Otkriveno kako mozak donosi odluke
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Mozak donosi odluke pre nego što smo ih svesni, a nedavna istraživanja pokazuju da koristi isti mehanizam bez obzira da li smo slobodni da biramo ili ne.
Zamislite da stojite u redu u pekari i birate između krofne i pite. Upoređujete ih, procenjujete svoje preferencije i na kraju se odlučujete za krofnu. Ali kada dođe vaš red, ostale su samo pite, pa kupujete pitu. Intuitivno, ove dve odluke deluju potpuno drugačije. Prva uključuje razmišljanje i procenu ličnih preferencija, dok je druga jednostavno reakcija na situaciju.
Isti proces donošenja odluka
Međutim, istraživanje je pokazalo da ih mozak odluke donosi na praktično isti način. Naime, rad koji je nedavno objavljen, otkrio je da mozak koristi isti osnovni mehanizam u oba slučaja - postepeno prikupljanje dokaza dok ne dostigne neku vrstu praga odluke.
Akumulacija dokaza
Ova ideja se zasniva na decenijama istraživanja u neuronauci o donošenju odluka. Naučnici već dugo znaju da mozak ne donosi odluke odjednom, već ih gradi postepeno, akumulirajući informacije tokom vremena.
Jedan ključni koncept u ovom kontekstu naziva se akumulacija dokaza. To znači da mozak, suočen sa više opcija, prikuplja informacije o svakoj dok jedna ne prevlada. Ovaj proces se često poredi sa suđenjem u kojem se analiziraju dokazi, a presuda se donosi kada jedna strana prikupi dovoljno argumenata.
Na nivou mozga, ovo se može pratiti merenjem električne aktivnosti neurona (EEG).
U novoj studiji, naučnici su otkrili signal koji se povećava kako se približavamo odluci, slično traci za učitavanje datoteke koja se puni od 0 do 100 procenata.
Važno je napomenuti da ovaj signal nije savršeno gladak. Aktivnost neurona je bučna i oscilira između opcija, zbog čega ponekad donosimo različite odluke u sličnim situacijama. Jednog dana biramo krofnu, drugog dana biramo pitu, iako se ništa drugo nije promenilo.
Slobodan izbor možda nije toliko slobodan
Dugo se smatralo da se slobodne odluke, one koje donosimo na osnovu sopstvenih preferencija, fundamentalno razlikuju od prisilnih odluka donetih kada postoji samo jedna opcija.
Međutim, novi rad sugeriše da razlika leži više u sadržaju odluke nego u samom mehanizmu.
Kako je sproveden eksperiment?
U novoj studiji, naučnici su pedeset učesnika dobili jednostavan zadatak: morali su da biraju između balona različitih boja ili su morali da izaberu jedinu ponuđenu boju. Kada su izabrali balon, pritisnuli su dugme na uređaju. Naučnici su tokom eksperimenta merili njihovu moždanu aktivnost pomoću EEG-a.
Otkrili su da se u oba slučaja moždani signal ponašao praktično identično - postepeno se povećavao do vršne vrednosti pre donošenja odluke (grafika ispod).
Ovo sugeriše da mozak ne prelazi između dva različita načina rada, već koristi isti osnovni algoritam u različitim situacijama.
Slobodnu volju je teško testirati
Srećko Gajović, vršilac dužnosti direktora Biomedicinskog istraživačkog centra Šalata, kaže da je istraživanje o donošenju odluka na osnovu slobodne volje veoma teško jer nakon nekoliko sličnih pitanja unapred znamo šta ćemo izabrati.
„Zato su autori ove studije dozvolili ispitanicima prvi izbor, a zatim ga uklonili i naterali ih da ponovo odluče. To je kao da svaki dan pijete espreso i da vam u omiljenom kafiću kažu da ga nema na zalihama. Frustracija koja tada nastaje razbija iluziju o našoj slobodnoj volji kao osnovi za delovanje. Da li smo unapred odlučili kako ćemo reagovati kada nam se oduzme poznati izbor, ili ćemo preispitati situaciju, pitanje je koje svako može sebi postaviti. Da li naš mozak zna pre nego što uradimo šta ćemo odlučiti? U stvari, pitanje je da li unapred znamo kako donosimo odluke. Moje mišljenje je da slobodnu volju treba negovati, da treba da naučimo da razmišljamo drugačije i da se udaljimo od stereotipa“, kaže Gajović.
Eksperimenti koji su potresli ideju slobodne volje
Novi rezultati podsećaju na klasične eksperimente američkog neuronaučnika Bendžamina Libeta iz 1980-ih. On je pokazao da se moždana aktivnost povezana sa odlukom odvija stotinama milisekundi pre nego što osoba postane svesna svoje namere da deluje. Drugim rečima, mozak je već započeo proces donošenja odluke pre nego što mi postanemo svesni da smo odlučili.
Kasnije studije su dodatno produbile ovu sliku, pokazujući da se određeni izbori mogu predvideti iz moždane aktivnosti čak i nekoliko sekundi pre svesne odluke.
Tumačenja slobodne volje
Debata o slobodnoj volji u velikoj meri se svodi na to kako tumačimo isti fenomen na različitim nivoima. Tako, neuronaučnik i filozof Sem Haris u svojoj knjizi „Slobodna volja“ tvrdi da slobodna volja ne postoji jer su naše misli, želje i odluke rezultat nesvesnih moždanih procesa koji se dešavaju pre nego što ih postanemo svesni.
Razmišljanje, prema Harisu, je samo niz donošenja istih nesvesnih odluka na nivou neurona.
S druge strane, filozof i kognitivni naučnik Danijel Denet odgovara u svojoj knjizi „Prostor slobode“ da takav uvid ne poništava slobodu, već samo pokazuje kako se ona fizički realizuje u mozgu.
Iza ovog tumačenja stoji šira ideja iz filozofije nauke, prema kojoj se isti sistem može validno opisati na više nivoa bez međusobnog isključivanja, baš kao što temperaturu možemo shvatiti kao kretanje molekula, ali i kao stvarno, merljivo svojstvo kao što je toplota.
Slično tome, na mikro nivou, mozak funkcioniše putem neuronskih impulsa i sinaptičkih procesa, dok na makro nivou govorimo o razlozima, namerama i odlukama, što su različiti, ali kompatibilni opisi istog događaja.
Drugim rečima, iako su naši izbori utemeljeni u fizičkim procesima mozga, oni su i dalje naši jer proizilaze iz strukture i funkcionisanja osobe kao celine, a ne iz spoljašnje prisile.
Slobodna volja iz druge perspektive
Gajović kaže da bi diskusiji o slobodnoj volji možda trebalo pristupiti iz drugačije perspektive.
„Umesto veličanja slobodne volje, trebalo bi da priznamo da naš mozak ne voli da odlučuje, već da ponavlja već prihvaćene obrasce. Ne razmišljate svaki dan da li da pijete kafu iz crvene ili plave šolje, ali znate da je vaša uvek ista. Ovo ponavljanje odluka je važno za naš društveni mozak jer nam predvidljivost ponašanja ostavlja prostor za društvene interakcije. Zato je donošenje odluka često povezano sa stresom ili uzbuđenjem - jer nas izbacuje iz unapred pripremljenih obrazaca“, kaže Gajović.
Šta zapravo znači da je odluka „naša“?
U ovom kontekstu, zanimljiv je i zaključak autora novog rada. Naime, oni tumače da iako je proces akumuliranja argumenata uglavnom automatski, njihov sadržaj nije. On proizilazi iz naših iskustava, vrednosti, ciljeva i preferencija.
„Iako sam proces može biti automatski, ono što mozak prikuplja govori drugačiju priču. Dokazi koje uzima u obzir dolaze u potpunosti od toga ko ste – vaših preferencija, ciljeva i iskustava. Dve osobe mogu proći kroz isti neuronski proces i doneti istu odluku, ali iz potpuno različitih razloga. Dakle, možda pitanje koje bismo trebali postaviti nije da li su naši izbori zaista slobodni, već šta zapravo znači da je izbor naš“, naveli su autori drugog časopisa, prenosi Indeks .
Pogledajte i:
