https://lat.sputnikportal.rs/20260405/ubiti-glasnika-kakva-greska-neko-je-u-briselu-pomislio-da-ce-orban-da-ispadne--glup-1197668242.html
„Ubiti glasnika“! Kakva greška: Neko je u Briselu pomislio da će Orban da ispadne – glup
„Ubiti glasnika“! Kakva greška: Neko je u Briselu pomislio da će Orban da ispadne – glup
Sputnik Srbija
Poslednji samit Evropskog saveta ostao je u senci posledica nastupajuće energetske krize. Zato je i zatvaranje Ormuskog moreuza i uopšte američko-izraelske... 05.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-05T16:27+0200
2026-04-05T16:27+0200
2026-04-05T16:27+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
ukrajina
mađarska
viktor orban
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/03/1197668738_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_c8fa283a6f18c41969e40d1439acc669.jpg
Kada je o sektorima nafte i gasa reč, evropska otpornost na šokove iz okruženja ostaje niska, a spoljnopolitički ćorsokak do kog se došlo prekidom veza sa Moskvom ostavlja EU bez alternative.Ukoliko kriza potraje posledice po evropsku ekonomiju biće dramatične, to je sada već svima jasno, mada se političari trude da svojim obraćanjima donekle umire javnost.Orban, jedini glas razumaFaktički, ispostavlja se da je na ovim skupovima poslednjih godina jedini glas razuma bio Viktor Orban. Najpre zbog neprestanog insistiranja na pitanju suverenizma, što direktno znači i povećavanju otpornosti, a zatim i zbog pozivanja na drugačiju politiku prema Rusiji. Ovoga puta, u sred izborne kampanje i suočen sa pritiscima Brisela i Kijeva, koji bez ikakve zadrške „daju vetar u leđa“ mađarskoj opoziciji, Orban je blokirao donošenje odluke EU o daljoj pomoći Ukrajini. Pomoći vrednoj 90 milijardi evra.Očekivano, na mađarskog premijera sručila se lavina pretnji, upozorenja, uvreda i omalovažavanja. Po mnogo čemu, u toj instant-kampanji prednjačio je nemački kancelar. Fridrih Merc „obećava posledice“ i nagoveštava kako bi Mađarska mogla ostati bez dela sredstava iz narednog budžeta EU zbog „grube nelojalnosti“. Još je dodao da se takvo ponašanje „više neće tolerisati“.Međutim, sa pravno-formalnog stanovišta, Orbanova blokada potpuno je čista. Mađarska ima pravo na takav potez, koristi postojeće mehanizme unutar EU, pa su pretnje i upozorenja neutemeljeni. Sankcioniše se akter koji krši pravila, a ne onaj koji ih poštuje.Katastrofalan potez ZelenskogSa političkog stanovišta, takođe, sve je jasno. Kao uslov za razgovore o pomoći Ukrajini Orban je zahtevao ponovno stavljanje u funkciju naftovoda „Družba“. Vladimir Zelenski želeo je da obustavljanjem tranzita ruske nafte ka Budimpešti izazove nezadovoljstvo Mađara protiv Orbana. Ispostavilo se da je takav potez katastrofalan, pošto su se Mađari suočeni sa nedaćom počeli homogenizovati oko Orbana.Elem, zasnivajući odluku na reciprocitetu, Orban je došao sa svojim uslovom za pomoć Ukrajini. Ako bi Orban uprkos potezu Zelenskog sada pristao da dozvoli isplatu nove tranše pomoći Ukrajini to bi i bilo štetno po mađarske interese i ugrozilo mu rezultat na predstojećim izborima. Orbanov pristanak ne bi bio samo politički i ekonomski štetan, nego i glup potez.Dakle, i iz ugla politike, pretnje i upozorenja nemaju neko dublje uporište u logici. Mada izgleda da neko u Briselu misli kako je krajnje logično da Orban ispadne glup! No, to više govori o stanju u Briselu nego o Orbanu.Zašto je Merc nervozan?Ipak, istovremeno, karakter pretnji i upozorenja, pomešanih sa uvredama i omalovažavanjem, ukazuju da reakcije protiv Orbana nisu samo odraz tekuće frustracije. Pogotovo je to uočljivo kod Merca, koji nije ni krio odbojnost prema mađarskom premijeru. Odakle takav ton?Viktor Orban je sve ono što Fridrih Merc nije. Mađarski Fides je sve ono što je CDU trebalo da bude. Promašaji u nemačkoj spoljnoj politici i kobna ideološka kolebanja hrišćanskih demokrata učinili su da Berlin danas niti ima izlaznu strategiju za nastupajuću krizu, niti najveća i najznačajnija stranka u političkom sistemu ume da pronađe rešenje.Promašaji u spoljnoj politici značili su potpuno raskidanje svih (dugo i strpljivo građenih) veza sa Rusijom, a to je značilo i da više nema stabilnog snabdevanja energentima.Nemačka je, što na nagovor iz Vašingtona, što samostalno, odigrala jednu od ključnih uloga u usmeravanju „Evromajdana“. Nakon rasplamsavanja građanskog rata u Ukrajini 2014. godine ono što se potom dešavalo već je postalo deo istorije.