Skandalozna odluka Nemačke: Spremaju se za rat protiv Rusije - ovaj put iz nemoći i očaja
© AP Photo / Mindaugas Kulbis
Pratite nas
U Nemačkoj se nije dobrovoljno prijavio dovoljan procenat ljudi sa kojima bi mogli da prave vojsku. Zato su doneli veoma rigoroznu meru, inače neverovatnu za mirnodopsko vreme, da se ograničava broj dana, nedelja, meseci u toku kojih vojno sposobni muškarci mogu boraviti u inostranstvu, van domašaja vlasti. To definitivno jeste neka vrsta alarma.
Ovako dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović komentariše odluku nemačkih vlasti da svi vojno sposobni muškarci, dakle od 17 do 45 godina, moraju da dobiju posebnu dozvolu od oružanih snaga Nemačke ukoliko žele da borave duže od tri meseca van zemlje.
On podseća da se u Evropi, a posebno u Nemačkoj, poslednjih meseci najavljuje veliki sukob, dok neki generali i nemački ministri pominju čak 2027. godinu kao godinu za mogući početak nekakvog neizbežnosg sukoba sa Ruskom Federacijom. Strah, kaže, uvek može da bude koristan za unutrašnje političke potrebe.
Mladi Nemci ne žele da ratuju
Nemačka, odnosno njeno ministarstvo odbrane, napravili su nedavno anketu kako bi utvrdili sa koliko ljudi iznad 18 godina bi mogli da raspolažu ukoliko bi pravili novu armiju sa obaveznim vojnim rokom. Oni su ranije ukinuli obavezni vojni rok što se, kaže Stojanović, pokazalo kao odluka sa komplikovanim posledicama, budući da mnogi mladi Nemci sada izbegavaju da idu u vojsku.
Po njihovom ustavu, Nemci mogu da se pozovu na prigovor savesti i da ne idu u vojsku. Dok je bilo obavezno, mnogi od njih su poslati da obavljaju civilne poslove i na račun toga „otkupljivali“ služenje vojnog roka. Sada je situacija ozbiljnija i doneta je ova alarmantna odluka o zabrani napuštanja zemlje na duži vremenski period, kaže Stojanović za Sputnjik.
Već se uveliko govori da je rat „tu negde“, dodaje naš sagovonrnik, i spekulacije su uvek prisutne u politici, ali realno gledano trenutno su otvorena dva velika ratišta između kojih se Evropa našla. Jedan je rat u Ukrajini koji traje već četiri godine, a drugi, opasniji rat, je onaj na Bliskom istoku.
Tu verovatno takođe ima povoda ovoj nemačkoj motivisanosti da se pripreme. Pokazalo se da su oni nespremni za bilo kakvu odbranu, da im je vojna oprema zastarela i da nisu mnogo ulagali u naoružanje. Ovaj zaokret je zaista vrlo radikalan, sredstva su već odvojena, ali je dug put do stvaranja nekakve armije sa kojom oni licitiraju. Kad se Nemci naoružavaju u tolikim razmerama, to nikada ne vodi dobrom.
Naoružavanje ne podržavaju ni saveznici
Nemačka je nedavno izdvojila ogromnan novac za Bundesver (nemačke oružane snage) i to nikad nije rađeno u ovim iznosima, objašnjava Stojanović. Ta cifra iznosi više od 500 milijardi evra u jednom specijalnom fondu, pored već izdvojenih sredstava za NATO i za redovni budžet.
Ta militarizacija nije samo jaka u Nemačkoj, ali je tamo posebno izražena jer je Nemačka dugo uživala te takozvane dividende mira, nije mnogo ulagala u odbranu, ali je zato imala jedan siguran socijalni sistem i neku vrstu blagostanja, zahvaljujući tome. Sada Nemačka pokreće militarizaciju kakva nije postojala čak ni tokom hladnog rata.
