https://lat.sputnikportal.rs/20260411/pojava-novih-napoleona-u-evropi--dokaz-lose-politike-video-1197856201.html
Pojava novih Napoleona u Evropi — dokaz loše politike /video/
Pojava novih Napoleona u Evropi — dokaz loše politike /video/
Sputnik Srbija
Pojedini evropski lideri glume „napoleonštinu“ da bi se dizanjem uloga i mobilisanjem sopstvene javnosti pokazali kao neko ko ujedinjuje naciju, a zapravo je... 11.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-11T20:30+0200
2026-04-11T20:30+0200
2026-04-11T20:30+0200
svet
svet
svet – politika
sad
sukob na bliskom istoku
svet sa sputnjikom
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/16/1195040556_0:159:3077:1889_1920x0_80_0_0_1fe2e58d7549efda91b96157f9f70a46.jpg
Talas neposlušnosti u Evropi u odnosu na Vašington predvode Francuska i Britanija, a francuski predsednik Emanuel Makron je čak otvoreno pozvao zemlje srednje po uticaju da se ujedine u “koaliciju nezavisnih” da više ne bi bile "vazali dve hegemonističke države", SAD i Kine.Profesor Fakulteta političkih nauka Koprivica podseća, međutim, da odstupanje Evrope od linije SAD nije od juče te da 2003. kad je Amerika napala Irak neke evropske zemlje nisu pristale da učestvuju u tome.“U situaciji sa Iranom, ako neka članica NATO, pa makar to bio nezvanični hegemon Alijanse Amerika, preduzme neku jednostranu vojnu akciju koja se ne tiče ni nje, ni bezbednosti NATO saveza nema nikakvih obaveza drugih zemalja da se solidarno angažuju u tome. Tim pre što je reč o nečemu što je potpuno nečuveno - da to čine za račun Izraela, koji je iz ko zna kojih razloga pokušao da spovede preventivni rat protiv Irana. Pri tome, nije direktno ugrožen nikakav interes Amerike koja se tu nalazi u svojstvu pomoćne vojne sile”, kaže profesor u emisiji Svet sa Sputnjikom.Evropa obuzeta fiks idejom ruske opasnostiZemlje EU, dodaje on, koje su pokazale krajnju bezobzirnost u Ukrajini, u ovom slučaju su postavile pitanje zašto bi bile taoci sulude, arbitrarne politike donošenja odluka naprečac gde nikom zapravo nije jasno šta se tu dešava.Na pitanje kako su se Evropljani baš sad setili da moraju da misle o svojim interesima a nisu, recimo, kad je NATO krenuo u agresiju na Jugoslaviju, Koprivica primećuje da su tada u Evropi verovali da ne treba kvariti odnose s Amerikom jer jedino ona može dugotrajno da ih zaštiti od nekakve opasnosti, iako u tom trenutku nikakva opasnost nije ni postojala.“Bilo je jasno sve vreme, otkad je završen Hladni rat, da je razlog nastavka postojanja NATO-a zapravo projektovana fiks ideja o opasnosti od strane Rusije. Kad se Rusija digla rekli su - to je samoispunjavajuće proročanstvo, evo sad je Rusija ponovo naš protivnik. Ono što je tu problem jeste da su Amerika i Britanija vodile čitav taj projekt sa kijevskim Majdanom i sa instrumentalizovanjem Ukrajine kao odskočne daske protiv Rusije. Ali potpuno je neverovatno da Amerika i Britanija zapravo znaju da tu nema nikakve realne opasnosti za Evropu od strane Rusije, nego su one faktički delovale na tragu onoga što su Britanci radili u 18. stoleću prema Rusiji.”Najgore što može da se desi, primećuje Koprivica, jeste kad poverujete u sopstvenu propaganda, a još je neverovatnije da ne samo da su poverovali u tu lažu, nego su spremni da igraju sa lošim kartama, pri čemu svi znaju da imaju loše karte.To više nije blefiranje, ovde je reč o tome da oni izazivaju Rusiju, iako je NATO bez Amerike ništa, ali, smatra on, evropske članice Alijanse igraju “va bank”, kopirajući strategiju Poljske pred Drugi svetski rat s ciljem očuvanja antiruskog fokusa Zapada.“Evropska unija sada preuzima tu strategiju ucenjivanja da bi Ameriku držali stalno u rezervi. I ne na poslednjem mestu, EU je pokazala volju da vodi politiku koja je, faktički, nastavak politike sila osovine”, dodaje profesor.Energetski bednik ne može biti vojna supersilaDr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu nema dileme da Evropa neće i ne može prestati da bude geopolitički patuljak, iako je uveliko počela da vojno jača.On je saglasan da bombastične izjave nekih evropskih lidera o tome da više neće da budu vazali služe da se kompenzuje njihov loš rejting: istraživanja u poslednje dve nedelje govore o 69% negativnih mišljenja o kancelaru Fridrihu Mercu, 75% negativnih o britanskom premijeru Kiru Starmeru i 79% o Makronu.On dodaje da je Makron ideje o hedžingu, odnosno minimiziranju rizika, zapravo preuzeo od kanadskog premijera Marka Karnija koji je pre par meseci u Davosu govorio o svetu u procesu multipolarizacije i tome kako srednje sile da se snađu u tome, predloživši neku vrstu njihove alijanse i novo pozicioniranje prema SAD.Objašnjenje za to vidi pre svega u Trampovoj politici, od većih tarifa i za nekadašnje saveznike, do zahteva za izdvajanje pet odsto budžeta za NATO.