https://lat.sputnikportal.rs/20260411/igra-masta-i-kod---nova-realnost-dece-video-1197854658.html
Igra, mašta i kod - nova realnost dece /video/
Igra, mašta i kod - nova realnost dece /video/
Sputnik Srbija
Aleksandar Plotnjikov, dečji pisac, izdavač i predsednik asocijacije “Saveza dronova Crne Gore”, u podkastu „Život iza kulisa“ govori o knjizi za decu „Živa... 11.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-11T17:00+0200
2026-04-11T17:00+0200
2026-04-11T17:00+0200
kultura
kultura
književnost
knjige
pisac
fantastika
veštačka inteligencija
deca
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/08/1197854798_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_284412d98fa12ab766eb54dc820fbd66.png
Plotnjikov se osvrnuo na strah koji se javlja u društvu na temu veštačke inteligencije i brige da deca mnogo vremena provode na društvenim mrežama. Kako navodi, deca su u stvaranju priča o fantastici, koje piše, najbolji koautori. Ističe da je ruski pisac Lav Tolstoj pisao o temi straha i rekao: “Ako želiš da upoznaš strah putuj vozom treće klase, jer ćeš biti u gužvi u ograničenom prostoru i tamo ćeš otkriti sve tajne, tamne i svetle strane svakog bića i čoveka.” Gost naglašava da se on drži teze da je potrebno da čovek nešto započne, kako bi uopšte počeo da stvara nešto novo, mora da bude aktivan, kontroliše svoju psihu, psihički status i razmišlja o tome šta radi. Ističe da je najvažnije da razmišljamo na šta trošimo vreme koje nam je poklonjeno i to je potrebno i deci da ukažemo. Sagovornik navodi da njegova nova knjiga “Čovečanstvo čist list” i deca govore o svetu koji zamišljaju od samog početka njegovog nastajanja, a učesnici su deca od tri do šesnaest godina. To su priče i bajke u žanru fantastike na osnovu naučnih saznanja i filozofskih kategorija. Deca veruju u ono što govore i kada čovek tako pristupa on može mnogo toga da uradi, a i deca u društvu imaju veća prava nego ranije. Ona imaju pravi osećaj sreće, jer su uvek iskrena, maštaju i brzo napreduju u razvoju. Pisac zaključuje da je naučno dokazano da kada često postavljamo pitanja veštačkoj inteligenciji i tražimo od nje da nam napiše neki tekst ona koristi razne izvore informacija. Mi je proveravamo odakle je preuzela te informacije i ponekad shvatamo da njih nema, ali nam veštačka inteligencija odgovara da je samo želela da nam učini dobro. Ona je počela da izmišlja i da stvara neke druge nivoe komunikacije kojih nije bilo, pa je pitanje ko je novi lingvistički kod ubacio u taj model i ko je arhitekta.
https://lat.sputnikportal.rs/20260404/i-tisina-govori-skriveni-signali-u-poslovnoj-komunikacijivideo-1197667803.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dragana Nikitović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Dragana Nikitović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dragana Nikitović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
kultura, književnost, knjige, pisac, fantastika, veštačka inteligencija, deca
kultura, književnost, knjige, pisac, fantastika, veštačka inteligencija, deca
Igra, mašta i kod - nova realnost dece /video/
Aleksandar Plotnjikov, dečji pisac, izdavač i predsednik asocijacije “Saveza dronova Crne Gore”, u podkastu „Život iza kulisa“ govori o knjizi za decu „Živa zemlja“, pisanju fantastičnih priča uz pomoć dece, tehnologijama i dronovima kao mostovima između talentovanih mladih ljudi i veštačke inteligencije.
Plotnjikov se osvrnuo na strah koji se javlja u društvu na temu veštačke inteligencije i brige da deca mnogo vremena provode na društvenim mrežama. Kako navodi, deca su u stvaranju priča o fantastici, koje piše, najbolji koautori. Ističe da je ruski pisac Lav Tolstoj pisao o temi straha i rekao: “Ako želiš da upoznaš strah putuj vozom treće klase, jer ćeš biti u gužvi u ograničenom prostoru i tamo ćeš otkriti sve tajne, tamne i svetle strane svakog bića i čoveka.”
“I mi odrasli i deca sada putujemo u budućnost u takvom vozu, koji je stisnut u vremenskom dijapazonu, sve se brzo i užurbano dešava. Roditelji ponekad rano i nesvesno blokiraju razvoj svoje dece kako bi im pružili bezbednosti, a to je put ka propasti, jer čovek uvek živi i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti. Međutim, mediji i mreže nas stalno odvode u neku budućnost i čovek počinje da žuri i da tuguje za prošlošću koja je izgubljena. Deca su kao koautori zanimljiva jer ona nemaju taj strah, ne pate od stereotipa već uživaju u svakom trenutku, u sadašnjem trenutku”, rekao je naš sagovornik.
Gost naglašava da se on drži teze da je potrebno da čovek nešto započne, kako bi uopšte počeo da stvara nešto novo, mora da bude aktivan, kontroliše svoju psihu, psihički status i razmišlja o tome šta radi. Ističe da je najvažnije da razmišljamo na šta trošimo vreme koje nam je poklonjeno i to je potrebno i deci da ukažemo.
“Živeli smo u petom društvenom poretku gde je osnovni kapital novac ili imovina, a sada smo prešli u šesti društveni poredak gde su bitni podaci o čoveku, o uzrastu, medicinski podaci, lokaciji i drugo. Prelazimo polako u sedmi poredak u kome je osnovni kapital samo biće čoveka i njegov potencijal”, kaže Plotnjikov.
Sagovornik navodi da njegova nova knjiga “Čovečanstvo čist list” i deca govore o svetu koji zamišljaju od samog početka njegovog nastajanja, a učesnici su deca od tri do šesnaest godina. To su priče i bajke u žanru fantastike na osnovu naučnih saznanja i filozofskih kategorija. Deca veruju u ono što govore i kada čovek tako pristupa on može mnogo toga da uradi, a i deca u društvu imaju veća prava nego ranije. Ona imaju pravi osećaj sreće, jer su uvek iskrena, maštaju i brzo napreduju u razvoju.
Pisac zaključuje da je naučno dokazano da kada često postavljamo pitanja veštačkoj inteligenciji i tražimo od nje da nam napiše neki tekst ona koristi razne izvore informacija. Mi je proveravamo odakle je preuzela te informacije i ponekad shvatamo da njih nema, ali nam veštačka inteligencija odgovara da je samo želela da nam učini dobro. Ona je počela da izmišlja i da stvara neke druge nivoe komunikacije kojih nije bilo, pa je pitanje ko je novi lingvistički kod ubacio u taj model i ko je arhitekta.
