Za ovaj tekst nije potreban prevod: Govori prizrensko-timočki da te ceo svet razume
© Foto : Printskrin/juznapruga.rs
Pratite nas
Dijalekti prizrensko - timočke oblasti izloženi su potcenjivanju. U javnoj diskusiji često se označavaju kao nepravilni, prosti, pastirski govori i time im se oduzima opravdanost ravnopravne verzije jezika. Ove odrednice nisu zasnovane na jezičkim merilima, već vrednosnim i ideološkim predstavama o tome ko taj jezik govori i iz kog dela zemlje dolazi.
Ovo tvrdi Milena Šović, idejni tvorac i glavni i odgovorni urednik portala "Južna pruga", prvog medija u Srbiji koji sadržaje objavljuje na prizrensko-timočkom dijalektu.
Tezu je izgovorila na 64. Skupu slavista Srbije na Filološkom fakultetu u Beogradu,
Svoj rad je u potpunosti predstavila na prizrensko-timočkom dijalektu i na njemu odgovarala na pitanja stručnjaka.
Svojim izlaganjem želela je da potvrdi tezu o njegovoj ravnopravnosti. Bio je to i način da potvrdi da je južnjački dijalekat svima razumljiv i da se ne mora koristi samo u šali.
Delove njenog izlaganja sa ovog skupa Sputnjik prenosi onako kako ih je izgovorila. Na prizrensko-timočkom dijalektu za koji nije potreban prevod:
„Dijalekti iz prizrensko-timočku oblas izloženi su na potcenjuvanje. U javne diskusije počesto se označavaju ko nepravilni, prosti eli pastirski govori, sa šta gi se oduzima opravdanos ko na ravnopravnu verziju od jezik. Ove odrednice nesu zasnovane na jezički merila, već na vrednosne i ideološke prestave od to koj govori s’s taj jezik i iz koj del na zemlju doodi".
Bio je to presedan u okviru naučne konferencije koja se bavi jezikom, bilo koje naučne konferencije, a ova je okupila stručnjake za jezik, lingviste i kulturologe iz zemlje i inostranstva.
„Važno je da se kaže da diskriminacija na jezik u ovaj slučaj doodi ko del od poširok obrazac na društveno-ekonomsku marginalizaciju na jug Srbiju. Sa stigmatizaciju na jezik doodi i stigmatizacija na cel regijon i njegovi stanovnici“, istakla je.
Karikatura umesto ravnopravnosti
Analizirajući društveno - jezički i medijski položaj prizrensko - timočkih govora, a tri su varijate: prizrensko-južnomoravski, svrljiško-zaplanjski i timočko-lužnički, Šovićeva je ukazala na dugotrajnu stigmatizaciju koja ih prati.
Kada se i pojave u javnom prostoru, ovi dijalekti najčešće su svedeni na karikaturalne ili humorističke uloge. Najčešće je reč o filmovima i serijama koji imaju najveću gledanost, pa se tako dodatno učvršćuju stereotipi o njihovoj "neozbiljnosti". Zato je uloga portala koji uređuje izuzetno važna.
„Považno je da se kaže da upotreba na dijalekti na portal neje svedena na zabavni eli folklorni katalog. B‘š suprotno, dijalekti se koriste ko srestvo za izražuvanje na složene teme iz društvo i ekonomiju. S’s toj se narušava vodeći obrazac u mediji u koj je prizrensko-timočki govor rezervisan sam za komendiju i potsmeh", kaže urednica „Južne pruge“.
Podrška slavista iz Rusije
Izlaganje na maternjem jeziku nije bio samo simbolički iskorak ka afirmaciji jezičke ravnopravnosti, bio je malo čudo. Reakcije su bile sjajne, što se moglo zaključiti po pitanjima stručnjaka.
