https://lat.sputnikportal.rs/20260329/govori-srpski-da-te-ceo-kosmos-razume-kako-srpska-rec-putuje-od-ucionice-do-dubokog-svemira-1197414358.html
Govori srpski da te ceo kosmos razume: Kako srpska reč putuje od učionice do dubokog svemira
Govori srpski da te ceo kosmos razume: Kako srpska reč putuje od učionice do dubokog svemira
Sputnik Srbija
Dobro poznavanje maternjeg jezika omogućava nam da se preciznije izrazimo, jer je jezik sredstvo mišljenja – ako ga ne razvijamo, ne razvijamo ni svoj misaoni... 29.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-29T11:15+0200
2026-03-29T11:15+0200
2026-03-29T11:15+0200
kultura
kultura
srpski jezik
ćirilica
književnost
filološki fakultet u beogradu
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/11/1146274450_0:192:864:678_1920x0_80_0_0_01253e0bc9b15b18d334d7c0562671e8.jpg
Mart - mesec srpskog jezikaManifestacija „Mart – mesec srpskog jezika“ iz godine u godinu sve više privlači pažnju javnosti, a posebno učenika, studenata i nastavnika koji u njoj aktivno učestvuju. Pokrenuta je 2022. godine na inicijativu Društva za srpski jezik i književnost i Filološkog fakulteta u Beogradu i kroz brojna predavanja, konkurse i druge programe nastoji da pojača svest, pre svega mladih ljudi, o važnosti negovanja jezičke kulture.Profesorka Filološkog fakulteta Vesna Lompar, koja je i među pokretačima manifestacije, kaže da je ideja nastala gotovo spontano, nakon jedne studentske tribine održane 2020. godine neposredno pred početak pandemije. Tema skupa je bila jezik na društvenim mrežama, a interesovanje publike je pokazalo da postoji velika potreba za razgovorom o jezičkim nedoumicama.„Tada sam pomislila da, ako postoji 'Maj – mesec matematike', može da postoji i mesec posvećen srpskom jeziku. Ideja je realizovana dve godine kasnije, kada su se stekli uslovi da se organizuje čitav niz predavanja, radionica i konkursa“, kaže naša sagovornica.Najlepša rečenica u srpskoj proznoj književnostiJedan od najupečatljivijih segmenata manifestacije jesu upravo konkursi namenjeni učenicima. Svake godine tema konkursa je drugačija, ali je cilj isti – da se mladi ljudi podstaknu da razmišljaju o jeziku na kreativan način. Tako je već prve godine izabrana najlepša srpska reč – „praskozorje“, koja je izazvala veliko interesovanje medija i javnosti.Naredne godine učenici su birali „ reč godine“, a pobedila je reč „isceljenje“, kao simbol vremena posle pandemije, podseća Vesna Lompar. Potom je usledio izbor najlepšeg stiha u srpskoj epskoj poeziji, kada je pobedio stih iz narodne pesme „Zidanje Skadra“. Prošle godine učenici su pisali kratke priče koristeći zadate frazeologizme, a ove godine traži se najlepša rečenica u srpskoj proznoj književnosti.Posebno je važno što se, kako ističe Vesna Lompar, sve ove aktivnosti realizuju u saradnji sa školama. Nastavnici imaju ključnu ulogu u motivisanju učenika, ali je ono što se pokazalo kao najvrednije činjenica da interesovanje ne dolazi „na silu“.„Vidi se da deca imaju iskrenu ljubav prema jeziku“, napominje naša sagovornica i dodaje da je ove godine u manifestaciju uključena i dijaspora.U jednom od konkrusa učestvovala su deca srpskog porekla iz Zambije, koja su, iako ne govore dobro srpski, birala najlepše slovo ćirilice, uz zadatak da slovo nacrtaju i da objasne svoj izbor. Najviše dece je, kako kaže Vesna Lompar, izabralo slovo „lj“.Srpski jezik u svemiruJedan od najintrigantnijih projekata ove godine je program „Srpski jezik u svemiru“, koji je realizovan u okviru međunarodne inicijative povodom obeležavanja 50. godišnjice misije „Vojadžer 1“. Na srpskom jeziku je sastavljena poruka koja će biti poslata u duboki svemir.Tim s Filološkog fakulteta, kako objašnjava Vesna Lompar, imao je zadatak da osmisli tekst koji će u trajanju od samo minut i po predstaviti srpski jezik i kulturu. Izabran je odlomak iz besede Ive Andrića, izrečene na dodeli Nobelove nagrade za književnost, teksta koji govori o značaju priče i pripovedanja.Andrićevu besedu prilikom preuzimanja Nobelove nagrade za književnost, 1961. godine čuo je ceo svet i ostala je upamćena u svetskim književnim krugovima. Ona će biti poslata u svemir, s još 1.500 poruka na raznim jezicima, u okviru globalnog projekta koji je pokrenula muzejska grupa u Australiji „Pauer haus“ (Power House).Misliti na srpskomKada je reč o savremenom jeziku, posebna pažnja je posvećena društvenim mrežama i njihovom uticaju na govor mladih.Prema rečima Vesne Lompar, odnos prema jeziku na internetu je dvojak: s jedne strane primetno je nedovoljno poznavanje jezičkih normi, a s druge – izuzetno velika želja da se o jeziku raspravlja.Zanimljiv uvid u srpski jezik i njegove zamke pružaju i stranci koji ga uče. Njima je, na primer, pisanje često jednostavno zbog fonetskog pravopisa, ali im padeži predstavljaju veliki izazov. O tome je bilo reči na predavanju „Sedam padeža kasnije: Srpski jezik i stranci“, koje je organizovano u saradnji sa centrom „Slovo“ na Filološkom fakultetu.Vesna Lompar ističe i dugogodišnju saradnju s horom studenata srbistike Filološkog fakulteta u Beogradu, koji je ove godine u Zadužbini Ilije M. Kolaraca izveo program „Kako pevaju stilske figure“. Slušajući narodne izvorne pesme, pesme inspirisane tradicijom, pop i rok numere, kao i filmsku muziku, publika je bila u prilici da otkrije koje su to stilske figure česte u ljubavnim pesmama, a koje se provlače kroz sve vrste pesama.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, srpski jezik, ćirilica, književnost, filološki fakultet u beogradu
kultura, srpski jezik, ćirilica, književnost, filološki fakultet u beogradu
Govori srpski da te ceo kosmos razume: Kako srpska reč putuje od učionice do dubokog svemira
Dobro poznavanje maternjeg jezika omogućava nam da se preciznije izrazimo, jer je jezik sredstvo mišljenja – ako ga ne razvijamo, ne razvijamo ni svoj misaoni aparat. I tu postoje dve krajnosti: ili preterana jezička strogost, ili potpuno zanemarivanje jezika. A istina je, kao i uvek, negde između, kaže u razgovoru za Sputnjik profesorka Vesna Lompar.
Mart - mesec srpskog jezika
Manifestacija „Mart – mesec srpskog jezika“ iz godine u godinu sve više privlači pažnju javnosti, a posebno učenika, studenata i nastavnika koji u njoj aktivno učestvuju. Pokrenuta je 2022. godine na inicijativu Društva za srpski jezik i književnost i Filološkog fakulteta u Beogradu i kroz brojna predavanja, konkurse i druge programe nastoji da pojača svest, pre svega mladih ljudi, o važnosti negovanja jezičke kulture.
Profesorka Filološkog fakulteta Vesna Lompar, koja je i među pokretačima manifestacije, kaže da je ideja nastala gotovo spontano, nakon jedne studentske tribine održane 2020. godine neposredno pred početak pandemije. Tema skupa je bila jezik na društvenim mrežama, a interesovanje publike je pokazalo da postoji velika potreba za razgovorom o jezičkim nedoumicama.
„Tada sam pomislila da, ako postoji 'Maj – mesec matematike', može da postoji i mesec posvećen srpskom jeziku. Ideja je realizovana dve godine kasnije, kada su se stekli uslovi da se organizuje čitav niz predavanja, radionica i konkursa“, kaže naša sagovornica.
Najlepša rečenica u srpskoj proznoj književnosti
Jedan od najupečatljivijih segmenata manifestacije jesu upravo konkursi namenjeni učenicima. Svake godine tema konkursa je drugačija, ali je cilj isti – da se mladi ljudi podstaknu da razmišljaju o jeziku na kreativan način. Tako je već prve godine izabrana najlepša srpska reč – „praskozorje“, koja je izazvala veliko interesovanje medija i javnosti.
Naredne godine učenici su birali „ reč godine“, a pobedila je reč „isceljenje“, kao simbol vremena posle pandemije, podseća Vesna Lompar. Potom je usledio izbor najlepšeg stiha u srpskoj epskoj poeziji, kada je pobedio stih iz narodne pesme „Zidanje Skadra“. Prošle godine učenici su pisali kratke priče koristeći zadate frazeologizme, a ove godine traži se najlepša rečenica u srpskoj proznoj književnosti.
Posebno je važno što se, kako ističe Vesna Lompar, sve ove aktivnosti realizuju u saradnji sa školama. Nastavnici imaju ključnu ulogu u motivisanju učenika, ali je ono što se pokazalo kao najvrednije činjenica da interesovanje ne dolazi „na silu“.
„Vidi se da deca imaju iskrenu ljubav prema jeziku“, napominje naša sagovornica i dodaje da je ove godine u manifestaciju uključena i dijaspora.
U jednom od konkrusa učestvovala su deca srpskog porekla iz Zambije, koja su, iako ne govore dobro srpski, birala najlepše slovo ćirilice, uz zadatak da slovo nacrtaju i da objasne svoj izbor. Najviše dece je, kako kaže Vesna Lompar, izabralo slovo „lj“.
Jedan od najintrigantnijih projekata ove godine je program „Srpski jezik u svemiru“, koji je realizovan u okviru međunarodne inicijative povodom obeležavanja 50. godišnjice misije „Vojadžer 1“. Na srpskom jeziku je sastavljena poruka koja će biti poslata u duboki svemir.
Tim s Filološkog fakulteta, kako objašnjava Vesna Lompar, imao je zadatak da osmisli tekst koji će u trajanju od samo minut i po predstaviti srpski jezik i kulturu. Izabran je odlomak iz besede Ive Andrića, izrečene na dodeli Nobelove nagrade za književnost, teksta koji govori o značaju priče i pripovedanja.
Andrićevu besedu prilikom preuzimanja Nobelove nagrade za književnost, 1961. godine čuo je ceo svet i ostala je upamćena u svetskim književnim krugovima. Ona će biti poslata u svemir, s još 1.500 poruka na raznim jezicima, u okviru globalnog projekta koji je pokrenula muzejska grupa u Australiji „Pauer haus“ (Power House).
„Hteli smo nešto što je i jezički lepo, i univerzalno razumljivo. Zadatak nije bio samo književni – uključivao je i lingvistički izazov: pokušaj da se u kratkom tekstu obuhvate svi glasovi srpskog jezika. To je dovelo i do duhovitih situacija i kreativnih rešenja, ali je ceo proces bio veoma dragoceno iskustvo“, priča profesorka.
Kada je reč o savremenom jeziku, posebna pažnja je posvećena društvenim mrežama i njihovom uticaju na govor mladih.
Prema rečima Vesne Lompar, odnos prema jeziku na internetu je dvojak: s jedne strane primetno je nedovoljno poznavanje jezičkih normi, a s druge – izuzetno velika želja da se o jeziku raspravlja.
„Ljudi često traže jednostavna pravila i jedno 'tačno' rešenje, ali jezik nije tako jednostavan. On je živ, složen i podložan promenama. I upravo zbog toga je važno pronaći meru između preterane strogosti i potpunog zanemarivanja jezičke kulture, jer jezik nije samo sredstvo komunikacije, nego i sredstvo mišljenja. Što bolje poznajemo jezik, to preciznije mislimo i izražavamo se“, naglašava Vesna Lompar.
Zanimljiv uvid u srpski jezik i njegove zamke pružaju i stranci koji ga uče. Njima je, na primer, pisanje često jednostavno zbog fonetskog pravopisa, ali im padeži predstavljaju veliki izazov. O tome je bilo reči na predavanju „Sedam padeža kasnije: Srpski jezik i stranci“, koje je organizovano u saradnji sa centrom „Slovo“ na Filološkom fakultetu.
Vesna Lompar ističe i dugogodišnju saradnju s horom studenata srbistike Filološkog fakulteta u Beogradu, koji je ove godine u Zadužbini Ilije M. Kolaraca izveo program „Kako pevaju stilske figure“. Slušajući narodne izvorne pesme, pesme inspirisane tradicijom, pop i rok numere, kao i filmsku muziku, publika je bila u prilici da otkrije koje su to stilske figure česte u ljubavnim pesmama, a koje se provlače kroz sve vrste pesama.
„Zadovoljni smo što manifestacija raste – proširili smo se van Srbije, uključujući dijasporu, pa čak i simbolično 'otišli u svemir'. Posebno mi je drago što nastavnici koriste naše materijale u nastavi – to znači da ono što radimo ima konkretan efekat“, zaključuje Vesna Lompar.
