https://lat.sputnikportal.rs/20260326/sta-su-naucnici-otkrili-u-molekulu-koji-se-pojavljuje-u-telu-pitona-posle-obroka-1197380513.html
Šta su naučnici otkrili u molekulu koji se pojavljuje u telu pitona posle obroka
Šta su naučnici otkrili u molekulu koji se pojavljuje u telu pitona posle obroka
Sputnik Srbija
Naučna studija je pokazala da jedinjenje iz krvi burmanskih pitona može pomoći u kontroli telesne težine, bez neželjenih efekata karakterističnih za postojeće... 26.03.2026, Sputnik Srbija
2026-03-26T23:00+0100
2026-03-26T23:00+0100
2026-03-26T23:00+0100
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/1a/1197380887_0:256:785:697_1920x0_80_0_0_f4eb0a96472c4c469df44c51e2a311f7.jpg
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, što bi moglo da otvori put razvoju novih lekova protiv gojaznosti.Molekul, nazvan pTOS, pojavljuje se u krvi pitona nakon obroka, a u eksperimentima je uzrokovao da gojazni miševi jedu znatno manje i izgube oko devet procenata telesne težine u roku od 28 dana. Istraživači kažu da nije imao neželjene efekte koji su prisutni kod lekova poput onih koji usporavaju pražnjenje želuca, prenose svetski mediji.Za razliku od postojećih terapija, ovaj molekul deluje direktno na hipotalamus, deo mozga koji reguliše apetit. Istraživanje su sproveli naučnici sa Univerziteta Stanford i Univerziteta u Koloradu.Burmanski pitoni su poznati po tome što mogu da pojedu plen težak skoro koliko i oni sami, a zatim da ne jedu mesecima. Tokom ovog perioda, njihov metabolizam se značajno ubrzava, a organi poput srca se takođe privremeno uvećavaju.Naučnici su analizirali metabolite u krvi mladih pitona pre i posle obroka, identifikujući više od 200 molekula čiji su nivoi značajno porasli. Među njima se izdvojio pTOS, čija se koncentracija povećala više od 1.000 puta.Profesor Lesli Lajnvand, jedan od autora studije, naglasio je da je to supresant apetita koji deluje kod miševa bez neželjenih efekata karakterističnih za slične lekove. Dodao je da proučavanje ekstremnih adaptacija kod životinja, poput pitona, može pomoći nauci da pronađe nova rešenja za probleme ljudskog zdravlja.Autori studije naglašavaju da su rezultati veoma ohrabrujući, ali naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja pre primene na ljudima, posebno zato što se pTOS takođe prirodno javlja u ljudskom telu.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika
Šta su naučnici otkrili u molekulu koji se pojavljuje u telu pitona posle obroka
Naučna studija je pokazala da jedinjenje iz krvi burmanskih pitona može pomoći u kontroli telesne težine, bez neželjenih efekata karakterističnih za postojeće lekove.
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, što bi moglo da otvori put razvoju novih lekova protiv gojaznosti.
Molekul, nazvan pTOS, pojavljuje se u krvi pitona nakon obroka, a u eksperimentima je uzrokovao da gojazni miševi jedu znatno manje i izgube oko devet procenata telesne težine u roku od 28 dana. Istraživači kažu da nije imao neželjene efekte koji su prisutni kod lekova poput onih koji usporavaju pražnjenje želuca,
prenose svetski mediji.Za razliku od postojećih terapija, ovaj molekul deluje direktno na hipotalamus, deo mozga koji reguliše apetit. Istraživanje su sproveli naučnici sa Univerziteta Stanford i Univerziteta u Koloradu.
Burmanski pitoni su poznati po tome što mogu da pojedu plen težak skoro koliko i oni sami, a zatim da ne jedu mesecima. Tokom ovog perioda, njihov metabolizam se značajno ubrzava, a organi poput srca se takođe privremeno uvećavaju.
Naučnici su analizirali metabolite u krvi mladih pitona pre i posle obroka, identifikujući više od 200 molekula čiji su nivoi značajno porasli. Među njima se izdvojio pTOS, čija se koncentracija povećala više od 1.000 puta.
Profesor Lesli Lajnvand, jedan od autora studije, naglasio je da je to supresant apetita koji deluje kod miševa bez neželjenih efekata karakterističnih za slične lekove. Dodao je da proučavanje ekstremnih adaptacija kod životinja, poput pitona, može pomoći nauci da pronađe nova rešenja za probleme ljudskog zdravlja.
Autori studije naglašavaju da su rezultati veoma ohrabrujući, ali naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja pre primene na ljudima, posebno zato što se pTOS takođe prirodno javlja u ljudskom telu.
