Priština sprema novi opasan scenario za Sever i pored opomena iz EU
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Namere Aljbina Kurtija o spajanju Severne i Južne Mitrovice ne treba olako shvatiti - one proističu iz svega što se poslednjih meseci dešavalo na KiM i što je on gurao, i pored opomene iz EU da se pozabavi preuzetim obavezama za formiranje ZSO na osnovu dosadašnjih sporazuma, smatra politikolog Nikola Perišić.
Uporedo sa aktuelizacijom priče o spajanju Južne i Severne Mitrovice na čemu već duže vreme insistira Priština, iz Evropske unije stigla je opomena da prištinske vlasti treba da porade na formiranju Zajednice Srpskih opština. Ta obaveza predviđena je sporazumom iz 2013. godine ali i Ohridskim sporazumom iz 2023.godine koji Beograd još nije u potpunosti prihvatio ali jeste Priština.
Poruka za Prištinu iz EU
S obzirom da se zna da je prema Briselskim sporazumima predviđeno da Severna Mitrovica bude sedište organa ZSO, nameće se pitanje da li upravo ta činjenica ima veze s aktuelizacijom namera o ujedinjenju severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice.
Nikola Perišić, politikolog iz Centra za društvenu analizu, kaže da je jasno da Kurti želi da ukine sva prava Srbima na prostoru Kosova i Metohije i da ne želi da sprovede dogovoreno i formira Zajednicu srpskih opština.
„To je ono što je i ostalo kao neostvareno iz Briselskog sporazuma još iz 2013. godine. Ipak, pitanje je koliko u ovom trenutku Kurti može samostalno da donosi odluke koje se pre svega odnose na spajanje Severne i Južne Mitrovice s obzirom na to da su međunarodni akteri i dalje glavni na KiM. I to što EU ponovo traži formiranje ZSO treba posmatrati kao odgovor na poslednju ideju koju je Kurti saopštio, a koja se upravo odnosi na spajanje dve Mitrovice,“ ocenjuje Perišić.
Čak i ako neki misle da granica između Severne i Južne Mitrovice nekad u budućnosti treba i da se skloni zarad multietničnosti, Perišić je uveren da je taj trenutak još daleko i da bi to ugrozilo poziciju srpskog stanovništva.
Jasne su namere Kurtija
„S druge strane teško da Kurti ima iskrene namere da stvara zajednicu srpskog i albanskog stanovništva, jer znamo koliko je on radio na podeli, koliko je veoma nacionalno opredeljen prema Albancima i koliko su njegove različite odluke u periodu od kada je na vlasti ugrozile srpski narod na prostoru Kosova i Metohije. U tom smislu teško da možemo da govorimo o dobrim namerama, već pre o nekim drugim namerama koje upravo idu u korist albanskog naroda. Zbog svega toga sada to ne bi bilo dobro, i čini mi se da EU koja je u ovom trenutku možda i najzainteresovaniji međunarodni akter, to neće dopustiti. Ali jasno je da Kurti u stvari pokušava da opipa puls različitih aktera, upravo izlazeći sa ovakvim izjavama i da vidi koliko ima dalje prostora da sprovodi svoju politiku koja je pre svega usmerena na ograničenje srpske nacionalne zajednice,“ ocenjuje Perišić.
Naš sagovornik napominje i da je takođe pitanje i koliko Evropska unija u ovom trenutku ima kapaciteta i mogućnosti da utiče da se sve odluke prethodnih sporazuma sprovedu u potpunosti.
„Tu se opet vraćamo na odluku o formiranju ZSO i čini se da bi tu bila potrebnija sinergija različitih globalnih aktera da pritisnu albansku stranu da se sve te odluke zaista sprovedu. A pritom u ovom trenutku postoje važni međunarodni problemi kojima su te sile pre svega okrenute i zbog toga prostor Kosova i Metohije i svi sporazumi s tim u vezi u ovom trenutku ostaju u zapećku. Ali ostaje i nada da nesprovođenje svih tih odluka neće dovesti do daljih tenzija i eskalacije između albanskog i srpskog naroda i da će se u budućnosti zaista pronaći to kompromisno rešenje o kom se govori već godinama,“ primećuje Perišić.
Poučeni dosadašnjim dešavanjima na terenu, postavlja se pitanje i da li će Kurti možda opet na svoju ruku uraditi šta je naumio i tako i Srbe i EU dovesti pred svršen čin, na šta Perišić ima sledeći odgovor:
Prištini ne treba verovati
„Mislim da je on ipak dovoljno svestan i da zna kakve posledice može da izazove neka radikalna odluka, s obzirom na to da je EU ima određene mogućnosti da ograniči dalju vlast Kurtija, imajući u vidu i čitavu institucionalnu i političku krizu na KiM koja traje duže od godinu dana. Jasno je da neka druga vrsta krize Kurtiju ne bi išala u prilog, tu pre svega mislim na ekonomiju i na finansije. Jer kao što u okviru određenih finansijskih paketa koje EU odvaja za prostor Zapadnog Balkana, određena sredstva dobija i Priština, u tom smislu postoje mehanizmi kako EU može da utiče i odgovori na takvu Kurtijevu odluku“, kaže Perišić.
On zbog toga ne očekuje da će se namera o spajanju severne i južne Mitrovice biti sprovedena, ali dodaje da je svakako važno pratiti političku retoriku i izjave Kurtija.
Perišić upozorava da takve izjave nisu dobre i da unose dodatni nemir u redove srpske nacionalne zajednice, pogotovo imajući u vidu kroz kakve je političke i institucionalne pritiske prošla u bliskoj prošlosti, koji su išli dotle da su u opštinama gde ubedljivu većinu čine Srbi bez ikakvog legitimiteta vladali albanski političari koji su bili predsednici tih opština.
A to je, zaključuje on, bio tek početak pritisaka koji se sada nastavlja kroz ovakve izjave Kurija koje on beoma često daje i koje su usmerene pre svega premaa Srbima.
Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević upozorio je na planove Prištine o spajanju dve opštine, poručujući da „građani žele da žive u Severnoj Mitrovici a ne u ujedinjenoj Mitrovici“ i da „međunarodna zajednica mora da stavi do znanja da taj plan Aljbina Kurtija nije moguće realizovati“. Radojević se obratio nakon što je gradonačelnik Južne Mitrovice Faton Peci organizovao marš albanskih gimnazijalaca preko Ibra ka Severnoj Mitrovici, odnosno ka naselju Bošnjačka mahala. Gimnazijalci su tada obišli i jednu privatnu kuću u naselju Brđani u Severnoj Mitrovici u kojoj planiraju da otvore „muzej genocida Srba nad Albancima“.