Stojanović podseća da je odmah nakon Drugog svetskog rata postojala jedna gotovo zavetna teza da se Nemcu ne dozvoli da ikada više okači pušku o rame, ali je Hladni rat doneo novi strah od tada veoma moćnog Sovjetskog Saveza. To je dovelo do ponovnog nemačkog naoružanja i formiranja Bundesvera, koji je tada brojao oko pola miliona ljudi. Međutim, dogovori oko ujedinjenja Nemačke u kojima su učestvovale četiri ratne sile pobednice i dve tada postojeće nemačke države formulisali su normativ da Nemačka mora da smanji taj broj i Bundesver sada broji oko 180.000 vojnika.
Sadašnji kancelar Merc i njegov ministar odbrane Boris Pistorijus insistiraju na povećanju broja vojnika i stvaranju, kako to Merc huškački kaže, najjače armije u kontinentalnoj Evropi. Kad god Nemci govore o takvim stvarima, iz razloga strašne prošlosti, to uvek izaziva veliku zazorljivost i oprez, čak i među njihovim saveznicima na Zapadu. Francuzi već gledaju malo podozrivo na činjenicu da Nemci pokušavaju ubrzano da se naoružaju, što nije baš jednostavno, a čak i odustaju od nekih zajedničkih projekata.
Što se tiče modernijeg naoružanja, Nemačka ga sada jedino može kupiti od Amerike, što Amerikancima dobro dođe jer profitiraju od čitave situacije, ali istovremeno ne gledaju blagonaklono na stvaranje jedne takve armije u srcu Evrope.
Evropa, bez obzira na to što se hvalila i hvali nekakvim evropskim vrednostima, sada doživljava neke žestoke kritike od sopstvenih saveznika koji su joj do sada služili kao neka vrsta uzora. Nikada se u tolikoj razmeri ta „brutalistička“ spoljna politika nije vodila, a ne poštuju se više ni oni principi koji su međudržavnim ugovorima bili veoma fiksirani. To su stvari poput nezavisnosti država, suvereniteta. Ne postoji više ni jedan takav sporazum u koji se ljudi mogu pouzdati i u tom smislu vlada jedna potpuna nesigurnost.
Bauk sa istoka
Strah daje veliku šansu političarima da povlače poteze koji su krajnje nepopularni, kaže naš sagovornik. Nikada Nemci ne bi prihvatili varijantu da se izdvaja toliko sredstava za vojsku, a da se smanjuju socijalna primanja i privilegije koje su ranije uživali, da nisu ozbiljno uplašeni.
Ono što je takođe neobično za jednu zemlju sa ekonomskim i tehnološkim mogućnostima kakva je Nemačka jeste da joj je infrastruktura veoma rovita. Nemci bi radije u nju ulagali nego u tenkove i rakete, međutim, objašnjava Stojanović, strah je učinio svoje.
Ogromna izdvajanja za militarizaciju Nemačke ne bi bila moguća bez gotovo histerične kampanje straha od napada Moskve. Rusi, naravno, nemaju nijedan racionalan razlog da učine tako nešto, a takve navode su uporno i demantovali. Takva retorika kakvom se nemački političari koriste uvek je bila isključivo za unutrašnjopolitičku upotrebu.
Rusija je već angažovana u jednom ratu koji predugo traje, a njene potrebe su uvek bile da obezbedi sopstvenu sigurnost i to na jednom veoma osetljivom terenu kao što je Ukrajina. Ta zemlja drugih ambicija nema. Za teritorijalnim proširenjem, jedna zemlja koja ima najveću površinu na svetu, takođe nema potrebe. Iz tog razloga, smatra naš sagovornik, potpuno su apsurdne ideje oko nekakvog neposrednog rata između Rusije i Evrope.
Licitira se tim izmišljenim ratom sa 2027. ili 2029. godinom ali, ponavljam, to je sve krenulo iz potrebe da se ono što je krajnje nepopularno progura. Nemačka je već napravila kardinalnu grešku time što se odvojila od sigurnih ruskih energenata, njena privreda već odavno nije konkurentna, poslednjih nekoliko godina ona ili stagnira ili je u recesiji. Drastično padaju ti procenti, a moćne firme kao što je Folksvagen zatvaraju svoje pogone.
Opasnost sa istoka ne postoji i koristi se isključivo u cilju militarizacije Nemačke, zaključuje Stojanović.
Pogledajte i:
