Vidi li ovo Zapad? Haos i pustoš u Prištini – otvara neku novu šansu za Srbe
© REUTERS Valdrin Xhemaj
Pratite nas
Političke nesuglasice među Albancima u takozvanom kosovskom parlamentu pokazatelj su da oni nisu zreli da imaju svoju državu i da im je ona nametnuta. Ovo pokazuje da međusobno imaju lične probleme koje će vrlo teško prevazići, a mi treba da iskoristimo tu njihovu neslogu kako bismo iz svega toga izvukli neku blagu prednost.
Ovako bezbednosni analitičar dr Ratomir Antonović tumači aktuelnu političu situaciju na Kosovu i Metohiji. Takozvana predsednica samoproglašenog Kosova, Vjosa Osmani, pokušala je da pokrene raspuštanje skupštine i time otvori put za nove izbore. Međutim, takozvani Ustavni sud Kosova ocenio je da za to nisu ispunjeni ustavni uslovi.
Antonovnić kaže da iz svega toga treba izvući korist za naš narod, ali i da bi nakon svega međunarodni subjekti možda konačno mogli da shvate da smo mi ozbiljniji pregovarači, da nam ukažu veće poverenje i poštovanje od onog koje ukazuju Albancima. Ipak, dodaje on, gledano na kraće staze, albanska trvenja utiču negativno i na nas.
Sva ta dešavanja utiču ipak vrlo negativno na Srbe. Mislim da smo do sada videli da i ta njihova međusobna trvenja i nesaglasnosti utiču negativno po nas. Nažalost, oni imaju određene Srbe koji su skloni saradnji sa njima, pa onda stvaraju jednu lažnu sliku da su Srbi zastupljeni u institucijama, što apsolutno nije tačno, kaže Antonović za Sputnjik.
Lični politički interesi
Ovakve svađe na albanskom frontu znače i zaustavljanje pregovora Beograda i Prištine, kaže naš sagovornik. Ukoliko se budu raspisivali novi izbori i ako se ponovo uđe u političku nesigurnost, to apsolutno znači korak ili dva unazad, a Srbi onda ponovo nemaju s kim da razgovaraju, odnosno ostaju bez respektabilnog sagovornika. To je pokazatelj da se i oni međusobno ne slažu i da među njima vlada potpuna netrpeljivost i politička nekonzistentnost, a Antonović kaže da je ovo već ko zna koji put da se dešava slična situacija, što je jasan pokazatelj da nema ni jasne političke većine, ni jasne političke volje.
Lično mislim da su tu pre svega u pitanju lični politički interesi među Albancima. Imamo Kurtija koji već dugo vlada bez jasne političke volje, ali i druge koji smatraju da su mnogo zaslužniji za tu kosovsku nezavisnost. Postoje ozbiljne struje koje Kurtija doživljavaju kao izdajnika kosovskih interesa. Kada čitate njihove medije, vidite da se mnogi albanski analitičari o Kurtiju izražavaju veoma negativno. Tako da mislim da je tu pre svega borba među njima, u želji za preuzimanjem prevlasti.
Što se tiče stranog faktora, Antonović podseća da je ta takozvana država i nastala pod uticajem stranih faktora, te da su oni od jedne terorističke tvorevine napravili takozvanu državu. Njihovi uticaji svakako su prisutni, ali naš sagovornik smatra da suštinski problem više leži u međusobnim albanskim odnosima.
Vjosa Osmani, takozvana predsednica samoproglašenog Kosova
© AP Photo / Yuki Iwamura
Zakon o strancima
Antonović kaže da ovakvi sukobi ne mogu da se odraze na zakon o strancima i slične odredbe, jer oni i nisu volja Prištine, već Evropske unije. Po njegovom mišljenju, zakon o strancima je stara albanska ideja i način na koji bi Albanci proterali i ono malo Srba i srpskih institucija što su ostali na Kosovu i Metohiji.
Produženje odnosno odlaganje zakona o strancima je plod delovanja Evropske unije, koja je konačno preuzela na sebe određene ingerencije i odgovornosti. Srbi su ovog puta tražili zaštitu od njih i, za promenu, dobili su je. Iskreno se nadam da to neće biti samo na 12 meseci, već da će postojati neki dugoročan mehanizam za opstanak Srba i srpskih institucija na Kosovu i Metohiji.
Antonović upozorava da se albanski međusobni sukobi prelivaju na nas, ali da uvek treba težiti da iz njih izvučemo ono što je najbolje i najkorisnije za naš narod.
Pogledajte i:
