https://lat.sputnikportal.rs/20260415/predsednik-mmf-svetska-ekonomija-na-granici-fiskalne-odrzivosti-potrebne-hitne-reforme-1198141921.html
Predsednik MMF: Svetska ekonomija na granici fiskalne održivosti, potrebne hitne reforme
Predsednik MMF: Svetska ekonomija na granici fiskalne održivosti, potrebne hitne reforme
Sputnik Srbija
Svetska ekonomija je na granici fiskalne održivosti zbog rasta javnog duga i globalnih šokova, a državama su potrebne hitne reforme i pažljivo balansirane... 15.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-15T18:16+0200
2026-04-15T18:16+0200
2026-04-15T18:16+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1a/1171518978_0:0:2112:1188_1920x0_80_0_0_2073693933c72b0ef004f88f9b31abae.png
Prema njenim rečima, vlade moraju da ubrzaju reforme usmerene na privredni rast kako bi povećale produktivnost i ojačale otpornost ekonomija na buduće krize."Snažna ekonomija je najbolji amortizer šokova", dodala je ona, uz poruku da je nakon neutralizacije trenutnih poremećaja potrebno obnoviti fiskalne rezerve.Predsednica Fonda napominje da se kreatori monetarne politike suočavaju sa izazovom da održe kredibilitet, balansirajući između očuvanja održivosti javnih finansija i zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.Georgijeva ocenjuje da su mnoge zemlje do sada izbegle široke i neselektivne mere poput opštih poreskih olakšica, subvencija za energiju i kontrole cena, ali upozorava da se u pojedinim slučajevima takve politike ipak uvode, uključujući izvozne restrikcije i široko zasnovana poreska rasterećenja.Takve mere, iako motivisane željom da se ublaže posledice krize, mogu da produže period visokih cena i dodatno opteretiti javne finansije, navodi ona.Poseban naglasak stavljen je na potrebu da se, pored kratkoročnih odgovora na šokove, ne zanemare dugoročni faktori koji oblikuju globalnu ekonomiju, uključujući geopolitiku, trgovinske tokove, tehnološke promene, demografske trendove i klimatske izazove.Na fiskalnom planu, Georgijeva ponavlja da visoki nivoi javnog duga već duže vreme ograničavaju manevarski prostor vlada, ali upozorava da je sada situacija dodatno pogoršana kumulativnim efektom više uzastopnih šokova.Za razliku od perioda pandemije virusa korona, kada je fiskalna podrška bila široko primenjena, trenutni kontekst karakteriše nagomilavanje kriza koje su dovele dug na rizično visoke nivoe.Prema procenama MMF-a, globalni javni dug mogao bi da premaši 100 odsto svetskog BDP-a do 2029. godine, što je nivo zabeležen poslednji put nakon Drugog svetskog rata.Georgijeva ocenjuje da trenutni poremećaj zbog rata na Bliskom istoku predstavlja "spor šok iz 20. veka u uslovima 21. veka", jer fizička isporuka energenata ne može brzo da odgovori na nagle promene na tržištu.Tankerima je potrebno i do 40 dana da stignu do udaljenih destinacija, poput ostrvskih država u Tihom okeanu, što dodatno usporava stabilizaciju tržišta.Posebno su pogođene azijske ekonomije koje u velikoj meri zavise od uvoza energenata iz regiona Persijskog zaliva.Pored nafte i gasa, već se beleže nestašice derivata poput nafte za petrohemijsku industriju i helijuma, što stvara dodatne poremećaje u industrijskim lancima snabdevanja.Georgijeva upozorava da ovi problemi neće nestati preko noći, čak i u slučaju brzog završetka sukoba, zbog logističkih i transportnih izazova.Kako bi se ublažile posledice, Fond preporučuje državama da primene mere štednje energije, uključujući podsticaje za korišćenje javnog prevoza, pa čak i njegovo privremeno besplatno korišćenje, kao i širu primenu rada od kuće, po uzoru na praksu tokom pandemije.Georgijeva istovremeno očekuje rast potražnje za finansijskom podrškom, procenjujući da bi potrebe zemalja članica u kratkom roku mogle iznositi između 20 i 50 milijardi dolara.Deo tog iznosa odnosi se na proširenje postojećih programa, kojih trenutno ima 39, kao i na nove aranžmane za najmanje desetak zemalja, među kojima su mnoge iz podsaharske Afrike.Dugoročna inflaciona očekivanja su za sada stabilna, ali kratkoročni pritisci rastu, a dalji razvoj situacije zavisiće od trajanja sukoba, stabilnosti lanaca snabdevanja i efikasnosti ekonomskih politika koje države budu primenjivale, poručila je Georgijeva.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, svet
ekonomija, svet – ekonomija, svet
Predsednik MMF: Svetska ekonomija na granici fiskalne održivosti, potrebne hitne reforme
Svetska ekonomija je na granici fiskalne održivosti zbog rasta javnog duga i globalnih šokova, a državama su potrebne hitne reforme i pažljivo balansirane ekonomske politike kako bi se izborile sa ovom situacijom, ocenila je Kristalina Georgijeva, predsednik Međunarodnog monetarnog fonda.
