https://lat.sputnikportal.rs/20260327/vazno-otkrice-u-svemiru--podatke-obezbedila-kineska-letelica-1197420667.html
Važno otkriće u svemiru – podatke obezbedila kineska letelica
Važno otkriće u svemiru – podatke obezbedila kineska letelica
Sputnik Srbija
Nova studija zasnovana na podacima kineskog lunarnog lendera Čange-4 otkrila je područje smanjenog intenziteta kosmičkih zraka u blizini Meseca. Ovi nalazi... 27.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-27T23:00+0100
2026-03-27T23:00+0100
2026-03-27T23:00+0100
nauka i tehnologija
društvo
nauka
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/11/1181717366_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_3ae993c6d3f9cc7711db0d1e6b33751e.jpg
Naučnici su identifikovali ono što izgleda kao „šupljina“ sa smanjenim kosmičkim zračenjem u blizini Zemljinog prirodnog satelita. Ovo otkriće moglo bi smanjiti izloženost astronauta štetnom zračenju tokom budućih lunarnih misija, tako što bi se određene aktivnosti na površini planirale u lokalnim jutarnjim satima.Otkriće, zasnovano na podacima kineskog lendera Čange-4, ukazuje na to da Zemljino magnetno polje može uticati na udaljenosti u svemiru veće nego što se ranije mislilo. Prema istraživačima, ovo dovodi u pitanje dugogodišnju pretpostavku da su galaktički kosmički zraci približno ravnomerno raspoređeni u prostoru između Zemlje i Meseca, izvan zaštitnog magnetnog polja naše planete.Studija, objavljena u časopisu Sajens advanses, analizirala je merenja iz eksperimenta za neutrone i dozimetriku na lenderu Čange-4. Istraživači su zabeležili oblast smanjenih galaktičkih kosmičkih zraka tokom lokalnog jutra na Mesecu, nekoliko sati nakon lunarnog izlaska Sunca.Kosmički zraci predstavljaju jednu od najvećih opasnosti od zračenja za astronaute koji putuju izvan niske Zemljine orbite. Ove čestice visoke energije mogu prodirati kroz svemirske letelice i ljudsko tkivo, oštećujući DNK i povećavajući rizik od raka.Pošto se planira sve više misija sa ljudskom posadom ka Mesecu istraživači ističu da bi preciznija mapa intenziteta zračenja mogla pomoći u smanjenju izloženosti astronauta tokom boravka na površini.„Sledeća sletanja će verovatno biti u polarnim regionima“, rekao je Robert Vimer-Švajngruber, profesor na Institutu za eksperimentalnu i primenjenu fiziku Univerziteta u Kilu u Nemačkoj i jedan od autora studije. Naveo je da se lunarno jutro čini kao najbolje vreme za izlazak na površinu, jer smanjuje količinu zračenja kojoj je koža astronauta izložena za oko 20 odsto u odnosu na prosečne vrednosti na Mesecu.Računanje kosmičkih zrakaDa bi otkrili ovu „šupljinu“, istraživači su analizirali podatke prikupljene tokom 31 lunarnog ciklusa od januara 2019. do januara 2022. Fokusirali su se na mirne faze Sunčevog ciklusa, kada je zračenje u svemiru uglavnom poticalo od galaktičkih kosmičkih zraka. Posmatrali su ponavljajuće promene u broju protona koje je merio Čange-4, dok se Mesec kretao kroz različite delove svoje orbite oko Zemlje.Instrument za neutrone i dozimetriku registrovao je protone u dva energetska opsega, koje su istraživači potom grupisali prema lokalnom vremenu na Mesecu. Otkrili su da je broj protona niže energije (od 9,18 do 34,14 megaelektron-volti) opadao za oko 20 odsto tokom lunarnog jutra, u fazi rasta Meseca (između mladog i punog Meseca), u poređenju sa kasnijim satima.Pošto se smanjenje javljalo u određenom, ponavljajućem delu lunarne faze, a ne u svim periodima, tim je zaključio da Mesec prolazi kroz stvarno područje smanjenog zračenja kosmičkih zraka. Smatraju da nastaje tako što Zemljino magnetno polje blokira deo visokoenergetskih protona. Da bi proverili ovu ideju, sproveli su simulacije kretanja protona kroz orbitu Meseca i dobili isti rezultat.„Nisam očekivao da ću videti ovu ‘senku’ ili šupljinu. Ima savršenog smisla kada se pogleda unazad, ali bio sam veoma skeptičan kada sam prvi put video ovaj rezultat“, istakao je Vimer-Švajngruber.Širenje uticaja Zemljinog magnetnog poljaNalazi ukazuju na novo razumevanje ponašanja kosmičkog zračenja između Zemlje i Meseca. Naučnici su ranije smatrali da se galaktički kosmički zraci, nakon što pređu Zemljinu magnetosferu, ravnomerno raspoređuju u prostoru između Zemlje i Meseca i da su samo minimalno pod uticajem Zemljinog magnetnog polja.„U suštini, ovaj rezultat znači da Zemljina magnetosfera utiče na svemir čak i izvan svojih granica“, rekao je Vimer-Švajngruber. Tim je očekivao da Zemlja utiče na Mesec u magnetnom repu – dugom toku magnetnog polja koji se pruža od noćne strane planete – ali nisu predvideli sličan efekat na strani okrenutoj ka Suncu.Dodao je da bi buduća istraživanja sa većim skupovima podataka mogla preciznije definisati veličinu i ponašanje ove „šupljine“, što bi otvorilo put praktičnijoj eri istraživanja Meseca.„Najbolje je da astronauti izlaze na površinu Meseca u lokalnim jutarnjim satima – baš kao i ljudi na Zemlji!“, predložio je Vimer-Švajnburger, prenosi „Lajv sajens“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, nauka, svemir
Važno otkriće u svemiru – podatke obezbedila kineska letelica
Nova studija zasnovana na podacima kineskog lunarnog lendera Čange-4 otkrila je područje smanjenog intenziteta kosmičkih zraka u blizini Meseca. Ovi nalazi mogli bi doprineti većoj bezbednosti budućih lunarnih istraživanja.
Naučnici su identifikovali ono što izgleda kao „šupljina“ sa smanjenim kosmičkim zračenjem u blizini Zemljinog prirodnog satelita. Ovo otkriće moglo bi smanjiti izloženost astronauta štetnom zračenju tokom budućih lunarnih misija, tako što bi se određene aktivnosti na površini planirale u lokalnim jutarnjim satima.
Otkriće, zasnovano na podacima kineskog lendera Čange-4, ukazuje na to da Zemljino magnetno polje može uticati na udaljenosti u svemiru veće nego što se ranije mislilo. Prema istraživačima, ovo dovodi u pitanje dugogodišnju pretpostavku da su galaktički kosmički zraci približno ravnomerno raspoređeni u prostoru između Zemlje i Meseca, izvan zaštitnog magnetnog polja naše planete.
Studija, objavljena u časopisu Sajens advanses, analizirala je merenja iz eksperimenta za neutrone i dozimetriku na lenderu Čange-4. Istraživači su zabeležili oblast smanjenih galaktičkih kosmičkih zraka tokom lokalnog jutra na Mesecu, nekoliko sati nakon lunarnog izlaska Sunca.
Kosmički zraci predstavljaju jednu od najvećih opasnosti od zračenja za astronaute koji putuju izvan niske Zemljine orbite. Ove čestice visoke energije mogu prodirati kroz svemirske letelice i ljudsko tkivo, oštećujući DNK i povećavajući rizik od raka.
Pošto se planira sve više misija sa ljudskom posadom ka Mesecu istraživači ističu da bi preciznija mapa intenziteta zračenja mogla pomoći u smanjenju izloženosti astronauta tokom boravka na površini.
„Sledeća sletanja će verovatno biti u polarnim regionima“, rekao je Robert Vimer-Švajngruber, profesor na Institutu za eksperimentalnu i primenjenu fiziku Univerziteta u Kilu u Nemačkoj i jedan od autora studije. Naveo je da se lunarno jutro čini kao najbolje vreme za izlazak na površinu, jer smanjuje količinu zračenja kojoj je koža astronauta izložena za oko 20 odsto u odnosu na prosečne vrednosti na Mesecu.
Računanje kosmičkih zraka
Da bi otkrili ovu „šupljinu“, istraživači su analizirali podatke prikupljene tokom 31 lunarnog ciklusa od januara 2019. do januara 2022. Fokusirali su se na mirne faze Sunčevog ciklusa, kada je zračenje u svemiru uglavnom poticalo od galaktičkih kosmičkih zraka. Posmatrali su ponavljajuće promene u broju protona koje je merio Čange-4, dok se Mesec kretao kroz različite delove svoje orbite oko Zemlje.
Instrument za neutrone i dozimetriku registrovao je protone u dva energetska opsega, koje su istraživači potom grupisali prema lokalnom vremenu na Mesecu. Otkrili su da je broj protona niže energije (od 9,18 do 34,14 megaelektron-volti) opadao za oko 20 odsto tokom lunarnog jutra, u fazi rasta Meseca (između mladog i punog Meseca), u poređenju sa kasnijim satima.
Pošto se smanjenje javljalo u određenom, ponavljajućem delu lunarne faze, a ne u svim periodima, tim je zaključio da Mesec prolazi kroz stvarno područje smanjenog zračenja kosmičkih zraka. Smatraju da nastaje tako što Zemljino magnetno polje blokira deo visokoenergetskih protona. Da bi proverili ovu ideju, sproveli su simulacije kretanja protona kroz orbitu Meseca i dobili isti rezultat.
„Nisam očekivao da ću videti ovu ‘senku’ ili šupljinu. Ima savršenog smisla kada se pogleda unazad, ali bio sam veoma skeptičan kada sam prvi put video ovaj rezultat“, istakao je Vimer-Švajngruber.
Širenje uticaja Zemljinog magnetnog polja
Nalazi ukazuju na novo razumevanje ponašanja kosmičkog zračenja između Zemlje i Meseca. Naučnici su ranije smatrali da se galaktički kosmički zraci, nakon što pređu Zemljinu magnetosferu, ravnomerno raspoređuju u prostoru između Zemlje i Meseca i da su samo minimalno pod uticajem Zemljinog magnetnog polja.
„U suštini, ovaj rezultat znači da Zemljina magnetosfera utiče na svemir čak i izvan svojih granica“, rekao je Vimer-Švajngruber. Tim je očekivao da Zemlja utiče na Mesec u magnetnom repu – dugom toku magnetnog polja koji se pruža od noćne strane planete – ali nisu predvideli sličan efekat na strani okrenutoj ka Suncu.
Dodao je da bi buduća istraživanja sa većim skupovima podataka mogla preciznije definisati veličinu i ponašanje ove „šupljine“, što bi otvorilo put praktičnijoj eri istraživanja Meseca.
„Najbolje je da astronauti izlaze na površinu Meseca u lokalnim jutarnjim satima – baš kao i ljudi na Zemlji!“, predložio je Vimer-Švajnburger,
prenosi „Lajv sajens“.