Što se hrišćansko-demokratske unije tiče, pritisnuta popularizacijom i „propagandizacijom“ (neo)liberalizma u nemačkoj javnosti, stranka je menjala svoja strateška stremljenja prethodnih godina do te mere, da je ostalo upitno koliko tu ima nekada prepoznatljivih konzervativnih i tradicionalističkih ideala.Dozvoljavanje legalizacije istopolnih partnerstava suprotstavljeno je elementarnim hrišćanskim postulatima i delovalo je zbunjujuće ne samo za birače, nego i za članstvo. Otvaranje granica za migrante, bez ikakve svesti o sposobnosti njihove „apsorpcije“ u različite sisteme – ekonomski, socijalni, kulturni, društveni - stvorilo je „eksplozivnu atmosferu“ i indukovalo politička sukobljavanja.Naposletku, doprinelo je uzletu Alternative za Nemačku i ugrozilo decenijama građenu „glasačku bazu“. Tvrdoglavo insistiranje na brzoj primeni Zelene agende ugrozilo je poslovne interese nacionalne privrede i smanjilo konkurentnost na globalnom tržištu.Evropa u ćorsokakuSa promašajima u spoljnoj politici i zbunjujućim „ideološkim“ prioritetima, nemačke hrišćanske demokrate uticale su i da se evropska politika nađe u ćorsokaku.U tom kontekstu, Viktor Orban je „nezgodan svedok“ i „neprijatno podsećanje“ kako je sve trebalo raditi drugačije u spoljnoj politici i kako se sve moglo raditi drugačije na „ideološkom planu“.Lavina se sručila na Orbana kako bi „ubila glasnika“, pretnje i upozorenja odašilju se zarad uklanjanja „nezgodnog svedoka“ i eliminisanja „neprijatnog podsećanja“.Otuda ovakav karakter poruka koje se plasiraju. Samo, teško da će to išta promeniti. EU je bez alternative, u vihoru krize koja je zadesila i suočena sa dramatičnim posledicama. „Ubiti glasnika“ ne samo da nije rešenje, već može stvoriti i nove probleme.Jer, posmatrajući iz današnje perspektive, za Evropski savet je još od ranije bilo pametnije poslušati Orbana i razmotriti njegove predloge. Da se tako radilo, danas bi bilo nekakve alternative.
ukrajina
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, evropska unija (eu), ukrajina, mađarska, viktor orban, emisija „prorok“
svet, svet – politika, evropska unija (eu), ukrajina, mađarska, viktor orban, emisija „prorok“
„Ubiti glasnika“! Kakva greška: Neko je u Briselu pomislio da će Orban da ispadne – glup
Poslednji samit Evropskog saveta ostao je u senci posledica nastupajuće energetske krize. Zato je i zatvaranje Ormuskog moreuza i uopšte američko-izraelske intervencije protiv Irana, mimo ranije projektovanog, dospelo na vrh dnevnog reda. Šta će EU dalje?
Kada je o sektorima nafte i gasa reč, evropska otpornost na šokove iz okruženja ostaje niska, a spoljnopolitički ćorsokak do kog se došlo prekidom veza sa Moskvom ostavlja EU bez alternative.
Ukoliko kriza potraje posledice po evropsku ekonomiju biće dramatične, to je sada već svima jasno, mada se političari trude da svojim obraćanjima donekle umire javnost.
Orban, jedini glas razuma
Faktički, ispostavlja se da je na ovim skupovima poslednjih godina jedini glas razuma bio Viktor Orban. Najpre zbog neprestanog insistiranja na pitanju suverenizma, što direktno znači i povećavanju otpornosti, a zatim i zbog pozivanja na drugačiju politiku prema Rusiji. Ovoga puta, u sred izborne kampanje i suočen sa pritiscima Brisela i Kijeva, koji bez ikakve zadrške „daju vetar u leđa“ mađarskoj opoziciji, Orban je blokirao donošenje odluke EU o daljoj pomoći Ukrajini. Pomoći vrednoj 90 milijardi evra.
Očekivano, na mađarskog premijera sručila se lavina pretnji, upozorenja, uvreda i omalovažavanja. Po mnogo čemu, u toj instant-kampanji prednjačio je nemački kancelar. Fridrih Merc „obećava posledice“ i nagoveštava kako bi Mađarska mogla ostati bez dela sredstava iz narednog budžeta EU zbog „grube nelojalnosti“. Još je dodao da se takvo ponašanje „više neće tolerisati“.
Međutim, sa pravno-formalnog stanovišta, Orbanova blokada potpuno je čista. Mađarska ima pravo na takav potez, koristi postojeće mehanizme unutar EU, pa su pretnje i upozorenja neutemeljeni. Sankcioniše se akter koji krši pravila, a ne onaj koji ih poštuje.
Katastrofalan potez Zelenskog
Sa političkog stanovišta, takođe, sve je jasno. Kao uslov za razgovore o pomoći Ukrajini Orban je zahtevao ponovno stavljanje u funkciju naftovoda „Družba“. Vladimir Zelenski želeo je da obustavljanjem tranzita ruske nafte ka Budimpešti izazove nezadovoljstvo Mađara protiv Orbana. Ispostavilo se da je takav potez katastrofalan, pošto su se Mađari suočeni sa nedaćom počeli homogenizovati oko Orbana.
Elem, zasnivajući odluku na reciprocitetu, Orban je došao sa svojim uslovom za pomoć Ukrajini. Ako bi Orban uprkos potezu Zelenskog sada pristao da dozvoli isplatu nove tranše pomoći Ukrajini to bi i bilo štetno po mađarske interese i ugrozilo mu rezultat na predstojećim izborima. Orbanov pristanak ne bi bio samo politički i ekonomski štetan, nego i glup potez.
Dakle, i iz ugla politike, pretnje i upozorenja nemaju neko dublje uporište u logici. Mada izgleda da neko u Briselu misli kako je krajnje logično da Orban ispadne glup! No, to više govori o stanju u Briselu nego o Orbanu.
Ipak, istovremeno, karakter pretnji i upozorenja, pomešanih sa uvredama i omalovažavanjem, ukazuju da reakcije protiv Orbana nisu samo odraz tekuće frustracije. Pogotovo je to uočljivo kod Merca, koji nije ni krio odbojnost prema mađarskom premijeru. Odakle takav ton?
Viktor Orban je sve ono što Fridrih Merc nije. Mađarski Fides je sve ono što je CDU trebalo da bude. Promašaji u nemačkoj spoljnoj politici i kobna ideološka kolebanja hrišćanskih demokrata učinili su da Berlin danas niti ima izlaznu strategiju za nastupajuću krizu, niti najveća i najznačajnija stranka u političkom sistemu ume da pronađe rešenje.
Promašaji u spoljnoj politici značili su potpuno raskidanje svih (dugo i strpljivo građenih) veza sa Rusijom, a to je značilo i da više nema stabilnog snabdevanja energentima.
Nemačka je, što na nagovor iz Vašingtona, što samostalno, odigrala jednu od ključnih uloga u usmeravanju „Evromajdana“. Nakon rasplamsavanja građanskog rata u Ukrajini 2014. godine ono što se potom dešavalo već je postalo deo istorije.
Umesto „reseta“ i održavanja kakvih-takvih kanala komunikacije (makar i preko instruiranja opozicionih partija), državna politika nastavljena je sve ekstremnijim postupcima što je doprinelo apsolutnom kolapsu relacija sa Moskvom. Nemačka nema nikakvu izlaznu strategiju za Ukrajinu, a rasplamsavanje sukoba na Bliskom istoku pokazuje da je alternativa nužna.
Što se hrišćansko-demokratske unije tiče, pritisnuta popularizacijom i „propagandizacijom“ (neo)liberalizma u nemačkoj javnosti, stranka je menjala svoja strateška stremljenja prethodnih godina do te mere, da je ostalo upitno koliko tu ima nekada prepoznatljivih konzervativnih i tradicionalističkih ideala.
Dozvoljavanje legalizacije istopolnih partnerstava suprotstavljeno je elementarnim hrišćanskim postulatima i delovalo je zbunjujuće ne samo za birače, nego i za članstvo. Otvaranje granica za migrante, bez ikakve svesti o sposobnosti njihove „apsorpcije“ u različite sisteme – ekonomski, socijalni, kulturni, društveni - stvorilo je „eksplozivnu atmosferu“ i indukovalo politička sukobljavanja.
Naposletku, doprinelo je uzletu Alternative za Nemačku i ugrozilo decenijama građenu „glasačku bazu“. Tvrdoglavo insistiranje na brzoj primeni Zelene agende ugrozilo je poslovne interese nacionalne privrede i smanjilo konkurentnost na globalnom tržištu.
Sa promašajima u spoljnoj politici i zbunjujućim „ideološkim“ prioritetima, nemačke hrišćanske demokrate uticale su i da se evropska politika nađe u ćorsokaku.
U tom kontekstu, Viktor Orban je „nezgodan svedok“ i „neprijatno podsećanje“ kako je sve trebalo raditi drugačije u spoljnoj politici i kako se sve moglo raditi drugačije na „ideološkom planu“.
Lavina se sručila na Orbana kako bi „ubila glasnika“, pretnje i upozorenja odašilju se zarad uklanjanja „nezgodnog svedoka“ i eliminisanja „neprijatnog podsećanja“.
Otuda ovakav karakter poruka koje se plasiraju. Samo, teško da će to išta promeniti. EU je bez alternative, u vihoru krize koja je zadesila i suočena sa dramatičnim posledicama. „Ubiti glasnika“ ne samo da nije rešenje, već može stvoriti i nove probleme.
Jer, posmatrajući iz današnje perspektive, za Evropski savet je još od ranije bilo pametnije poslušati Orbana i razmotriti njegove predloge. Da se tako radilo, danas bi bilo nekakve alternative.