“To je nešto na šta su neke zemlje poput Španije već uveliko rekle “ne”. Španija je sada i po pitanju Irana rekla rezolutno “ne” i čak nije dala svoje baze i svoj vazdušni prostor za avione SAD. Tako da su tu ne samo podele između SAD i evropskih članica NATO, već i unutar samih članica NATO i EU vidimo još jedan nivo pukotina.”Preokret za EU teško mogućU ovom trenutku, ocenjuje Mitić, nalazimo se u fazi očekivanja kako će SAD odgovarati pojedinačnim državama, uključujući i Makrona i Starmera, delimično i Merca, ali pre svega su mu trn u oku Francuzi i Britanci, pošto Nemci nemaju vojni kapacitet da bilo šta urade.Koprivica komentariše i sve veću ulogu Britanije i ocene iz Moskve da se formira novi centar odlučivanja u Evropi, a bez Amerike.EU, dodaje Mitić, ne može da bude vojna sila, ne može da bude velika diplomatska sila, ona je razjedinjena i to nije samo pitanje Mađara, Slovaka i Čeha koji se protive Briselu, nije samo ni Španaca koji se protive ostalim oko Irana ili su čvršći u tome - ima i raznih drugih podela koje se sve više ispoljavaju.On objašnjava da je još jedno objašnjenje zašto su ambicije Evrope nerealne – ekonomski aspekt, podsećajući na talas otpuštanja radnika po evropskih zemljama i njihove sve lošije ekonomske pokazatelje.“Evropska unija se nalazi zaista u dramatičnoj silaznoj putanji i ide putem kojim teško da može da napravi preokret”, zaključuje Mitić.Pogledajte i:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, svet – politika, sad, sukob na bliskom istoku, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja
svet, svet – politika, sad, sukob na bliskom istoku, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja
Pojava novih Napoleona u Evropi — dokaz loše politike /video/
Pojedini evropski lideri glume „napoleonštinu“ da bi se dizanjem uloga i mobilisanjem sopstvene javnosti pokazali kao neko ko ujedinjuje naciju, a zapravo je takva spoljna politika naličje neuspešne unutrašnje politike, kaže prof. Časlav Koprivica povodom odbijanja nekih evropskih zemalja da podrže akciju SAD prema Iranu i odbace ulogu američkog vazala.
Talas neposlušnosti u Evropi u odnosu na Vašington predvode Francuska i Britanija, a francuski predsednik Emanuel Makron je čak otvoreno pozvao zemlje srednje po uticaju da se ujedine u “koaliciju nezavisnih” da više ne bi bile "vazali dve hegemonističke države", SAD i Kine.
Profesor Fakulteta političkih nauka Koprivica podseća, međutim, da odstupanje Evrope od linije SAD nije od juče te da 2003. kad je Amerika napala Irak neke evropske zemlje nisu pristale da učestvuju u tome.
“U situaciji sa Iranom, ako neka članica NATO, pa makar to bio nezvanični hegemon Alijanse Amerika, preduzme neku jednostranu vojnu akciju koja se ne tiče ni nje, ni bezbednosti NATO saveza nema nikakvih obaveza drugih zemalja da se solidarno angažuju u tome. Tim pre što je reč o nečemu što je potpuno nečuveno - da to čine za račun Izraela, koji je iz ko zna kojih razloga pokušao da spovede preventivni rat protiv Irana. Pri tome, nije direktno ugrožen nikakav interes Amerike koja se tu nalazi u svojstvu pomoćne vojne sile”, kaže profesor u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Evropa obuzeta fiks idejom ruske opasnosti
Zemlje EU, dodaje on, koje su pokazale krajnju bezobzirnost u Ukrajini, u ovom slučaju su postavile pitanje zašto bi bile taoci sulude, arbitrarne politike donošenja odluka naprečac gde nikom zapravo nije jasno šta se tu dešava.
Na pitanje kako su se Evropljani baš sad setili da moraju da misle o svojim interesima a nisu, recimo, kad je NATO krenuo u agresiju na Jugoslaviju, Koprivica primećuje da su tada u Evropi verovali da ne treba kvariti odnose s Amerikom jer jedino ona može dugotrajno da ih zaštiti od nekakve opasnosti, iako u tom trenutku nikakva opasnost nije ni postojala.
“Bilo je jasno sve vreme, otkad je završen Hladni rat, da je razlog nastavka postojanja NATO-a zapravo projektovana fiks ideja o opasnosti od strane Rusije. Kad se Rusija digla rekli su - to je samoispunjavajuće proročanstvo, evo sad je Rusija ponovo naš protivnik. Ono što je tu problem jeste da su Amerika i Britanija vodile čitav taj projekt sa kijevskim Majdanom i sa instrumentalizovanjem Ukrajine kao odskočne daske protiv Rusije. Ali potpuno je neverovatno da Amerika i Britanija zapravo znaju da tu nema nikakve realne opasnosti za Evropu od strane Rusije, nego su one faktički delovale na tragu onoga što su Britanci radili u 18. stoleću prema Rusiji.”Najgore što može da se desi, primećuje Koprivica, jeste kad poverujete u sopstvenu propaganda, a još je neverovatnije da ne samo da su poverovali u tu lažu, nego su spremni da igraju sa lošim kartama, pri čemu svi znaju da imaju loše karte.
To više nije blefiranje, ovde je reč o tome da oni izazivaju Rusiju, iako je NATO bez Amerike ništa, ali, smatra on, evropske članice Alijanse igraju “va bank”, kopirajući strategiju Poljske pred Drugi svetski rat s ciljem očuvanja antiruskog fokusa Zapada.
“Evropska unija sada preuzima tu strategiju ucenjivanja da bi Ameriku držali stalno u rezervi. I ne na poslednjem mestu, EU je pokazala volju da vodi politiku koja je, faktički, nastavak politike sila osovine”, dodaje profesor.
Energetski bednik ne može biti vojna supersila
Dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu nema dileme da Evropa neće i ne može prestati da bude geopolitički patuljak, iako je uveliko počela da vojno jača.
On je saglasan da bombastične izjave nekih evropskih lidera o tome da više neće da budu vazali služe da se kompenzuje njihov loš rejting: istraživanja u poslednje dve nedelje govore o 69% negativnih mišljenja o kancelaru Fridrihu Mercu, 75% negativnih o britanskom premijeru Kiru Starmeru i 79% o Makronu.
“Toliko o njihovom vođenju politike i strateškom promišljanju, ne samo po pitanju sukoba u Ukrajini, ne samo po pitanju sukoba u Iranu, odnosa sa SAD, sa Kinom, već uopšte sa raznim drugim unutrašnjim izazovima. Evropska unija ne može da bude vojna supersila sve dok je energetski bednik. A ona jeste energetski bednik. Zar ovo što se dešava u poslednjih nekoliko nedelja nije najbolji dokaz za to”, retorički pita Mitić.
On dodaje da je Makron ideje o hedžingu, odnosno minimiziranju rizika, zapravo preuzeo od kanadskog premijera Marka Karnija koji je pre par meseci u Davosu govorio o svetu u procesu multipolarizacije i tome kako srednje sile da se snađu u tome, predloživši neku vrstu njihove alijanse i novo pozicioniranje prema SAD.
Objašnjenje za to vidi pre svega u Trampovoj politici, od većih tarifa i za nekadašnje saveznike, do zahteva za izdvajanje pet odsto budžeta za NATO.
“To je nešto na šta su neke zemlje poput Španije već uveliko rekle “ne”. Španija je sada i po pitanju Irana rekla rezolutno “ne” i čak nije dala svoje baze i svoj vazdušni prostor za avione SAD. Tako da su tu ne samo podele između SAD i evropskih članica NATO, već i unutar samih članica NATO i EU vidimo još jedan nivo pukotina.”
Preokret za EU teško moguć
U ovom trenutku, ocenjuje Mitić, nalazimo se u fazi očekivanja kako će SAD odgovarati pojedinačnim državama, uključujući i Makrona i Starmera, delimično i Merca, ali pre svega su mu trn u oku Francuzi i Britanci, pošto Nemci nemaju vojni kapacitet da bilo šta urade.
Koprivica komentariše i sve veću ulogu Britanije i ocene iz Moskve da se formira novi centar odlučivanja u Evropi, a bez Amerike.
“U ukrajinskoj krizi Britanija je imala uz Ameriku najmaligniju ulogu. Ali kad je reč o tom novom centru odlučivanja, ne može Evropa biti sila zato što ne postoji jedinstvena evropska država.”
EU, dodaje Mitić, ne može da bude vojna sila, ne može da bude velika diplomatska sila, ona je razjedinjena i to nije samo pitanje Mađara, Slovaka i Čeha koji se protive Briselu, nije samo ni Španaca koji se protive ostalim oko Irana ili su čvršći u tome - ima i raznih drugih podela koje se sve više ispoljavaju.
On objašnjava da je još jedno objašnjenje zašto su ambicije Evrope nerealne – ekonomski aspekt, podsećajući na talas otpuštanja radnika po evropskih zemljama i njihove sve lošije ekonomske pokazatelje.
“Evropska unija se nalazi zaista u dramatičnoj silaznoj putanji i ide putem kojim teško da može da napravi preokret”, zaključuje Mitić.
