklearnog kišobrana“ na ostatak Evrope zbog neizvesnosti oko američkih bezbednosnih garancija.„Pariz je obećao nekim evropskim zemljama ‘nuklearni kišobran’. Ovo pitanje razmatra Finska, a Poljska je takođe izrazila želju da razmesti francuske nuklearne bojeve glave na svojoj teritoriji. Čini se da su ti pregovori protekli manje-više uspešno i u vezi s tim se pripremaju vojne vežbe koje treba da obuče poljsku vojsku za delovanje u uslovima upotrebe taktičkog nuklearnog oružja“, navodi Knutov.Makron je, na konferenciji za novinare u Gdanjsku, izjavio da Francuska i Poljska razmatraju zajedničke vojne vežbe, uključujući elemente nuklearnog obuzdavanja.Prema njegovim rečima, strane razmatraju „razmenu informacija i zajedničke vežbe“ u okviru francuske inicijative za uključivanje saveznika u sistem nuklearnog obuzdavanja, a takođe i moguće, raspoređivanje sredstava.„Sve je to povezano sa mogućim razmeštanjem francuskog nuklearnog oružja na teritoriji Poljske. Ako bi do toga došlo tj. u slučaju rata, Rusija bi izvela udare na francuske raketne baze ili na francuska skladišta nuklearnog oružja“, smatra Knutov.Odgovarajući na pitanje gde je granica između „politike odvraćanja i provokacije“ u odnosima sa Rusijom, Knutov kaže da bi se razmeštanje francuskog nuklearnog oružja u Poljskoj pre moglo tumačiti kao provokativan potez, jer bi, kako tvrdi, predstavljalo kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.On dodaje da, iako međunarodni pravni okviri formalno postoje, oni se u praksi često ne poštuju u potpunosti, što dodatno dovodi u pitanje njihovu stvarnu snagu i primenu.Kakav može biti odgovor RusijeKnutov smatra da bi mogući odgovor Rusije na takve poteze bio jačanje sopstvenog vojnog prisustva u regionu. Po njegovom mišljenju, jedna od ključnih mera bila bi razmeštanje taktičkog nuklearnog oružja u Kalinjingradskoj oblasti.Takođe podseća i da su u Belorusiji raspoređeni sistemi poput „iskandera“, kao i rusko taktičko nuklearno oružje koje je deo šireg odgovora na bezbednosne pretnje.„Štaviše, ovih dana je Ukrajina počela otvoreno da preti Belorusiji i sada gomila trupe na beloruskoj granici. To, zapravo, predstavlja pretnju i za Saveznu državu, s obzirom na to da Rusija i Belorusija čine jedinstvenu saveznu državu, a Rusija se obavezala da će zaštiti Belorusiju“, kaže Knutov.Rizik od slučajne eskalacije tokom nuklearnih vežbi sveden je na minimum, ocenjuje ekspert, uz obrazloženje da se tokom takvih manevara gotovo nikad ne koristi prava bojeva municija.„Koriste se gabaritne makete, koje u slučaju nekakvih situacija, neće dovesti do nuklearne eksplozije. Ali, u svakom slučaju, sama činjenica da će se poljska vojska obučavati za vođenje borbenih operacija u nuklearnom sukobu već sugeriše da Francuska i Poljska ne isključuje mogućnost trećeg svetskog rata sa upotrebom nuklearnog oružja“, istakao je Knutov.Govoreći o ulozi ratoborne i rusofobne Poljske, Knutov podseća da ta zemlja već duže vreme zahteva da zapadno nuklearno oružje bude raspoređeno na njenoj teritoriji. Ranije je nastojala da dobije američko atomsko oružje i tako postane deo programa „Nuklear šering“, aranžmana u okviru NATO-a u kome SAD drže nuklearno oružje u savezničkim zemljama u Evropi, ali zadržavaju punu kontrolu nad njegovom upotrebom.„Poljska loše sagledava i (pro)ocenjuje događaje u svetu. Po svemu sudeći, poljsko rukovodstvo nije u stanju da analizira situaciju. Arapske zemlje Persijskog zaliva su svojevremeno razmestile američke baze na svojoj teritoriji, nadajući se da će ih te baze zaštiti od iranskih raketa. Ispostavilo se suprotno“, navodi Knutov.Drugim rečima, iskustvo potvrđuje da zemlje koje prihvataju takve baze postaju potencijalne mete, upozorio je ekspert.„Stoga bi Poljska trebalo da se zamisli i sagleda iskustvo borbenih dejstava između Irana i s druge strane, SAD i Izraela, kao i udare koje Iran nanosi na monarhije Persijskog zaliva, i da iz svega toga izvuče pravi zaključak, a ispravan zaključak je da je najbolje imati neutralan status“, kaže Knutov.Kakvu obuku će proći PoljaciŠarl de Gol je, kao predsednik Francuske, šezdesetih godina zastupao ideju strateške nezavisnosti zemlje, jer nije želeo da stavi svoje nuklearno oružje pod tuđu kontrolu. Smatrao je da su Sjedinjene Države bliži saveznik Francuske od Sovjetskog Saveza, ali je istovremeno upozoravao da se interesi velikih sila ne poklapaju uvek i da bi se u budućnosti mogli i razići.Iz te politike nastao je koncept francuskog suverenog nuklearnog odvraćanja.Na pitanje da li je danas Francuska spremna da deli elemente svoje nuklearne strategije i šta učešće u nuklearnim vežbama obično podrazumeva za države koje nemaju nuklearno oružje Knutov kaže da te zemlje uglavnom uče kako da deluju u uslovima nuklearnog udara, kako da prežive posledice eksplozije, da se kreću kroz kontaminirane zone i da vode operacije u uslovima nuklearnog rata.U nekim scenarijima, to uključuje i koordinaciju sa nuklearnim saveznikom u slučaju upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.Inače, Francuska i Poljska takođe nameravaju da razvijaju saradnju u oblasti protivvazduhoplovne odbrane, visokopreciznog oružja dugog dometa i svemira.
https://lat.sputnikportal.rs/20260224/otkrivene-mracne-namere-hoce-li-pariz-i-london-povuci-okidac-za-treci-svetski-rat-rusija-olivera-ikodinovic-1196158020.html
poljska
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, analize i mišljenja, poljska, francuska, nuklearno oružje, vojne vežbe, emanuel makron, manevri
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, analize i mišljenja, poljska, francuska, nuklearno oružje, vojne vežbe, emanuel makron, manevri
Opasna provokacija: Dve evropske države se igraju vatrom - ciljajući Rusiju
Zajedničke vojne vežbe Francuske i Poljske, koje uključuju elemente nuklearnog obuzdavanja, predstavljaju opasan korak ka daljoj eskalaciji tenzija sa Rusijom, ocenjuje Jurij Knutov, ruski vojni ekspert i istoričar PVO. Prema njegovim rečima, takve aktivnosti se ne mogu posmatrati samo kao odvraćanje, već kao provokativni potezi.
Knutov navodi da Francuska, kao jedina nuklearna država Evropske unije, pokušava da se pozicionira kao vodeća vojna sila u Evropi i da na osnovu svog nuklearnog statusa nastupa kao ravnopravan partner u dijalogu sa Rusijom.
„Francuska defitivno ima potpunu nuklearnu trijadu, iako u prilično ogrničenom obliku, kako po broju bojevih glava, tako i po pitanju nosača nuklearnog oružja. Uprkos tome, Francuska nastoji da se predstavi kao zemlja koja može, u svakom slučaju, ravnopravno da razgovara sa Rusijom“, kaže Knutov.
Francuska ima oko 280 bojevih glava, dok Emanuel Makron razmatra ideju proširenja francuskog „nuklearnog kišobrana“ na ostatak Evrope zbog neizvesnosti oko američkih bezbednosnih garancija.
„Pariz je obećao nekim evropskim zemljama ‘nuklearni kišobran’. Ovo pitanje razmatra Finska, a Poljska je takođe izrazila želju da razmesti francuske nuklearne bojeve glave na svojoj teritoriji. Čini se da su ti pregovori protekli manje-više uspešno i u vezi s tim se pripremaju vojne vežbe koje treba da obuče poljsku vojsku za delovanje u uslovima upotrebe taktičkog nuklearnog oružja“, navodi Knutov.
Makron je, na konferenciji za novinare u Gdanjsku, izjavio da
Francuska i Poljska razmatraju zajedničke vojne vežbe, uključujući elemente nuklearnog obuzdavanja.
Prema njegovim rečima, strane razmatraju „razmenu informacija i zajedničke vežbe“ u okviru francuske inicijative za uključivanje saveznika u sistem nuklearnog obuzdavanja, a takođe i moguće, raspoređivanje sredstava.
„Sve je to povezano sa mogućim razmeštanjem francuskog nuklearnog oružja na teritoriji Poljske. Ako bi do toga došlo tj. u slučaju rata, Rusija bi izvela udare na francuske raketne baze ili na francuska skladišta nuklearnog oružja“, smatra Knutov.
Odgovarajući na pitanje gde je granica između „politike odvraćanja i provokacije“ u odnosima sa Rusijom, Knutov kaže da bi se razmeštanje francuskog nuklearnog oružja u Poljskoj pre moglo tumačiti kao provokativan potez, jer bi, kako tvrdi, predstavljalo kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
On dodaje da, iako međunarodni pravni okviri formalno postoje, oni se u praksi često ne poštuju u potpunosti, što dodatno dovodi u pitanje njihovu stvarnu snagu i primenu.
Kakav može biti odgovor Rusije
Knutov smatra da bi mogući odgovor Rusije na takve poteze bio jačanje sopstvenog vojnog prisustva u regionu. Po njegovom mišljenju, jedna od ključnih mera bila bi razmeštanje taktičkog nuklearnog oružja u Kalinjingradskoj oblasti.
Takođe podseća i da su u Belorusiji raspoređeni sistemi poput „iskandera“, kao i
rusko taktičko nuklearno oružje koje je deo šireg odgovora na bezbednosne pretnje.
„Štaviše, ovih dana je Ukrajina počela otvoreno da preti Belorusiji i sada gomila trupe na beloruskoj granici. To, zapravo, predstavlja pretnju i za Saveznu državu, s obzirom na to da Rusija i Belorusija čine jedinstvenu saveznu državu, a Rusija se obavezala da će zaštiti Belorusiju“, kaže Knutov.
Rizik od slučajne eskalacije tokom nuklearnih vežbi sveden je na minimum, ocenjuje ekspert, uz obrazloženje da se tokom takvih manevara gotovo nikad ne koristi prava bojeva municija.
„Koriste se gabaritne makete, koje u slučaju nekakvih situacija, neće dovesti do nuklearne eksplozije. Ali, u svakom slučaju, sama činjenica da će se poljska vojska obučavati za vođenje borbenih operacija u nuklearnom sukobu već sugeriše da Francuska i Poljska ne isključuje mogućnost trećeg svetskog rata sa upotrebom nuklearnog oružja“, istakao je Knutov.
Govoreći o ulozi ratoborne i rusofobne Poljske, Knutov podseća da ta zemlja već duže vreme zahteva da zapadno nuklearno oružje bude raspoređeno na njenoj teritoriji. Ranije je nastojala da dobije američko atomsko oružje i tako postane deo programa „Nuklear šering“, aranžmana u okviru NATO-a u kome SAD drže nuklearno oružje u savezničkim zemljama u Evropi, ali zadržavaju punu kontrolu nad njegovom upotrebom.
„Poljska loše sagledava i (pro)ocenjuje događaje u svetu. Po svemu sudeći, poljsko rukovodstvo nije u stanju da analizira situaciju. Arapske zemlje Persijskog zaliva su svojevremeno razmestile američke baze na svojoj teritoriji, nadajući se da će ih te baze zaštiti od iranskih raketa. Ispostavilo se suprotno“, navodi Knutov.
Drugim rečima, iskustvo potvrđuje da zemlje koje prihvataju takve baze postaju potencijalne mete, upozorio je ekspert.
„Stoga bi Poljska trebalo da se zamisli i sagleda iskustvo borbenih dejstava između Irana i s druge strane, SAD i Izraela, kao i udare koje Iran nanosi na monarhije Persijskog zaliva, i da iz svega toga izvuče pravi zaključak, a ispravan zaključak je da je najbolje imati neutralan status“, kaže Knutov.
Kakvu obuku će proći Poljaci
Šarl de Gol je, kao predsednik Francuske, šezdesetih godina zastupao ideju strateške nezavisnosti zemlje, jer nije želeo da stavi svoje nuklearno oružje pod tuđu kontrolu. Smatrao je da su Sjedinjene Države bliži saveznik Francuske od Sovjetskog Saveza, ali je istovremeno upozoravao da se interesi velikih sila ne poklapaju uvek i da bi se u budućnosti mogli i razići.
Iz te politike nastao je koncept francuskog suverenog nuklearnog odvraćanja.
Na pitanje da li je danas Francuska spremna da deli elemente svoje
nuklearne strategije i šta učešće u nuklearnim vežbama obično podrazumeva za države koje nemaju nuklearno oružje Knutov kaže da te zemlje uglavnom uče kako da
deluju u uslovima nuklearnog udara, kako da prežive posledice eksplozije, da se kreću kroz kontaminirane zone i da vode
operacije u uslovima nuklearnog rata.
U nekim scenarijima, to uključuje i koordinaciju sa nuklearnim saveznikom u slučaju upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.
„A, opet, uče i kako da dejstvuju u uslovima gde, recimo, Francuska ima nuklearno oružje na teritoriji Poljske i upotrebljava ga, na primer, protiv ruske Kalinjingradske oblasti. Sprovođenje ofanzivne operacije sa taktičkim nuklearnim oružjem je takođe novo poglavlje u taktičkoj obuci, a rekao bih čak i u strateškoj obuci poljske vojske“, zaključio je Knutov.
Inače, Francuska i Poljska takođe nameravaju da razvijaju saradnju u oblasti protivvazduhoplovne odbrane, visokopreciznog oružja dugog dometa i svemira.