Izlaganje na dijalektu sa velikim oduševljenjem prihvatila je i doktor filoloških nauka Elena Aleksandrovna Pravda, profesor Voronješkog državnog instituta. Nju je, između ostalog, zanimalo kako je zakonski regulisana upotreba jezika koji je odlično razumela i da li ovaj projekat ima podršku države.
Odgovor je bio negativan. Država ne izdvaja novac za dijalekat, iako je reč o jeziku bogatijem od standardnog. Važna je i činjenica da govor ne treba da se pohrani u muzej, već mora da bude živ. Jedna reč često ne može da se „prevede“ celom rečenicom.
„Vi radite vrlo važan posao. Želim vam puno uspeha, ali sam sigurna da bi trebalo da se nađe državna podrška za ovako važan i veliki projekat“, istakla je profesor Pravda.
Prizrensko-timočki dijalekti nisu bili vidljivi u medijima, dok nije osnovan portal Južna pruga
© Foto : Printskrin/juznapruga.rs
Pozitivne reakcije čitalaca
Šovićeva kaže da su reakcije na portal na kome se piše dijalektom uglavnom pozitivne:
„Najviše pozitivnih komentara je došlo od srbista, ljudi koji se bave jezikom i čitalaca sa severa, kojima je dijalekat izuzetno simpatičan. Najviše je negativnih komentara od samih južnjaka koji su se pokondirili i pričaju isključivo standardni srpski. Ja standardni srpski pričam „pod moranje“, kaže Šovićeva.
Kako bi pomovisali dijalekat, pokušali su da intervjuišu poznate, popularne ljude, ali mnogi nisu pristali. Dr Miodrag Stojković iz Leskovca odmah se odazvao i dao intervju na dijalektu.
„Koristi ga sve vreme i veliki je zagovornik njegovog očuvanja, što je izuzetno važno, jer je reč o stručnjaku svetskog glasa koji naš jezik održava živim“, kaže Šovićeva.
Naučni i leksikografski rad
„Južna pruga“ ima još jedan važan zadatak, da razbije podele na „privatni dijalekat" i „javni standard". Njegovim uvođenjem u novinarstvo pomerene su i granice onoga što se u javnom diskursu smatra legitimnim jezičkim izrazom.
Rad Milene Šović i njenog tima koji čine ljudi koji govore sve tri varijante dijalekta ima i naučni segment:
„Sve reči, odnosno njihove varijante, pohranjujemo na jedno mesto. To je baz abudućeg rečnika. Reči na standardnom srpskom biće moguće prevoditi u sve tri varijante dijalekta. On nije samo blago juga, već srpsko nacionalno blago, pa i blago svih Slovena“, ističe Šovićeva.
Redakcija beleži sve reči koje koristi i tako gradi bazu budućeg Rečnika
© Foto : Sputnjiku ustupila Milena Šović
Rečnik će omogućiti i razvoj četbotova zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, na dijalektu. Ona je, kao stručnjak za primenu veštačke inteligencije već razvila prvi ovakav čet-bot, sa kojim se komunicira na „leskovačkom“.
Važno je reći da je na portalu "Južna pruga", vesti moguće i slušati na dijalektu.
Dijalekat u digitalnom prostoru
Izlaganje Milene Šović, koje je dostupno i na internetu, potvrdilo je da savremena slavistika ne podrazumeva samo proučavanje prošlosti jezika, već i njegovo korišćenje u javnom diskursu, ali i digitalnom svetu, što je od izuzetne važnosti za nove generacije.
Šovićeva živi i radi u Čikagu, po obrazovanju je inženjer, trenutno je na drugoj godini doktorskih studija za poslovnu ekonomiju. Poznata je i kao autor čet-bota Nikole Tesle i Branislava Nušića. Radi i na projektu čet-bot Petar, digitalnom liku trinaestogodišnjeg dečaka streljanog u Kragujevcu 1941. godine.
Milena Šović, stručnjak za primenu veštačke inteligencije
© Sputnjiku ustupila Milena Šović
Pogledajte i:
