https://lat.sputnikportal.rs/20260405/velika-promena-srbija-bi-ulaskom-u-eu-sada-zgazila-cak-i--vojnu-neutralnost-1197733730.html
Velika promena: Srbija bi ulaskom u EU sada zgazila čak i – vojnu neutralnost
Velika promena: Srbija bi ulaskom u EU sada zgazila čak i – vojnu neutralnost
Sputnik Srbija
Politika Brisela sada je politika vrlo agresivnog saveza sa željama da se još ojača vojna komponenta koja bi poduprla njihove imperijalne ambicije. Nezavisno od... 05.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-05T22:40+0200
2026-04-05T22:40+0200
2026-04-05T22:40+0200
srbija
srb
srbija – politika
rusija
rusija – politika
evropska unija (eu)
nato
vojni savez
komentari i analitika
branko pavlović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/04/1145644734_0:48:3071:1775_1920x0_80_0_0_a9a6354e833fb3c72b772e34b73964cc.jpg
Ovo za Sputnjik kaže advokat i poslanik u Skupštini Srbije Branko Pavlović komentarišući izjavu zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, koji upozorava da Evropska unija može postati opasnija od NATO-a:Medvedev je u petak na svom kanalu na Telegramu napisao da Rusija treba da preispita svoj stav o pristupanju susednih zemalja, uključujućiđ Ukrajinu, Evropskoj uniji.EU opasnija od NATOTvrdnju je objasnio time da EU više nije isključivo ekonomska unija i da bi brzo mogla da se transformiše u pravi vojni savez, izuzetno neprijateljski nastrojen prema Rusiji.Nemački mediji ocenjuju da je ovom izjavom Rusija poslala signal Ukrajini i Evropi, da je, čini se, iz korena revidirala svoju procenu EU.Kakva je procena SrbijeStatus kandidata za članstvo Srbija ima od 2012. godine. Geopolitička situacija u svetu od tada se umnogome promenila, a najviše sama Evropska unija.Postavlja se sada pitanje i da li bi pristupanje Srbije Uniji bilo i narušavanje politike vojne neutralnosti, naročito sada kada se EU militarizuje i istovremeno ulazi u ekonomsku i vrednosnu krizu.Pavlović kaže da bismo se ulaskom u ovaj savez sada pre svega morali jasno politički odrediti, a to znači i odreći politike vojne neutralnosti:„Tu je pre svega zahtev da moramo uskladiti spoljnu politiku sa Evropskom unijom, a to znači prekinuti odnose sa Ruskom Federacijom. To je vrlo opasna stvar, jer ona nužno vodi u konflikt široke lepeze, bez direktnog vojnog konflikta. Ali to je, u suštini, predvorje rata. Tako da je to već danas za nas neprihvatljivo, nezavisno od procena Ruske Federacije“, ističe Pavlović.Ekonomski poraz zbog sukoba sa RusijomOn dodaje da je dobra vest u svemu ovome da će politike koje zagovaraju totalni sukob sa Ruskom Federacijom doživeti apsolutni poraz unutar ključnih država EU, u vrlo kratkom narednom periodu. Dobra je vest i što naš „strateški put ka EU“, odnosno ispunjavanje zahteva, traje decenijama.On dodaje da nam trenutno svakako nije mestu u Evropskoj uniji, pre svega zbog prvog političkog zahteva koji je apsolutno neprihvatljiv:Govoreći o preobražaju Evropske unije u vojni savez koji bi mogao biti opasniji od NATO-a Medvedev je podsetio i na izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina tokom nedavnih pregovora sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.Putin je tom priliko objasnio da su članstvo u Evroazijskom ekonomskom savezu i članstvo u EU već u ovom trenutku potpuno nespojivi.Ne može i EU i EAECSrbija i Evroazijska ekonomska unija, Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan, imaju Sporazum o slobodnoj trgovini od 2021. godine, kojim je omogućen bescarinski izvoz većine robe. EU ga takođe posmatra kao prepreku za punopravno članstvo u Uniji.Pavlović objašnjava da bi ulaskom u EU saradnja sa obe unije istovremeno zaista