Šta se krije iza odluke Sarajeva da odbije da proglasi Muslimansku braću za – teroriste
© Sputnik / Senka Miloš
Pratite nas
Odbijanje predloga srpskog člana Predsedništva BiH, Željke Cvijanović da se Muslimansko bratstvo proglasi za terorističku organizaciju u BiH ne iznenađuje, jer su strukture političkog Sarajeva tesno povezane sa ovom panislamističkom organizacijom. Zapravo, sve bošnjačke stranke, bile one „muslimanske“ ili „građanske“, zasnovane su na njenom učenju.
Ovako sagovornici Sputnjika, Dušan Pavlović, direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vlade Republike Srpske i Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Banjaluci, komentarišu odbijanje bošnjačkog i (formalno) hrvatskog člana Predsedništva, Denisa Bećirovića i Željka Komšića da se Muslimansko bratstvo proglasi za terorističku organizaciju.
„Druga dva člana nisu bila za to, uz obrazloženje jednog od njih da možemo time da se bavimo na nekoj od narednih sednica, pa ćemo videti“, izjavila je Željka Cvijanović nakon sednice najvišeg političkog tela u BiH, dodavši da će isti predlog podneti i na idućoj sednici.
BiH talac panislamističkih struktura
Prema Pavlovićevim rečima, Bećirevićevo i Komšićevo odbijanje ne iznenađuje jer je najdominantnija politička organizacija među Bošnjacima, Stranka demokratske akcije (SDA) utemeljena na Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovića, a ovaj dokument je zasnovan upravo na učenju Muslimanske braće.
„Ono što je važno da razumemo, devedesetih godina, Muslimanska braća u BiH preuzimaju islamsku zajednicu na čelu sa Mustafom Cerićem i svo političko Sarajevo, muslimanske strukture iz Federacije, preuzimaju narative i ideološke matrice Muslimanske braće“, objašnjava Pavlović.
Samim tim što se i druge stranke koje okupljaju Bošnjake, makar se nazivale i građanskim, zalažu za unitarizaciju BiH, preuzele su principe i narative političkog islama kako bi se ostvario cilj Izetbegovićeve Islamske deklaracije – stvaranje šerijatskog društva.
„Tako da za nas ni jednog trenutka nije bilo čudno ili neočekivano da će druga dva člana da odbiju takvu inicijativu, jer oni to ne smeju da urade zato što je, nažalost, značajan deo pripadnika tradicionalne muslimanske zajednice u BiH radikalizovan. U najvećoj meri radikalizovani su oni koji su uticajni u muslimanskom društvu u BiH i to nam takođe govori da je BiH, čak i ova dejtonska BiH, na jedan svojevrsni način talac panislamističkih struktura Muslimanske braće u BiH, ali je i značajan deo tradicionalne muslimanske zajednice talac tih agendi političkog islama“, navodi Pavlović.
BiH „sigurna kuća“ za Muslimansku braću
Za Ćeranića, pitanje proglašenja Muslimanske braće za terorističku organizaciju nije samo bezbednosno već je i političko pitanje koje može da donese određene probleme pojedinim političkim i verskim autoritetima u BiH.
Ćeranić podseća da je duhovni vođa organizacije, pokojni Jusuf Karadavi, 2014. bio u poseti Sarajevu, kada se sreo sa tadašnjim starešinom Islamske zajednice u BiH, Mustafom Cerićem i liderom SDA Bakirom Izetbegovićem. Karadavi je bio najuticajniji duhovni vođa Muslimanskog bratstva i bio je prinuđen da napusti Egipat 2012. Isprva se skrasio u Kataru, ali je morao da napusti tu zemlju nešto kasnije.
Iako se zalagao za mirno preuzimanje vlasti, Karadavi se zalagao za uništenje Izraela i uspostavljanje dobrih odnosa sa Iranom, što je, kaže Ćeranić i uticalo da se pojedini ogranci Muslimanske braće, ali i sam Karadavi nađe na američkoj listi terorista.
Tada je nastala i čuvena fotografija gde oni pozdravljaju „rabijom“, pozdravom sa četiri skupljena prsta, koji je postao znak raspoznavanja pripadnika i simpatizera Muslimanske braće.
„Druga stvar je da je aktuelni reis ul ulema Husein Kavazović, završio studije na univerzitetu Al Ahzar u Kairu i da je javno negodovao nakon što je za Karadavijem bila raspisana crvena poternica Interpola. Dakle, politički protivnici i aktuelnog reis ul ulemu povezuju sa Muslimanskim bratstvom. Tako da u situaciji kada Predsedništvo treba da proglasi Muslimansko bratstvo za terorističku organizaciju, pada senka na lidera SDA, postavlja se mnogo pitanja i sve to dobija u međunarodni kontekst“, kaže Ćeranić.
Čelnici Muslimanske braće odavno smatraju BiH za svoje sigurno utočište, dodaje Ćeranić, dok Pavlović objašnjava da Muslimanska braća na muslimansku zajednicu u BiH imaju uticaja još od tridesetih godina prošlog veka.
Ideologija Muslimanske braće stigla je preko studenata koji su iz BiH otišli na studije u Kairo još 1936. ogranak Muslimanske braće u BiH otvoreno je sarađivao sa nacistima. Jedan od imama 13. SS „Handžar“ divizije bio je i Husein Đozo, sledbenik Muslimanske braće, koji će ostati uticajni muslimanski teolog u BiH i posle Drugog svetskog rata, navodi Pavlović.
Ne treba zaboraviti i delovanje Muslimanske braće tokom građanskog rata u BiH. Duhovni vođa odreda El Mudžahid, koji je bio sastavljen od stranih dobrovoljaca, Anar el-Šaban, bio član najužeg rukovodstva globalne Muslimanske braće, kao i njegov zamenik Dal Misri.
Pogledajte i:
