UŽIVO Teheran: Ukrajina je učesnik u američko-izraelskoj agresiji

Izraelski parlament usvojio je danas zakon kojim se uvodi smrtna kazna za Palestince osuđene za ubistvo Izraelaca iz nacionalnih motiva, uz podršku izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, dok su organizacije za ljudska prava oštro osudile meru kao diskriminatornu i drakonsku.

Zakonom se, navodi AP, uvodi smrtna kazna vešanjem kao podrazumevana kazna za Palestince sa Zapadne obale osuđene za ubistva iz nacionalnih motiva. Istovremeno, izraelskim sudovima daje se ovlašćenje da za sopstvene državljane izriču smrtnu kaznu ili doživotni zatvor, a zakon se neće primenjivati retroaktivno.

Tokom glasanja, sednici je prisustvovao i Netanijahu, koji je lično glasao za zakon.

Zakon bi trebalo da stupi na snagu u roku od 30 dana, dok bi izvršenje smrtne kazne trebalo da usledi u roku od 90 dana od izricanja presude.

Organizacije za ljudska prava u Izraelu i Palestini, kao i međunarodne institucije, uključujući Ujedinjene nacije, oštro su kritikovali zakon, navodeći da je rasistički i da uspostavlja nejednak pravni tretman.

Iranski parlament odobrio je danas predlog zakona o uvođenju taksi za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, uz mogućnost zabrane prolaska američkim i izraelskim plovilima, javila je agencija Fars.

Kako se navodi, predlog je prethodno usvojio Odbor za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, a ukoliko stupi na snagu, predviđa uvođenje sistema naplate prolaza kroz ovaj strateški plovni put u iranskoj valuti rijalima.

Predlog zakona uključuje i zabranu prolaska brodovima iz Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, kao i državama koje uvode jednostrane sankcije Iranu.

Takođe se ističe pravo Irana na suverenitet nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih pomorskih pravaca za transport nafte i gasa.

Pregovori Sjedinjenih Američkih Država i Irana i dalje traju i idu dobro, a izjave iranskog režima u javnosti se razlikuju od onoga što iranski zvaničnici govore američkim pregovaračima u privatnim razgovorima, izjavila je Kerolain Livit portparol Bele kuće , naglašavajući da još uvek postoji realna šansa za postizanje dogovora o nuklearnom programu.

"Uprkos javnim istupima i netačnim izveštajima, pregovori se nastavljaju i idu dobro. Ono što se javno iznosi značajno se razlikuje od onoga što nam se prenosi privatno", istakla je Livit, preneo je Rojters.

Ona je dodala da Iran više nema sposobnost da ozbiljno ugrozi SAD ili njihove saveznike, kao i da pregovarači s kojima razgovaraju deluju umereno u odnosu na prethodne iranske lidere koji više nisu na vlasti.

"Još uvek postoji realna šana da Iran postigne dobar dogovor i trajno odustane od svog nuklearnog programa", istakla je Livit.

Dodala je da američka administracija nastoji da osigura da zvaničnici sa kojima pregovara u Iranu zaista imaju moć da sprovedu eventualni dogovor, i da će svaka privatna obećanja biti testirana i proverena.

Livit je dodala da su američke snage spremne da, ukoliko Iran ne poštuje dogovor, primene sve vojne opcije, uključujući precizne udare i desantne operacije koje bi oslabile iranski režim i omogućile kontrolu nad strateškim objektima, bez okupacije gradova.

Prema njenim rečima, planirani tempo vojne operacije traje između četiri i šest nedelja, a diplomatski napori američkog predsednika Donalda Trampa već su omogućili da tankerima bude dozvoljen prolaz kroz Ormuski moreuz, što je direktan rezultat pregovora, uključujući i indirektne razgovore sa Iranom.

U narednim danima očekuje se prolazak oko 20 tankera kroz moreuz, istakla je.

Livit je na konferenciji za novinare rekla da ideja da arapske zemlje pomognu u finansiranju sukoba postoji, ali da ne želi da se previše udaljava od stavova predsednika, dodajući da će Tramp uskoro više govoriti o toj inicijativi.

Šef iranske diplomatije Abas Aragči je tokom telefonskog razgovora sa francuskim kolegom Žan-Noelom Baroom, je potvrdio da će se iranske "odbrambene operacije" protiv američkih vojnih baza i postrojenja u regionu nastaviti, navodi se u saopštenju kabineta iranskog ministra, preneo je pariski "Mond".

On je takođe oštro kritikovao stavove pojedinih evropskih zemalja koje samo izražavaju zabrinutost zbog ekonomskih posledica nametnutog rata, dok ćute pred brutalnim napadima agresora na iranski narod,

Što se tiče Ormuskog moreuza, koji je "zatvoren za brodove uključene u iransku vojnu agresiju", Aragči je rekao da je odluka doneta „na osnovu principa međunarodnog prava, kako bi se sprečilo da agresori iskoriste taj moreuz za izvođenje nezakonitih napada na Iran".

Tramp je na svojoj društvenoj mreži objavio snimak intervjua iz 1987. godine u kojem se pita zašto SAD ne mogu da kontrolišu iransku naftu.

"Zašto ne bismo mogli da uđemo i preuzmemo deo njihove nafte?, kaže američki predsednik u intervjuu koji je dao još davne 1987. godine.

Italijanski ministar odbrane Guido Kroseto izjavio je da ne može da spava noću zbog zabrinutosti oko situacije u Iranu.

"Živim ovaj rat i njegove potencijalne posledice 24 sata dnevno. Zbog prirode svog posla prisiljen sam znati neke zastrašujuće stvari koje me noću drže budnim", rekao je Kroseto.

Američki predsednik Donald Tramp namerava da postigne sporazum sa Iranom do 6. aprila, izjavila je predstavnica Bele kuće Kerolajn Livit.

Teheran smatra Ukrajinu učesnicom u američko-izraelskoj agresiji protiv Irana zbog slanja „specijalista“ za dronove u zonu sukoba na Bliskom istoku, izjavio je stalni predstavnik Irana pri UN Amir Said Iravani.

„Priznanje da je Ukrajina poslala ‘stotine stručnjaka’ u region koji bi, navodno, trebalo da pomognu određenim državama Persijskog zaliva u suprotstavljanju Iranu, u suštini predstavlja materijalnu i operativnu podršku tekućoj ilegalnoj vojnoj agresiji koju predvode Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana, a koja je počela 28. februara 2026. godine.

Zbog blokade Ormuskog moreuza u svetu bi mogla značajno da se smanji proizvodnja kompjuterskih čipova, izjavio je bivši analitičar CIA Lari Džonson.

„Tu je i pitanje helijuma. Ispostavilo se — ko bi to pomislio — da je Persijski zaliv takođe glavni izvor helijuma koji je neophodan za proizvodnju kompjuterskih čipova“, objasnio je Džonson.

On je naglasio da bi kao rezultat toga, proizvodnja svih vrsta proizvoda koji koriste čipove, uključujući i naoružanje, mogla biti značajno pogođena u celom svetu.

Najmanje 246 žena i 233 dece poginulo je u američko-izraelskim napadima širom Irana, saopštila je danas portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani, dodajući da je među žrtvama 17 dece mlađe od pet godina.

Ministarstvo zdravljA Irana je saopštilo da je 24.742 Iranca ranjeno, nakon čega su otpušteni iz bolnica, uključujući 4.255 žena, 1.767 dece mlađe od osam godina, 17 dece mlađe od pet i 63 dece mlađe od dve godine, prenela je iranska televizija Pres TV.

Trenutno je 727 osoba hospitalizovano, a od početka agresije obavljeno je 986 operacija.

Dva kineska kontejnerska broda prošla su danas kroz Ormuski moreuz iz Persijskog zaliva iz drugog pokušaja, pokazuju podaci o praćenju plovidbe, što predstavlja prvi takav prolazak od početka sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom krajem februara.

Američki državni sekretar Marko Rubio komentarisao je izjavu predsednika SAD Donalda Trampa o preuzimanju nafte na iranskom ostrvu Harg rekavši da je važno setiti se početnih ciljeva vojne operacije u Iranu i dodao da će američki vojni ciljevi biti postignuti za nekoliko nedelja, a ne meseci.

"Mi uništavamo iransku mornaricu. Uništavamo u značajnom procentu njihovu vojnu sposobnost, njihove lansere raketa. Uništićemo njihovu odbrambenu industrijsku bazu, što znači njihovu sposobnost da u budućnosti proizvode nove rakete i nove dronove, jer je to predstavljalo veliku pretnju za region", rekao je Rubio u intervjuu za ABC News.

On je rekao da je Iran danas u svom najslabijem izdanju, ali da nije bilo vojne intervencije Iran bi za dve godine imao još više hiljada raketa, hiljade dodatnih raketnih lansera i fabrika za proizvodnju naoružanja.

"To je bio neprihvatljiv rizik koji je morao biti rešen i predsednik Tramp ga rešava. Sada oni prete da će zauvek kontrolisati Ormuski moreuz, uspostaviti sistem naplate i slično. To se neće dogoditi jer predsednik ima niz opcija da to spreči", rekao je Rubio i dodao da neće ulaziti u razgovor o tome kakve su te opcije i vojne taktike jer su za to nadležne druge službe.

Na pitanje o američkom preuzimanju ostrva Harg i angažovanju američkih kopnenih trupa Rubio je rekao da Iranci prete da će uspostaviti stalni sistem kontrole u Ormuskom moreuzu.

"To nikada nećemo dozvoliti da se dogodi, ali ostatak sveta bi trebalo da razmišlja od tome. SAD dobijaju veoma mali deo energenata preko Ormuskog moreuza, ali ostatak sveta dobija mnogo više. U tom smislu predsednik Tramp ima nekoliko opcija na raspolaganju", rekao je Rubio i poručio da su SAD na dobrom putu da ostvare svoje ciljeve.

Rubio je naglasio da američki predsednik Tramp više voli diplomatiju i dodao da su diplomatski napori u ranoj fazi.

"Razmenjuju se poruke, odvijaju se neki razgovori, uključujući i preko posrednika i predsednik to uvek više voli. Gledajte, da je iranski režim u bilo kojem trenutku u prošlosti izašao i rekao: mi ćemo odustati od naših nuklearnih ambicija, mi nećemo da podržavamo terorističke grupe širom regiona. Ali svaka teroristička grupa u ovom regionu ima vezu sa iranskim režimom: Huti, Hezbolah, Hamas i šiitske milicije koje napadaju sve iz Iraka. Da je Iran bio spreman da to reši u prošlosti, mi sada ne bismo vodili ovaj razgovor", rekao je Rubio.

Ocenio je da su u iranskom državnom vrhu "ludaci i verski fanatici" kojima nikada ne sme da se dozvoli da poseduju nuklearno oružje jer imaju apokaliptičnu viziju budućnosti.

On je rekao da Sjedinjene Američke Države moraju da budu spremne za mogućnost da Iran odbaci američke predloge za okončanje rata, istakavši da bi bilo dobro da "novo" rukovodstvo u Teheranu ima razumniju viziju budućnosti.

"Jasno je da tamo ljudi razgovaraju sa nama na načine na koje nam prethodni ljudi koji su bili zaduženi za Iran nisu ranije govorili. Ako sada postoje novi ljudi na vlasti koji imaju razumniju viziju budućnosti, to bi bila dobra vest za nas, za njih, za ceo svet. Ali takođe moramo biti spremni na mogućnost, možda čak i verovatnoću, da to nije slučaj", rekao je Rubio.

Prema njegovim rečima, SAD nameravaju da provere koliko je Iran spreman da svoje izjave potkrepi delima.

"Imamo posla sa 47-godišnjim režimom u kojem je i dalje uključeno mnogo ljudi koji nisu nužno veliki ljubitelji diplomatije i mira", smatra Rubio.

Ranije danas američke predsednik Donald Tramp zapretio je potpunim uništenjem iranske energetske infrastrukture, ostrva Harg i postrojenja za desalinizaciju u slučaju da "novo" iransko rukovodstvo i Sjedinjene Američke Države ne postignu sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

"SAD vode ozbiljne pregovore sa novim, razumnijim režimom (Irana) o okončanju naših vojnih operacija u Iranu. Postignut je veliki napredak, ali ako iz bilo kojeg razloga uskoro ne bude postignut dogovor, što će verovatno i biti tako, i ako Ormuski moreuz ne bude odmah otvoren za poslovanje, završićemo naš 'lepi boravak' u Iranu dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih bušotina i ostrva Harg (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!), koje namerno još nismo dotakli", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Istina.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi pozvao je danas predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da pomogne u zaustavljanju rata na Bliskom istoku i upozorio da strahovi od prelaska cene nafte iznad 200 dolara po barelu nisu preuveličani.

"Kažem predsedniku Trampu: niko ne može zaustaviti rat u našem regionu u Zalivu osim Vas. Molim Vas, gospodine predsedniče, molim Vas. Molim Vas, pomozite nam da zaustavimo rat", rekao je Sisi na konferenciji Egypt Energy Show 2026. u Kairu.

On je istakao da Vašington ima ključnu ulogu u okončanju sukoba u regionu i poručio da "niko osim predsednika Trampa ne može da zaustavi rat u našem regionu i u Zalivu".

"Obraćam Vam se u ime čovečanstva i u ime svih koji žele mir. Upućujem Vam direktan apel da pomognete da se rat zaustavi, jer ste Vi u mogućnosti da to učinite", rekao je egipatski predsednik.

Sisi je naglasio da je stabilnost regiona od ključnog značaja za globalno energetsko tržište i bezbednost, upozorivši na posledice nastavka sukoba.

Prema njegovim rečima, rat će izazvati dvostruke šokove nestašice ponude i rasta cena, čiji puni obim tek treba da se oseti.

"Bojim se da će ciljanje energetskih postrojenja, bilo da se radi o proizvodnji ili rafinerijama, imati veoma ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju i cene goriva. Posmatrači tržišta upozorili su da bi cena barela nafte mogla dostići više od 200 dolara, i to nije preterivanje", dodao je.

Sisi je takođe upozorio na nadolazeću krizu za globalne zalihe hrane, napominjući da će poremećaji u izvozu đubriva imati ogroman uticaj na cene.