https://lat.sputnikportal.rs/20260327/krnji-ustavni-sud-bih-proglasio-se-nenadleznim-za-izbor-vlade-republike-srpske-1197432283.html
Krnji Ustavni sud BiH proglasio se nenadležnim za izbor Vlade Republike Srpske
Krnji Ustavni sud BiH proglasio se nenadležnim za izbor Vlade Republike Srpske
Sputnik Srbija
Krnji Ustavni sud BiH odbacio je kao nedopušten zahtev 11 članova Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH za utvrđivanje postojanja spora između BiH i... 27.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-27T19:55+0100
2026-03-27T19:55+0100
2026-03-27T19:55+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/11/1171221904_0:346:2763:1900_1920x0_80_0_0_294c009873987712967da7857d0e9e25.jpg
Krnji Ustavni sud je u obrazloženju odluke istakao da donošenje osporenih odluka nije prouzrokovalo spor u smislu člana VI/3.a) Ustava BiH jer je reč o pitanju pravilnosti procedure izbora predsednika i članova Vlade Republike Srpske koje je regulisano Ustavom Republike Srpske, a ne Ustavom BiH i za koje je nadležan Ustavni sud Republike Srpske, a koje ni na koji način ne dovodi u pitanje podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti ili institucija u BiH, za koje je isključivo nadležan Ustavni sud, navedeno je u saopštenju Ustavnog suda BiH, prenela je RTRS.Odlučujući o zahtevu 31 poslanika Narodne skupštine Republike Srpske za ocenu ustavnosti Odluke o osnivanju kancelarije i proceduri imenovanja glavnog pregovarača i zamenika glavnog pregovarača BiH za vođenje pregovora o pristupanju EU, taj sud je zaključio da osporena odluka nije u skladu sa Ustavom BiH.Sud je istakao da osporenu odluku nije potvrdio Dom naroda jer Ustav propisuje da sve zakonodavne odluke moraju da odobre oba doma.Navodi se da odluka koju je doneo jedan dom zakonodavnog tela ne predstavlja odluku Parlamentarne skupštine i da takva odluka ne može da proizvede pravno dejstvo jer nije u skladu sa Ustavom BiH.Odlučujući o zahtevu Darka Babalja, prvog zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, za ocenu ustavnosti Zakona o finansiranju političkih organizacija, Ustavni sud je zaključio da sporni zakon nije u skladu sa članom II/3.i) Ustava BiH i članom 11. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (koji štite pravo na slobodu udruživanja) jer ukidanje budžetskog finansiranja predstavlja nesrazmerno miješanje koje, u odsustvu dokaza o "hitnoj društvenoj potrebi", narušava princip jednakih mogućnosti i politički pluralizam kao temelje slobode udruživanja u demokratskom društvu.Ustavni sud je istakao da je u konkretnom slučaju reč o zakonima koje je donela Narodna skupština Republike Srpske i da zbog toga nije reč o dve institucije BiH koje bi mogle da imaju konkurentnu nadležnost u odnosu na isto pitanje, pa da zbog toga ne postoji ni spor o tom pitanju.Odlučujući o zahtevu 11 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, krnji Ustavni sud BiH utvrdio je da odluka o utvrđivanju Nacrta ustava Republike Srpske nije u skladu sa Ustavom BiH jer "odredbe koje predstavljaju osnov ustavnog uređenja Republike Srpske nisu usklađene sa odredbama Ustava BiH i konačnim i obavezujućim odlukama Ustavnog suda".Krnji Ustavni sud BiH naložio je Narodnoj skupštini Republike Srpske, svim nadležnim organima u Srpskoj, kao i svim službenim ili odgovornim licima u tim institucijama da obustave sve aktivnosti koje preduzimaju na osnovu Odluke o utvrđivanju Nacrta ustava Republike Srpske.Dodaje se da Odluka o utvrđivanju Nacrta ustava Republike Srpske prestaje da važi narednog dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda BiH u "Službenom glasniku BiH".Krnji Ustavni sud BiH utvrdio je da su neustavne odredbe Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima Republike Srpske u delu koji se odnosi na digitalno potpisivanje i izdavanje kvalifikovanih digitalnih sertifikata i personalizaciju dokumenata, kao i zaštitu infrastrukture.Zahtev za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima Republike Srpske podneo je zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Kemal Ademović.U obrazloženju se navodi da Republika Srpska ove odredbe nije uskladila sa Zakonom o Agenciji za identifikacione dokumente, evidenciju i razmenu podataka BiH, Zakonom o ličnoj karti BiH i Zakonom o putnim ispravama BiH.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih)
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih)
Krnji Ustavni sud BiH proglasio se nenadležnim za izbor Vlade Republike Srpske
Krnji Ustavni sud BiH odbacio je kao nedopušten zahtev 11 članova Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH za utvrđivanje postojanja spora između BiH i Republike Srpske u vezi s donošenjem odluka o izboru predsednika i članova Vlade Republike Srpske zbog nenadležnosti ovog suda za odlučivanje.
Krnji Ustavni sud je u obrazloženju odluke istakao da donošenje osporenih odluka nije prouzrokovalo spor u smislu člana VI/3.a) Ustava BiH jer je reč o pitanju pravilnosti procedure izbora predsednika i članova Vlade Republike Srpske koje je regulisano Ustavom Republike Srpske, a ne Ustavom BiH i za koje je nadležan Ustavni sud Republike Srpske, a koje ni na koji način ne dovodi u pitanje podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti ili institucija u BiH, za koje je isključivo nadležan Ustavni sud, navedeno je u saopštenju Ustavnog suda BiH, prenela je RTRS.
Odlučujući o zahtevu 31 poslanika Narodne skupštine Republike Srpske za ocenu ustavnosti Odluke o osnivanju kancelarije i proceduri imenovanja glavnog pregovarača i zamenika glavnog pregovarača BiH za vođenje pregovora o pristupanju EU, taj sud je zaključio da osporena odluka nije u skladu sa Ustavom BiH.
Sud je istakao da osporenu odluku nije potvrdio Dom naroda jer Ustav propisuje da sve zakonodavne odluke moraju da odobre oba doma.
Navodi se da odluka koju je doneo jedan dom zakonodavnog tela ne predstavlja odluku Parlamentarne skupštine i da takva odluka ne može da proizvede pravno dejstvo jer nije u skladu sa Ustavom BiH.
Odlučujući o zahtevu Darka Babalja, prvog zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, za ocenu ustavnosti Zakona o finansiranju političkih organizacija, Ustavni sud je zaključio da sporni zakon nije u skladu sa članom II/3.i) Ustava BiH i članom 11. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (koji štite pravo na slobodu udruživanja) jer ukidanje budžetskog finansiranja predstavlja nesrazmerno miješanje koje, u odsustvu dokaza o "hitnoj društvenoj potrebi", narušava princip jednakih mogućnosti i politički pluralizam kao temelje slobode udruživanja u demokratskom društvu.
Ustavni sud je istakao da je u konkretnom slučaju reč o zakonima koje je donela Narodna skupština Republike Srpske i da zbog toga nije reč o dve institucije BiH koje bi mogle da imaju konkurentnu nadležnost u odnosu na isto pitanje, pa da zbog toga ne postoji ni spor o tom pitanju.
Odlučujući o zahtevu 11 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, krnji Ustavni sud BiH utvrdio je da odluka o utvrđivanju Nacrta ustava Republike Srpske nije u skladu sa Ustavom BiH jer "odredbe koje predstavljaju osnov ustavnog uređenja Republike Srpske nisu usklađene sa odredbama Ustava BiH i konačnim i obavezujućim odlukama Ustavnog suda".
Krnji Ustavni sud BiH naložio je Narodnoj skupštini Republike Srpske, svim nadležnim organima u Srpskoj, kao i svim službenim ili odgovornim licima u tim institucijama da obustave sve aktivnosti koje preduzimaju na osnovu Odluke o utvrđivanju Nacrta ustava Republike Srpske.
Dodaje se da Odluka o utvrđivanju Nacrta ustava Republike Srpske prestaje da važi narednog dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda BiH u "Službenom glasniku BiH".
Krnji Ustavni sud BiH utvrdio je da su neustavne odredbe Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima Republike Srpske u delu koji se odnosi na digitalno potpisivanje i izdavanje kvalifikovanih digitalnih sertifikata i personalizaciju dokumenata, kao i zaštitu infrastrukture.
Zahtev za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima Republike Srpske podneo je zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Kemal Ademović.
U obrazloženju se navodi da Republika Srpska ove odredbe nije uskladila sa Zakonom o Agenciji za identifikacione dokumente, evidenciju i razmenu podataka BiH, Zakonom o ličnoj karti BiH i Zakonom o putnim ispravama BiH.
