https://lat.sputnikportal.rs/20260413/ko-pokusava-da-ispod-radara-prepakuje-pravoslavlje-video-1197969128.html
Ko pokušava da ispod radara "prepakuje" pravoslavlje /video/
Ko pokušava da ispod radara "prepakuje" pravoslavlje /video/
Sputnik Srbija
U savremenim sukobima sve je prisutnije preplitanje geopolitike i religije. Iako velike sile imaju svoje strateške interese, ono što posebno zabrinjava jeste... 13.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-13T21:02+0200
2026-04-13T21:02+0200
2026-04-13T21:02+0200
svet
svet
svet – politika
pravoslavlje
raskol
raskoli u pravoslavnim crkvama
slobodan stojičević
hadži slobodan stojičević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/06/1181329649_0:268:3072:1996_1920x0_80_0_0_d31e6d1843432b282184c7a7a3c77a02.jpg
Kada se govori o aktuelnim globalnim tokovima, više se ne može govoriti o pojedinačnim krizama, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ pisac i publicista Slobodan Stojičević.Dugotrajan verski rat protiv pravoslavljaKrize se, dodaje, razvijaju po određenoj gradaciji: od političkih, preko bezbednosnih, ekonomskih i ideoloških i u toj hijerarhiji treba razlikovati pojmove krize, katastrofe i kataklizme. Katastrofa podrazumeva raspad pojedinih sistema, poput onoga što se devedesetih godina dogodilo u Istočnoj Evropi. Kataklizma, međutim, označava potpuni slom globalnog poretka i potrebu bza uspostavljanjem novog.U tom kontekstu, paralelno se odvija i dugotrajan religijski rat niskog intenziteta, koji, prema njegovim rečima, traje već decenijama i često se odvija ispod radara šire javnosti. Ovaj proces podrazumeva, između ostalog i stvaranje mreža uticaja unutar verskih institucija.Ti procesi vidljivi su u više pravoslavnih crkava, od grčke, preko gruzijske i jermenske, do ukrajinske – Stojičević posebno ističe pojavu „aktivne manjine liberalnih teologa“ koji deluju kroz raznorazne akademske i međunarodne kanale.Kao primer dugoročnog delovanja naš sagovornik navodi slučaj Ukrajine, gde su, u okviru crkvenih struktura decenijama održavane grupe koje su na kraju poslužile za stvaranje raskola.Dovoljna je mala grupa da pokrene raskolVerske institucije su, dodaje on, često nespremne za ovakav vid delovanja, jer se suočavaju sa metodama koje se razlikuju od istorijskih oblika verskih sukoba, kakav je bio prozelitizam. Savremeni pristupi, kaže Stojičević, zasnivaju se na suptilnijim i dugoročnijim oblicima uticaja, što ih čini teže uočljivim i potencijalno opasnijim.Stojičević poseban akcenat stavlja na tehnološku dimenziju savremenih konflikata i smatra da će u budućnosti ključnu ulogu igrati veštačka inteligencija i kontrola informacionog prostora.U tom smislu, posebno je važno pravilo da značaj nekog događaja u realnosti ne mora da bude u korelaciji sa njegovim značajem u internet prostoru – beznačajan incident može da postane globalna tema, dok istinski važni događaji mogu da ostanu neprimećeni.Tako su u Ukrajini, na primer, male i marginalne grupe, uz podršku političara i medija dobile nesrazmerno veliki značaj i, uz pomoć carigradskog patrijarha, formirale raskolničku crkvu. Slični scenariji, prema Stojičevićevom mišljenju, mogući su i u drugim pravoslavnim crkvama, naročito u periodima izbora novih verskih poglavara, jer su u tim trenucima verske zajednice najranjivije.Osnovna ideja: razdvojiti rusku crkvu od ostatka pravoslavljaKljučnu ulogu u razvoju ovih procesa ima politički kontekst u pojedinim državama. U zemljama poput Moldavije, Jermenije i Gruzije, na primer, već decenijama se formiraju strukture unutar crkava koje su podložne spoljnim uticajima – ti dugotrajni procesi, pažljivo su vođeni kroz različite oblike delovanja, od misionarskog rada do akademskih mreža. U tom kontekstu, unutar pravoslavlja razvijaju se različite tendencije – od onih koje naglašavaju internacionalni ili „anacionalni“ karakter vere do onih koje, svesno ili nesvesno, potiskuju ulogu crkve kao kohezivnog faktora jedne nacije.Za primer takve vrste uticaja naš sagovornik navodi pojedine međunarodne teološke organizacije i akademske centre – na Fordam univerzitetu u Njujorku, na primer, postoje programi koji razvijaju, kako Stojičević kaže, specifične interpretacije pravoslavlja.Prema njegovim rečima, osnovna ideja takvih procesa jeste razdvajanje Ruske pravoslavne crkve od ostalih pravoslavnih crkava. Međutim, motivi pojedinih aktera su različiti: od istorijskih sporova, preko nacionalnih interesa, do ekonomskih i političkih razloga.Stojičević naglašava da se takvi procesi često razvijaju po istom modelu: najpre dolazi do unutrašnjih podela, a zatim se one pojačavaju spoljnim pritiscima. U takvoj dinamici, upozorava, može doći do stvaranja haotičnih situacija u kojima i marginalne ideje dobijaju na značaju i predstavljaju se kao dominantne.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, pravoslavlje, raskol, raskoli u pravoslavnim crkvama, slobodan stojičević, hadži slobodan stojičević
svet, svet – politika, pravoslavlje, raskol, raskoli u pravoslavnim crkvama, slobodan stojičević, hadži slobodan stojičević
Ko pokušava da ispod radara "prepakuje" pravoslavlje /video/
U savremenim sukobima sve je prisutnije preplitanje geopolitike i religije. Iako velike sile imaju svoje strateške interese, ono što posebno zabrinjava jeste nastavak „opšteg verskog rata“. Religija se sve češće instrumentalizuje, naročito u kontekstu rata protiv Rusije, gde se vrši svojevrsno „prepakivanje“ pravoslavlja.
Kada se govori o aktuelnim globalnim tokovima, više se ne može govoriti o pojedinačnim krizama, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ pisac i publicista Slobodan Stojičević.
„Ovo više nije jedan rat, ovo poprima karakter svetskog sukoba“, ocenjuje on.
Dugotrajan verski rat protiv pravoslavlja
Krize se, dodaje, razvijaju po određenoj gradaciji: od političkih, preko bezbednosnih, ekonomskih i ideoloških i u toj hijerarhiji treba razlikovati pojmove krize, katastrofe i kataklizme. Katastrofa podrazumeva raspad pojedinih sistema, poput onoga što se devedesetih godina dogodilo u Istočnoj Evropi. Kataklizma, međutim, označava potpuni slom globalnog poretka i potrebu bza uspostavljanjem novog.
„Poredak koji je nastao posle Drugog svetskog rata još nije do kraja srušen, a novi još nije počeo da se oblikuje. Svet se trenutno nalazi na ivici preloma; možda je već u procesu pada, ali daleko od dna“, smatra Stojičević.
U tom kontekstu, paralelno se odvija i dugotrajan religijski rat niskog intenziteta, koji, prema njegovim rečima, traje već decenijama i često se odvija ispod radara šire javnosti. Ovaj proces podrazumeva, između ostalog i stvaranje mreža uticaja unutar verskih institucija.
Ti procesi vidljivi su u više pravoslavnih crkava, od grčke, preko gruzijske i jermenske, do ukrajinske – Stojičević posebno ističe pojavu „aktivne manjine liberalnih teologa“ koji deluju kroz raznorazne akademske i međunarodne kanale.
Kao primer dugoročnog delovanja naš sagovornik navodi slučaj Ukrajine, gde su, u okviru crkvenih struktura decenijama održavane grupe koje su na kraju poslužile za stvaranje raskola.
„To je proces koji traje trideset ili četrdeset godina – ljudi se pažljivo biraju, nekima se omogućava napredovanje, drugi se marginalizuju, objašnjava Stojičević.
Dovoljna je mala grupa da pokrene raskol
Verske institucije su, dodaje on, često nespremne za ovakav vid delovanja, jer se suočavaju sa metodama koje se razlikuju od istorijskih oblika verskih sukoba, kakav je bio prozelitizam. Savremeni pristupi, kaže Stojičević, zasnivaju se na suptilnijim i dugoročnijim oblicima uticaja, što ih čini teže uočljivim i potencijalno opasnijim.
Stojičević poseban akcenat stavlja na tehnološku dimenziju savremenih konflikata i smatra da će u budućnosti ključnu ulogu igrati veštačka inteligencija i kontrola informacionog prostora.
„Ono što je nekada zahtevalo ogromne finansijske i organizacione strukture, danas može da izvede mala grupa ili čak pojedinac“, upozorava on, aludirajući na nekadašnje modele delovanja kroz mreže organizacija ili fondacija.
U tom smislu, posebno je važno pravilo da značaj nekog događaja u realnosti ne mora da bude u korelaciji sa njegovim značajem u internet prostoru – beznačajan incident može da postane globalna tema, dok istinski važni događaji mogu da ostanu neprimećeni.
Tako su u Ukrajini, na primer, male i marginalne grupe, uz podršku političara i medija dobile nesrazmerno veliki značaj i, uz pomoć carigradskog patrijarha, formirale raskolničku crkvu. Slični scenariji, prema Stojičevićevom mišljenju, mogući su i u drugim pravoslavnim crkvama, naročito u periodima izbora novih verskih poglavara, jer su u tim trenucima verske zajednice najranjivije.
„Dovoljna je mala grupa ljudi da pokrene proces, ako mediji i političke strukture odluče da mu daju težinu“, objašnjava Stojičević.
Osnovna ideja: razdvojiti rusku crkvu od ostatka pravoslavlja
Ključnu ulogu u razvoju ovih procesa ima politički kontekst u pojedinim državama. U zemljama poput Moldavije, Jermenije i Gruzije, na primer, već decenijama se formiraju strukture unutar crkava koje su podložne spoljnim uticajima – ti dugotrajni procesi, pažljivo su vođeni kroz različite oblike delovanja, od misionarskog rada do akademskih mreža. U tom kontekstu, unutar pravoslavlja razvijaju se različite tendencije – od onih koje naglašavaju internacionalni ili „anacionalni“ karakter vere do onih koje, svesno ili nesvesno, potiskuju ulogu crkve kao kohezivnog faktora jedne nacije.
Za primer takve vrste uticaja naš sagovornik navodi pojedine međunarodne teološke organizacije i akademske centre – na Fordam univerzitetu u Njujorku, na primer, postoje programi koji razvijaju, kako Stojičević kaže, specifične interpretacije pravoslavlja.
Prema njegovim rečima, osnovna ideja takvih procesa jeste razdvajanje Ruske pravoslavne crkve od ostalih pravoslavnih crkava. Međutim, motivi pojedinih aktera su različiti: od istorijskih sporova, preko nacionalnih interesa, do ekonomskih i političkih razloga.
„U svakoj zajednici moguće je pronaći ljude koji će, iz različitih pobuda, podržati određene procese – bilo iz ideoloških, nacionalnih ili ličnih razloga“, objašnjava on.
Stojičević naglašava da se takvi procesi često razvijaju po istom modelu: najpre dolazi do unutrašnjih podela, a zatim se one pojačavaju spoljnim pritiscima. U takvoj dinamici, upozorava, može doći do stvaranja haotičnih situacija u kojima i marginalne ideje dobijaju na značaju i predstavljaju se kao dominantne.
„To je ambijent u kome i najneobičnije ideje mogu postati politička realnost“, upozorava naš sagovornik.