Prema njenim rečima, vlade moraju da ubrzaju reforme usmerene na privredni rast kako bi povećale produktivnost i ojačale otpornost ekonomija na buduće krize.
"Snažna ekonomija je najbolji amortizer šokova", dodala je ona, uz poruku da je nakon neutralizacije trenutnih poremećaja potrebno obnoviti fiskalne rezerve.
Predsednica Fonda napominje da se kreatori monetarne politike suočavaju sa izazovom da održe kredibilitet, balansirajući između očuvanja održivosti javnih finansija i zaštite najugroženijih slojeva stanovništva.
Georgijeva ocenjuje da su mnoge zemlje do sada izbegle široke i neselektivne mere poput opštih poreskih olakšica, subvencija za energiju i kontrole cena, ali upozorava da se u pojedinim slučajevima takve politike ipak uvode, uključujući izvozne restrikcije i široko zasnovana poreska rasterećenja.
Takve mere, iako motivisane željom da se ublaže posledice krize, mogu da produže period visokih cena i dodatno opteretiti javne finansije, navodi ona.
Poseban naglasak stavljen je na potrebu da se, pored kratkoročnih odgovora na šokove, ne zanemare dugoročni faktori koji oblikuju globalnu ekonomiju, uključujući geopolitiku, trgovinske tokove, tehnološke promene, demografske trendove i klimatske izazove.
Na fiskalnom planu, Georgijeva ponavlja da visoki nivoi javnog duga već duže vreme ograničavaju manevarski prostor vlada, ali upozorava da je sada situacija dodatno pogoršana kumulativnim efektom više uzastopnih šokova.
Za razliku od perioda pandemije virusa korona, kada je fiskalna podrška bila široko primenjena, trenutni kontekst karakteriše nagomilavanje kriza koje su dovele dug na rizično visoke nivoe.
Prema procenama MMF-a, globalni javni dug mogao bi da premaši 100 odsto svetskog BDP-a do 2029. godine, što je nivo zabeležen poslednji put nakon Drugog svetskog rata.
Georgijeva ocenjuje da trenutni poremećaj zbog rata na Bliskom istoku predstavlja "spor šok iz 20. veka u uslovima 21. veka", jer fizička isporuka energenata ne može brzo da odgovori na nagle promene na tržištu.
Tankerima je potrebno i do 40 dana da stignu do udaljenih destinacija, poput ostrvskih država u Tihom okeanu, što dodatno usporava stabilizaciju tržišta.
Posebno su pogođene azijske ekonomije koje u velikoj meri zavise od uvoza energenata iz regiona Persijskog zaliva.
Pored nafte i gasa, već se beleže nestašice derivata poput nafte za petrohemijsku industriju i helijuma, što stvara dodatne poremećaje u industrijskim lancima snabdevanja.
Georgijeva upozorava da ovi problemi neće nestati preko noći, čak i u slučaju brzog završetka sukoba, zbog logističkih i transportnih izazova.
Kako bi se ublažile posledice, Fond preporučuje državama da primene mere štednje energije, uključujući podsticaje za korišćenje javnog prevoza, pa čak i njegovo privremeno besplatno korišćenje, kao i širu primenu rada od kuće, po uzoru na praksu tokom pandemije.
Georgijeva istovremeno očekuje rast potražnje za finansijskom podrškom, procenjujući da bi potrebe zemalja članica u kratkom roku mogle iznositi između 20 i 50 milijardi dolara.
Deo tog iznosa odnosi se na proširenje postojećih programa, kojih trenutno ima 39, kao i na nove aranžmane za najmanje desetak zemalja, među kojima su mnoge iz podsaharske Afrike.
Dugoročna inflaciona očekivanja su za sada stabilna, ali kratkoročni pritisci rastu, a dalji razvoj situacije zavisiće od trajanja sukoba, stabilnosti lanaca snabdevanja i efikasnosti ekonomskih politika koje države budu primenjivale, poručila je Georgijeva.