bila nespojiva:„Zato što imate različita tržišta, u smislu, ne možete biti potpuni član jedne ekonomske zajednice i istovremeno želeti da koristite sve pogodnosti druge. Dok se ne napravi ugovor između EU i Evroazijske ekonomske zajednice, kojim bi se rešili ti trgovinski odnosi, nije moguće da budete u punopravnom članstvu i u jednom i u drugom delu. Stvar je prosto logična, razlozi su trgovinski“.Ovaj ekonomski stručnjak podvači da će politikom koja je pre svega imperijalistička i ratoborna, a najmanje ekonomska, EU doći i do ozbiljne ekonomske krize koju poredi sa onom iz 2008., odnosno velikom depresijom 1929. godine.„Mislim da će ovi militantni tonovi u EU zaista utihnuti zajedno sa ekonomskim slomom koji nesumljivo sledi. Ona je ta koja želi da bude u ratu sa Ruskom Federacijom, odnosno kako oni kažu, da nanese strateški poraz Ruskoj Federaciji, ona sigurno nema nikakvu ekonomsku perspektivu“.Strpljenje i referendumPavlović smatra da su političke ambicije najagresivnijih unutar EU toliko daleko od realnosti, toliko neostvarive, da Srbija treba da uradi samo jedno:On dodaje da treba ozbiljno razmotriti i predlog Pokreta socijalista koji traži obavezujući referendum o EU, da se vidi šta sami građani o tome misle:„Prema istraživanjima javnog mnjenja, već se vidi da čak i sa podrškom vladajuće partije strateškom pridrživanju EU, broj onih koji su „za“ ne prelazi 40 odsto. Onog trenutka kada bi predsednik Aleksandar Vučić rekao, pa i ja se pitam da li nam treba EU, spala bi možda i ispod 20 odsto“, zaključuje Pavlović.
srb
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srb, srbija – politika, rusija, rusija – politika, evropska unija (eu), nato, vojni savez, komentari i analitika, branko pavlović
srb, srbija – politika, rusija, rusija – politika, evropska unija (eu), nato, vojni savez, komentari i analitika, branko pavlović
Velika promena: Srbija bi ulaskom u EU sada zgazila čak i – vojnu neutralnost
Politika Brisela sada je politika vrlo agresivnog saveza sa željama da se još ojača vojna komponenta koja bi poduprla njihove imperijalne ambicije. Nezavisno od procena Rusije, koje su tačne, Unija je sve manje ekonomski savez. Ulazak u EU za nas je već danas neprihvatljiv - traže da se Srbija odrekne nacionalnih interesa. Sada samo treba biti strpljiv.
Ovo za Sputnjik kaže advokat i poslanik u Skupštini Srbije Branko Pavlović komentarišući izjavu zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, koji upozorava da Evropska unija može postati opasnija od NATO-a:
„Pozicija koju mi sada imamo, neusaglašavanja sa spoljnom politikom EU, je naravno dobra. Nije dobro što želimo da ubrzamo proces integracija, umesto da ga stavimo na čekanje, dok se EU ne opameti. Ako se opameti“, kaže Pavlović.
Medvedev je u petak na svom kanalu na Telegramu napisao da
Rusija treba
da preispita svoj stav o pristupanju susednih zemalja, uključujućiđ Ukrajinu, Evropskoj uniji.
Tvrdnju je objasnio time da EU više nije isključivo ekonomska unija i da bi brzo mogla da se transformiše u pravi vojni savez, izuzetno neprijateljski nastrojen prema Rusiji.
„U nekim aspektima mogao bi biti opasniji čak i od NATO-a“, istakao je Medvedev.
Nemački mediji ocenjuju da je ovom izjavom
Rusija poslala signal Ukrajini i Evropi, da je, čini se, iz korena revidirala svoju procenu EU.
Status kandidata za članstvo Srbija ima od 2012. godine. Geopolitička situacija u svetu od tada se umnogome promenila, a najviše sama Evropska unija.
Postavlja se sada pitanje i da li bi pristupanje Srbije Uniji bilo i narušavanje politike vojne neutralnosti, naročito sada kada se EU militarizuje i istovremeno ulazi u ekonomsku i vrednosnu krizu.
Pavlović kaže da bismo se ulaskom u ovaj savez sada pre svega morali jasno politički odrediti, a to znači i odreći politike vojne neutralnosti:
„Tu je pre svega zahtev da moramo uskladiti spoljnu politiku sa Evropskom unijom, a to znači prekinuti odnose sa Ruskom Federacijom. To je vrlo opasna stvar, jer ona nužno vodi u konflikt široke lepeze, bez direktnog vojnog konflikta. Ali to je, u suštini, predvorje rata. Tako da je to već danas za nas neprihvatljivo, nezavisno od procena Ruske Federacije“, ističe Pavlović.
Ekonomski poraz zbog sukoba sa Rusijom
On dodaje da je dobra vest u svemu ovome da će politike koje zagovaraju totalni sukob sa Ruskom Federacijom doživeti apsolutni poraz unutar ključnih država EU, u vrlo kratkom narednom periodu. Dobra je vest i što naš „strateški put ka EU“, odnosno ispunjavanje zahteva, traje decenijama.
On dodaje da nam trenutno svakako nije mestu u Evropskoj uniji, pre svega zbog prvog političkog zahteva koji je apsolutno neprihvatljiv:
„Pre svega nam traže da se odreknemo Kosovo i Metohije. Tako da je to za nas dodatno sve neprihvatljio“, ističe.
Govoreći o preobražaju Evropske unije u vojni savez koji bi mogao biti opasniji od NATO-a Medvedev je podsetio i na izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina tokom nedavnih pregovora sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.
Putin je tom priliko objasnio da su članstvo u Evroazijskom ekonomskom savezu i članstvo u EU već u ovom trenutku potpuno nespojivi.
Srbija i Evroazijska ekonomska unija, Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan, imaju Sporazum o slobodnoj trgovini od 2021. godine, kojim je omogućen bescarinski izvoz većine robe. EU ga takođe posmatra kao prepreku za punopravno članstvo u Uniji.
Pavlović objašnjava da bi ulaskom u EU saradnja sa obe unije istovremeno zaista bila nespojiva:
„Zato što imate različita tržišta, u smislu, ne možete biti potpuni član jedne ekonomske zajednice i istovremeno želeti da koristite sve pogodnosti druge. Dok se ne napravi ugovor između EU i Evroazijske ekonomske zajednice, kojim bi se rešili ti trgovinski odnosi, nije moguće da budete u punopravnom članstvu i u jednom i u drugom delu. Stvar je prosto logična, razlozi su trgovinski“.
Ovaj ekonomski stručnjak podvači da će politikom koja je pre svega imperijalistička i ratoborna, a najmanje ekonomska, EU doći i do ozbiljne ekonomske krize koju poredi sa onom iz 2008., odnosno velikom depresijom 1929. godine.
„Mislim da će ovi militantni tonovi u EU zaista utihnuti zajedno sa ekonomskim slomom koji nesumljivo sledi. Ona je ta koja želi da bude u ratu sa Ruskom Federacijom, odnosno kako oni kažu, da nanese strateški poraz Ruskoj Federaciji, ona sigurno nema nikakvu ekonomsku perspektivu“.
Pavlović smatra da su političke ambicije najagresivnijih unutar EU toliko daleko od realnosti, toliko neostvarive, da Srbija treba da uradi samo jedno:
„Samo treba biti strpljiv, ne žrtvovati ni jedan državni i nacionalni interes Srbije zarade te danas vladajuće politike u EU. I sačekati bolje vreme“.
On dodaje da treba ozbiljno razmotriti i
predlog Pokreta socijalista koji traži obavezujući referendum o EU, da se vidi šta sami građani o tome misle:
„Prema istraživanjima javnog mnjenja, već se vidi da čak i sa podrškom vladajuće partije strateškom pridrživanju EU, broj onih koji su „za“ ne prelazi 40 odsto. Onog trenutka kada bi predsednik Aleksandar Vučić rekao, pa i ja se pitam da li nam treba EU, spala bi možda i ispod 20 odsto“, zaključuje Pavlović.
