Kad poskupi novac, raste inflacija — cene lete u nebo /video/
© AP Photo / Seth Wenig
Pratite nas
Posledica sukoba na Bliskom istoku je i to što će poskupeti novac. Rast cene energenata direktno utiče na finansijske tokove. Eeuribor je već porastao, što konkretno znači da će mesečne rate na stambene kredite vezane za evro, kakvih je kod nas najviše, porasti od 30 do 50 evra.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao finanijski konsultant Vladimir Vasić koji podseća da je skuplji novac, odnosno zaduživanje jedna od glavnih poluga za obračun sa inflacijom koja nas čeka, samo je pitanje u kom obimu. Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije su zasad zadržale referentnu kamatnu stopu koja je osnov za obračun kamata poslovnih banaka kod kojih se zadužuju građani i privreda. Kako će to biti ubuduće zavisiće od dešavanja na Bliskom istoku.
Novac poskupljuje
Prema najnovijoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) rast globalne privrede će u ovoj godini usporiti i očekuje se da bude 3,1 odsto, što je za 0,2 procentna poena manje u odnosu na raniju prognozu. Globalna inflacija će porasti na 4,4 odsto.
MMF je korigovao i procene rasta za Srbiju, pa se očekuje da on bude takođe niži za 0,2 procentna poena i da iznosi 2,8 odsto ove godine.Ocenjeno je da bi inflacija, odnosno rast cena u maloprodaji, bio 5,2 odsto. Taj inflatorni pritisak u Srbiji bi, međutim, mogao da bude niži. U najnovijem saopštenju predstavnika MMF-a u Srbiji, navedeno je da dosadašnji podaci ukazuju na blaži rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je predviđeno u referentnom scenariju.
Ono što je ipak sigurno je da će rast cene energenata pogurati sve ostale, a to će uticati na ponašanje banaka koje će u cenu svoje robe, odnosno novca, osim posledice dosadašnjih ratnih dejstava na Bliskom istoku ukalkulisati i neizvesnost koja će, izvesno je, trajati.
Kada je takva situacija, onda svaka država smišlja kako će da reaguje, jer taj talas dolazi, samo je pitanje kojom brzinom će udariti o nas i sa koje visine, slikovito objašnjava sagovornik Energije Sputnjika.
Interventne mere
On je brze interventne mere podelio na tri vrste i sve utiču na finansijski sistem.
„Prva mera jeste da se ograniči cena nafte i naftnih derivata, odnosno da se nađe neka formula za to. Drugo, da se interveniše iz naftnih robnih rezervi, da cena ne skoči naglo. To morate uraditi u prvih nekoliko dana. Treća je spuštanja akciza i PDV-a da biste na taj način uticali na tržišnu cenu nafte i naftnih derivata“, navodi Vasić.
On odmah i upozorava da će to imati za posledicu otvaranje rupa u budžetu, jer će nedostajati novca za ono što smo planirali da finansiramo iz budžeta. Neki rezovi će morati da budu pravljeni.
To je taj prvi talas i dobar deo država je, kako na koji način, već reagovao, pa i naša, dodaje on i ukazuje da slede srednjoročne mere kojima se nalazi balans kako bi se opet napunile rezerve da bi društvo bilo mirno tri do šest meseci.
Takođe trebalo bi viditi koga bi država trebalo da pomogne subvencijama, da li su to transportna preduzeća, poljoprivrednici, svi oni koji mogu da pate zbog više cene nafte i gasa, a što će da se odrazi na najširi sloj stanovništva. Ako vi ne pomognete njima, oni će da zidaju cene i tu je građanin onaj koji najviše strada, upozorava naš sagovornik.
Racionalno ponašanje
„Monetarna stabilnost je tu vrlo bitna gde Narodna banka, centralne banke, pokušavaju da kroz upravljački mehanizam koji oni imaju, a to je cena novca, utiču na smirivanje inflacije tako što će novac učiniti skupljim. A čim je nešto skuplje, i privreda i građani se ponašaju racionalno, tako što manje troše, manje se zadužuju, manje kupuju, na taj način obaraju inflaciju“, kaže Vasić.
Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije napominje da će dok god se budu osećale ekonomske posledice ratnih dejstava na Bliskom istoku, pa makar sutra mir bio dogovoren, to biti ukalkulisano u cenu novca.
On podseća da je posle američko-izraelskog napada na Iran, 28. februara, barel nafte otišao sa 60 i nešto dolara na 110-115 dolara i njegova cena je tu negde oko 100 dolara.
Ako je njegova cena do100 dolara ne smatramo da će taj inflatorni talas biti veliki i onda će centralne banke iz opreza zadržati postojeću referentnu kamatnu stopu. Ali čim pređe 100 dolara i tu ostane duže inflatorni talas će biti veći. To je neka granica koju mi bankari, ekonomisti, investitori smatramo bitnom ili važnom, kaže on.
Inflatorni talas
„Ako dođe taj inflatorni talas i oseti se porast potrošačkih cena, one će sigurno intervenisati tako što će učiniti novac skupljim. Ako referentna kamatna stopa ide na gore, to znači cena zaduživanja raste, to znači da svaki novi kredit ima neku novu cenu, a vi imate istu platu i onda veći deo vaše plate izdvajate, odnosno plaćate glavnicu i i kamatu. To se odnosi takođe i na privredu i privredne subjekte“, objašnjava ovaj ekonomista.
On ukazuje i na druge instrumente koji su na raspolaganju Narodnoj banci Srbije, poput povlačenje viška likvidnosti tako što će bankama ponuditi veći depozit. Tako će one biti demotivisane da plasiraju novac zbog čega će on biti skuplji kao i svaka roba koje nema dovoljno na tržištu.
Evropske banke su već reagovale na krizu povećanjem euribora, dnevne prosečne kamatne stope po kojojone na međubankarskom tržištu kupuju raspoloživa sredstva. U Srbiji to, pre svega, zanima ljude koji imaju stambene kredite vezane za evro, jer je euribor jedan od elemenata koji utuče na mesečnu ratu kredita. Šestomesečni euribor, odnosno presek stanja visine euribora koji se obračunava svakih šest meseci je u martu porastao najviše u poslednje tri godine.
Vasić napominje da se rate kredita usklađuju sa euriborom na tri ili na šest meseci i taj odnos je kod nas pola-pola.
Euribor već poskupljuje ratu kredita
Od 165.000 stambenih kredita u Srbiji indeksiranih u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom polovina je sa tromesečnim presekom visine eurobora, a polovina sa šestomesečnim.
„Kako to izgleda u brojkama, ako pričamo o stambenim kreditima, recimo ako je 100. 000 stambeni kredit, kad se obračuna ovaj novi šestomesečni, imaćete uvećanu ratu 30, 40, pa i 50 evra, što možda nekima nije mnogo, ali nekima jeste. To je nekih 6. 000 dinara, ali kad pomnožite sa brojem meseci, nije malo. Znači, to je ono što direktno odlazi iz vašeg budžeta kao posledica svih ovih dešavanja. Na taj način vi zapravo smanjujete potrošnju, jer taj novac ste ili štedeli ili negde u potrošnju koristili, a sad toga nećete imati“, ističe Vasić.
To se, kako kaže, isto odnosi i na preduzeća.
„Ne smemo njih da zaboravimo. Često mislimo da su preduzeća, neki veliki konglomerati sa 5.000 ljudi ili 50. 000 ljudi. Nisu. Žila kucavica svake ekonomije, su mala i srednja preduzeća. Ona po brojnosti sigurno čine 90 odsto kompanija, 95-96 odsto, a u proizvodnim kapacitetima sigurno negde daju polovinu društvenog proizvoda, možda čak i malo više. Ona su takođe pogođena“, upozorava ovaj finansijski konsultant.
Velika preduzeća mogu biti pogođena, ali ona uvek imaju neke svoje rezerve, snaćiće se, dodaje on. Za razliku od njih mali uvek posluju na žilet i posebno im je ugrožena likvidnost, odnosno solventnost, da izmiruju svoje obaveze.
„I tu je moja poruka i tim vlasnicima firmi, tim zapravo malim i srednjim preduzećima, vodite računa ko vam duguje, naplatite to i redovno izmirujte vaše obaveze prema drugima. Nemojte sad da jurite profitabilnost, ovo nisu vremena da maksimizujete profit, ovo su vremena da preživimo, da napravimo most do nekog jeftinijeg novca i veće potrošnje“, savetuje finansijski konsultant.
Nema čekanja
A na pitanje šta savetuje onima koji su mislili da kreditom rešavaju stambeno pitanje, da li treba da sačekaju bolja vremena, Vasić nema dilemu:
„Nema čekanja. To je život. Vi sad ne možete da uhvatite neku pravilnost, možete malo samo da usporite. Ako vama treba stan, vi ćete ga kupiti. Da li će kamata rasti? Ona će rasti. Da li će preći neku granicu? Pa tu je država da interveniše, jer 165. 000 stambenih kredita, pa puta, recimo, nek je dvoje u tom stanu, to je ozbiljna populacija. Da li će euribor naredne tri, četiri godine biti visok? Vrlo verovatno da hoće, ali s druge strane doći će taj trenutak kada će se normalizovati situacija. Pa da li je to tri, četiri i pet godina? Pa će on opet da krene nizbrdo i vi ćete biti u svom stanu“.
Svet je praktično od 2008. godine u neprestanoj krizi, uključujući i onu ekonomsku, pa se 2020. nadovezala kriza zbog pandemije kovida, pa je onda počeo rusko-ukrajinski sukob 2022. koji je takođe ostavio posledice.
I imali smo do ove nove krize privredni rast od tri odsto, imali smo inflaciju koju smo sveli u granice očekivanja i većina građana i privrede je vraćala svoje kredite. Stopa nenaplativih kredita u Srbiji je svega jedan odsto, iako novac kod nas nikada nije bio jeftin gde ste za gotovinske kredite imali kamatu od 10 odsto, a za stambene duplo veću nego u zemljama EU, napominje Vasić u emisiji Energija Sputnjika.
Pogledajte i:
