https://lat.sputnikportal.rs/20260415/moskva-primecuje-militarizaciju-u-baltickim-zemljama-i-poljskoj-istorija-bi-mogla-da-se-ponovi-1198148594.html
Moskva primećuje militarizaciju u baltičkim zemljama i Poljskoj, istorija bi mogla da se ponovi
Moskva primećuje militarizaciju u baltičkim zemljama i Poljskoj, istorija bi mogla da se ponovi
Sputnik Srbija
Trenutna militarizacija Poljske i baltičkih zemalja slična je periodu uoči Drugog svetskog rata, izjavio je direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR)... 15.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-15T20:07+0200
2026-04-15T20:07+0200
2026-04-15T20:07+0200
rusija
rusija
evropska unija (eu)
militarizacija
poljska
baltičke zemlje
sergej nariškin
ukrajina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0d/1182586196_0:274:3072:2002_1920x0_80_0_0_5b5e98849d9c29004ae3aef2003041a5.jpg
„Nažalost, Poljska i baltičke države su se nedavno povukle iz Konvencije o zabrani nagaznih mina. I vidimo kako se na istočnim granicama ovih država grade nova utvrđenja“, rekao je Nariškin nakon XXV zajedničkog sastanka kolegijuma Spoljne obaveštajne službe Rusije i beloruskog KGB-a.Prema njegovim rečima, situacija na granici Savezne države Rusije i Belorusije je veoma napeta.„Moram da vas podsetim da su se upravo tako odvijali događaji i uoči Drugog svetskog rata. Međutim, napad na Poljsku nije došao sa istoka, već sa zapada“, istakao je Nariškin.On je podsetio Poljsku ko je oslobodio ovu zemlju od nacizma.„Upravo su vojnici i oficiri Crvene armije oslobađali Poljsku i doneli joj i slobodu i oslobođenje od nacizma, od okupacije nacističke Nemačke“, dodao je direktor SVR.Rusija želi mir u UkrajiniDirektor SVR je podsetio da je Rusija više puta izjavljivala i dokazivala da želi da uspostavi mir u Ukrajini.„I odmah nakon državnog prevrata u Kijevu, nakon što je kijevski režim u suštini izvršio agresiju protiv stanovništva DNR i LNR, Rusija je primorala kijevski režim i Zapad, takozvane partnere koji stoje iza ukrajinskog rukovodstva, da potpišu Minske sporazume. Ove sporazume, kako se kasnije ispostavilo, ni Kijev ni zapadni blok država nisu imali nameru da sprovedu“, primetio je Nariškin.Takođe je podsetio je da je u decembru 2021. godine predsednik Rusije Vladimir Putin predložio nacrt mirovnog sporazuma između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a.„Sporazum zasnovan na principu jednake i nedeljive bezbednosti. I taj mirovni predlog je Zapad odbio“, dodao je Nariškin.On je napomenuo da je ruska strana odmah posle početka Specijalne vojne operacije primorala kijevski režim da sedne za pregovarački sto.„I već početkom aprila 2022. godine mirovni sporazum je bio pripremljen. Ali Zapad, koji je predstavljala poznata ličnost – britanski premijer Boris Džonson – je izjavio: ‘Ne, Ukrajini nije potreban mir. Ukrajina mora da se bori. Mi, Zapad, ćemo vam obezbediti novac, oružje i obaveštajne podatke. A vaš zadatak je da se borite. Da li vam je ostalo još Ukrajinaca? Jeste. Dakle, moraju da se bore’“, rekao je Nariškin.Prema njegovim rečima, ukrajinske oružane snage uskoro izgubiti sposobnost da organizuju otpor, nakon čega će biti uspostavljen pravedan mir. Međutim, niz zemalja EU i evropska birokratija kategorički se protive takvom miru.„Na samitu Rusija-SAD u Enkoridžu prošlog avgusta postignuto je zajedničko razumevanje o pravednom miru između Rusije i Ukrajine. Međutim, zemlje Evropske unije i evropska birokratija se tome kategorički protive. One su se u velikoj meri založile za rat. I ako se postigne pravedni mirovni sporazum pod uslovima koji su, ponavljam, dogovoreni na Aljasci, onda će stanovništvo evropskih zemalja shvatiti da se takav mirovni sporazum fundamentalno razlikuje od izjava koje su davali u evropskim prestonicama o strateškom porazu Rusije“, objasnio je Nariškin.Sve ovo neće samo pokrenuti pitanja kod evropskih građana o političkom rukovodstvu njihovih zemalja, već bi takođe moglo da izazove „politički cunami“ na evropskom kontinentu, zaključio je Nariškin.Pogledajte i:
poljska
baltičke zemlje
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, evropska unija (eu), militarizacija, poljska, baltičke zemlje, sergej nariškin, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija, evropska unija (eu), militarizacija, poljska, baltičke zemlje, sergej nariškin, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Moskva primećuje militarizaciju u baltičkim zemljama i Poljskoj, istorija bi mogla da se ponovi
Trenutna militarizacija Poljske i baltičkih zemalja slična je periodu uoči Drugog svetskog rata, izjavio je direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) Sergej Nariškin, podsećajući da je napad na Poljsku došao upravo sa Zapada.
„Nažalost, Poljska i baltičke države su se nedavno povukle iz Konvencije o zabrani nagaznih mina. I vidimo kako se na istočnim granicama ovih država grade nova utvrđenja“, rekao je Nariškin nakon XXV zajedničkog sastanka kolegijuma Spoljne obaveštajne službe Rusije i beloruskog KGB-a.
Prema njegovim rečima, situacija na granici Savezne države Rusije i Belorusije je veoma napeta.
„Vidimo povećanu militarizaciju ekonomije u baltičkim državama i Poljskoj, intenziviranu vojnu izgradnju i razvoj mobilizacionog potencijala baltičkih država i Poljske“, primetio je Nariškin.
„Moram da vas podsetim da su se upravo tako odvijali događaji i uoči Drugog svetskog rata. Međutim, napad na Poljsku nije došao sa istoka, već sa zapada“, istakao je Nariškin.
On je podsetio Poljsku ko je oslobodio ovu zemlju od nacizma.
„Upravo su vojnici i oficiri Crvene armije oslobađali Poljsku i doneli joj i slobodu i oslobođenje od nacizma, od okupacije nacističke Nemačke“, dodao je direktor SVR.
„Istorija može da se ponovi“, upozorio je on.
Rusija želi mir u Ukrajini
Direktor SVR je podsetio da je Rusija više puta izjavljivala i dokazivala da želi da uspostavi mir u Ukrajini.
„I odmah nakon državnog prevrata u Kijevu, nakon što je kijevski režim u suštini izvršio agresiju protiv stanovništva DNR i LNR, Rusija je primorala kijevski režim i Zapad, takozvane partnere koji stoje iza ukrajinskog rukovodstva, da potpišu Minske sporazume. Ove sporazume, kako se kasnije ispostavilo, ni Kijev ni zapadni blok država nisu imali nameru da sprovedu“, primetio je Nariškin.
Takođe je podsetio je da je u decembru 2021. godine predsednik Rusije Vladimir Putin predložio nacrt mirovnog sporazuma između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a.
„Sporazum zasnovan na principu jednake i nedeljive bezbednosti. I taj mirovni predlog je Zapad odbio“, dodao je Nariškin.
On je napomenuo da je ruska strana odmah posle početka Specijalne vojne operacije primorala kijevski režim da sedne za pregovarački sto.
„I već početkom aprila 2022. godine mirovni sporazum je bio pripremljen. Ali Zapad, koji je predstavljala poznata ličnost – britanski premijer Boris Džonson – je izjavio: ‘Ne, Ukrajini nije potreban mir. Ukrajina mora da se bori. Mi, Zapad, ćemo vam obezbediti novac, oružje i obaveštajne podatke. A vaš zadatak je da se borite. Da li vam je ostalo još Ukrajinaca? Jeste. Dakle, moraju da se bore’“, rekao je Nariškin.
Prema njegovim rečima, ukrajinske oružane snage uskoro izgubiti sposobnost da organizuju otpor, nakon čega će biti uspostavljen pravedan mir. Međutim, niz zemalja EU i evropska birokratija kategorički se protive takvom miru.
„Na
samitu Rusija-SAD u Enkoridžu prošlog avgusta postignuto je zajedničko razumevanje o pravednom miru između Rusije i Ukrajine. Međutim, zemlje Evropske unije i evropska birokratija se tome kategorički protive. One su se u velikoj meri založile za rat. I ako se postigne pravedni mirovni sporazum pod uslovima koji su, ponavljam, dogovoreni na Aljasci, onda će stanovništvo evropskih zemalja shvatiti da se takav
mirovni sporazum fundamentalno razlikuje od izjava koje su davali u evropskim prestonicama o strateškom porazu Rusije“, objasnio je Nariškin.
„I narodima Evrope će postati jasno da su jednostavno prevareni i primorani da ekonomski podnose velike žrtve“, istakao je on.
Sve ovo neće samo pokrenuti pitanja kod evropskih građana o političkom rukovodstvu njihovih zemalja, već bi takođe moglo da izazove „politički cunami“ na evropskom kontinentu, zaključio je Nariškin.
